Птице цвркућу низ поветарац који са Јадранског мора пирка благо љуљајући гране столетних борова и мимозе. Пролећно сунце се игра светлуцајући на златним шљокицама величанствених одјејанија епископа Црногорског и Јерменског, док њихови благи покрети чине да прапорци на ивицама одежди тихо звече. Чује се појање монахиња у алту подстакнуто тенорима ђакона који свечано изговарају јектенију панихиде. Дим из кадионица милује лица присутних, као и древне зидове манастира Светих Архангела на Михољској Превлаци.  Призор је идиличан. Прави рај на земљи!

Повод за Литургију и парастос је комеморација страдања Јермена над којима су Турци извршили геноцид у пролеће 1915 године.

Званични сајт Митрополије црногорско – приморске вели: ”Служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством, уз присуство старјешине епархије Јерменске апостолске цркве у Румунији епископа Татева Акобиана...”¹

За време Литургије, односно Евхаристије епископ Јерменске апостолске цркве је заиста само присуствовао, али за време одржавања парастоса уочљиво је да уважени гост има на себи епитрахиљ и омофор, тако да од тада више није само присутан, већ учествује у своме епископском капацитету и саслужује.

 Многи такозвани хришћани сматрају себе за Православне, Ортодоксне. Римокатолици и западна схоластика их сврстава под именом Оријентал Ортодокс. Јермени припадају овој групи.  Они, за разлику од Православних Срба, Грка и Руса, признају само прва 3 Васељенска Сабора јер од IV су се одвојили од Цркве, у ствари Црква Христова их је одстранила као јеретике. Дакле они су још старији јеретици од наше ”браће” римокатолика. Њихов ”светац” Диоскор је анатемисан, проклет од стране Светих Отаце Цркве Христове – ЈЕДНЕ Саборне, Васељенске (Католичанске) и Апостолске!

А шта ми² чинимо овде, на овом ”собору...”? Молимо се и саслужујемо са монофизитима, јеретицимa, док се чак и римокатолици буне што папа саслужује са јерменским "Католикосом"! (овде:)

”Да“ - рећи ће они – ”као прво, ово није саслуживање јер није у склопу Евхаристије, већ само парастос Јерменским мученицима! Ви зилоти сте баш нетолерантни и без имало љубави!”

Сладуњава, овоземаљска ”љубав” која толерише јерес и релативизује догмате и одлуке Васељенски Сабора у ствари није љубав, већ МРЖЊА .

Свети Јустин Ћелијски каже:

”...Свој став према јеретицима, а јеретици су сви који су неправославни, Црква Христова је једном за свагда одредила преко Светих Апостола и Светих Отаца; то јест преко светог Богочовечанског Предања, јединственог и неизменљивог. По томе ставу: православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2. Кор.6,14-15). Правило Светих Апостола 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”. Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима…правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане..”³

Митрополит Амфилохије каже за себе да је ученик оца Јустина, али чини нам се да у свом акту изливања љубави према Јерменима, служећи парастос са њиховим јересијерархом, он омрзе свог духовног оца, а тиме и самога Бога, јер саслуживање са јеретицима заиста није богослужење него богохуљење!   

Овакав приступ Светим Оцима и канонима Једне Свете Католичанске Цркве, односно ”качењем канона мачку о реп” је узело маха у званичном Православљу. У задње време сведоци смо многих оваквих, а и горих канонских преступа наших најузвишенијих, и најученијих свештенослужитеља. ”Риба од главе смрди” каже наш народ, а наши (псевдо) епископи, следујући пример Васељенског патријарха, оваквим се понашањем све више удаљавају од Вере Светих Отаца. Блатантним преступима и каљањем наше вере пројављује се једно ново једномислије - јединомислије у неправославности. А они, наши епископи, на жалост и несрећу многих, још увек задржавају етикету ”Православaн” обмањујући и саблажњавајући мноштво ”малих”.

”А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да се обеси камен воденични о врату његовом, и да потоне у дубину морску.” (Матеј 18:6-7)

               ”Кротки Лафови”

_______________

¹http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-26-aprila-na-miholjskoj-prevlaci-odlsuzio-liturgiju-i-parastos-zrtvama-turskog-genocida-nad-jermenima/

² Јесте ”МИ”! јер ако смо у СПЦ, у заједници и у општењу једни са другима, сваки уд тела са-учествује.

³Из писма Светог Аве Јустина Ћелијског ”Његовом Преосвештенству Господину Јовану Епископу Шабачковаљевском, Шабац - за Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве 13/26. новембра 1974