Пишем вам, оче од Семберије,  шта бих знала боље и шта  вам више  могу рећи?

Само је од вас зависило презрење наше да л' ћете стећи!

Да ћутим ја сам прво хтела и за тугу наших и срамоту ваших јада не би сада знала  ни источна, а камоли западна Канада!

Бар да се надам, да сам смела, да ћете у Милтон, као и пре, бучни као увек, вашим црним, великим џипом, увек сам  веровала,   са најбољим намерама, доћи.

Па после ручка ( увек кашиком највећом ),  у собу крај капеле прећи  и  на јастук ,  који ту годинама на вас  чека, главу спустити и лећи...

И онда, на Вечерњу, у капели одстојати,  Богу  се драгом за своје миле и драге, за брата и пријатеља, домаћина куће, помолити.

Али  не да ђаво! У нас пријатељство, макар и 55 година гајено,  не може довека трајати.

У месту моме, у цркви нашој која и ваша негда беше, рекоше ми  пре скоро две деценије: ''Кад је отишао, нико за њега ни питао више није!''  Па  упиташе мене: ''Одакле  те авети искрснуше са којима се прота данас бије?''

Кога слуша, кога напада а кога брани, шта уопште сада, када би требало да је све послове посвршавао, још хоће? На чијој је сада страни?  Понаша се као онај што рекао је : По делима мојим не поступајте већ само оно што проповедам слушајте!

Знам, и вама је тамо одакле смо дошли  тешко падала она наша чама.
Али, имали сте среће, брат вам је пружио руку и казао: Дођи, буди овде са нама!
Слушали смо и читали проповеди ваше - БОЖЈА РЕЧ НЕСПУТАНА., уместо пера у мастило, замочисте  У души многих од нас ваш глас је одзвањ'о тада!

Помагали сте нам да, далеко од земље родне, свако у своме срцу, пријатељства и љубави жедном,    молитвама блажимо буре, ослобађамо се терета јада.

Ал' не одолесте јуче, на дан Свеца Чудотворца, па уместо пера у мастило, ''замочисте тастатуру''  у чашу жучи и тиме пресудисте,  да се ваши парохијани потпишу и на другу страну окрену, да им се ова мутна, нејасна  игра смучи.

Али ко сте ви, уствари?

Питам се сада, када видим са колико жара, као што се Авељ Каину или Саул Давиду, као што  се Јосифу браћа,  армија синова и ученика учитељима и очевима својим, са мржњом и злим погледом  обраћа, и на крају увек пита: ''Колико се плаћа?''

Да ли сте се само крили, а уствари, одувек не-брат били?

Уместо за брата да се молите, ви сте кренули  човеку да  судите!

Да ли  сте кобни дух што нас  сада из разних буџака гледа и слуша, и као ђаво већ  годинама  уназад, увек у  великом посту куша?

Можда су све то заблуде којима су изложене и наше, али и ваша душа?

Шта је то прота на Сајму морао да слуша, да би преумио мисли  и заблуде свога  срца  и душе па на правди Бога, завео свештеничко братство  истока Канаде,    испрао им мозгове и убедио их да поредак у својим црквама, руше?

Спрема се ових дана на запад, да их научи како  се рупе у вери што дубље буше!

Да се исповеде на прашчалну вечерњем како Бог заповеда, браћи је и владики помагао,

и он као духовник  учинио  исто, али сумњам да је исповедио да ће брата свога смутљивцу и хашком оптужбе сведоку да прода, да празнослови, и од патријарха поверене речи, тако брзо да ода.

Јер како код Матије каже, '' ... за сваку празну реч коју рекну људи, даће одговор у дан Суда''.

Да ли сте од оних завидљиваца које учињено добро још више раздражује и вређа?!

Нисте нам показали да су вам срца скрушена и смерна, већ напротив, осуђивањем других уздижете и оправдавате себе, убијате своју душу, а  себе сматрате достојним док забијате нож у леђа!

Гледамо вас на слици, нисте  крстове како вам на прсима сјаје, скрили, а које сте за одбрану вере, од владике којег се одричете, добили!

Да ли се и код вас, као и код Обаме, само борба око територија и пара води па ''братство канадско'' саветујете, као у јапанском квизу: '' Промените се, заборавите шта сте писали и обећавали, заборавите  ко сте били и куда сте кренули, заборавите морал, разум, образ, савест. Послушајте мене и даћу вам власт''! Па даље све тако, у низу!

Овим што учинисте, као да сте помогли да се  канадско пролеће српске  цркве организује.  Да можда нису мајданска дешавања у Милтону, ваше крајње намере?

Па призивате, за почетак, пајсере?!