Од нашег доласка у Канаду 1994. године, па до данашњег дана, у свим контактима које смо супруга и ја имали са њим, на службама и у разговорима, могу да посведочим да се ради о истинском пастиру Цркве Христове који је себе предао непрекидној бризи за своје стадо, очувању Свете Вере Православне чистом и неокаљаном какву су нам наши Свети Оци оставили, борби за канонски ред, поредак и мир, као и очувању непромењеног, вековима установљеног и освећеног Богослужења у СПЦ. Увек се борио и бори за добробит и достојанство српског народа, и истину о страдању и прогону српства кроз многе векове.

Оштро се противимо свим фантомским тужитељима и оптужницама, одсуству канонски установљеног поступка и права на одбрану, неканонским и против-уставним, унапред донетим пресудама и извршењима, као и свакој другој врсти безакоња која се спроводи у нашој СПЦ, а у овом случају над Епархијом Канадском, њеним канонским пастиром, верним народом и свештенством.

Следеће је други део мог обраћања јавности и представља мој лични коментар на прогон честитог и доброг пастира, Владике Георгија, у светлу сличног прогона Благочестивог Владике Артемија.

У ова смутна и злослутна времена, где једна лоша вест замењује другу, где се једна лаж умножава у десет готово свакодневно, где се у медијима тек ту и тамо, ако нешто случајно промакне, појави кап истине о ономе што се заиста дешава са Србијом и српским народом а посебно са великим искушењима пред којима је СПЦ, те у пар алтернативних медија и на неколико места на интернету, заиста је реткост чути неког од архијереја да јавно исповеда чисто Православље, у Србији и ван, да говори и ради за добробит српства и да стане у одбрану истине.

Владика Георгије је непосредно пред безакону осуду, једну од многих неканонских и противних Уставу СПЦ, која је висила над главом Владике Артемија месецима, разобличио тај неправедни прогон који се сада спроводи и над њим.

На неколико недеља пред одржавање јесењег СА Сабора СПЦ 2010. године, Владика Канадски Георгије је дао интервју новинару „Вечерњих новости“ Данијели Кљајић, а који је редакција овог листа одбила да објави. Интегрални текст интервјуа је у то време објављен у часопису „Људи говоре“ који излази у Торонту.

Такође, овај интервју је у целости објављен и на „Борби за веру“ 31.окт.2010. године, под насловом: „Интервју еп. канадског Георгија које су "Вечерње новости" наручиле, па одбиле да објаве“. Може се погледати на овом месту: http://borbazaveru.info/content/view/2984/1/

На самом крају поменутог интервјуа Владика Георгије износи и свој став о верском и политичком прогону, и стварним разлозима за безакону смену његовог брата архијереја, Владике Артемија, која је по принципу световне скупштине прегласавањем прогурана нa пролећном Сабору 2010. године, баш као што се и сада, пет година касније, у време одржавања овог пролећног Сабора припрема и њему:

“(...) Уз интервју владика Георгије доставио нам је и свој став о прогону владике Артемија:

Јавно сам саопштио свој став да није у реду шта се чини са владиком Артемијем.

На Сабору СПЦ изнео сам аргументе који упућују на политичке мотиве разрешења (прогона) владике Артемија.

Прво, овај Преосвећени владика мисли да је узрок прогањања владике Артемија његова јавно исказана недобродошлица Џејмсу Бајдену, потпредседнику САД, да посети свету српску земљу Косово и Метохију. Рашко-призренски епископ Артемије свој јавно изнет став образложио је бруталном кампањом г. Бајдена да се Србија и Косово и Метохија бомбардују1999.

Други “гријех”, који је владика Георгије иницирао, јесте отворено писмо епископа Артемија господину Борису Тадићу, председнику Србије.

Трећа, лични однос (сукоб) владике Артемија са г. Богољубом Шијаковићем, министром вера у влади Србије, преточио се у оптужбу владике Артемија.

Епископ канадски Георгије ”

Извор: Часопис „Људи говоре“, Торонто (Канада), бр. 10, јесен 2010, стр. 165 – 170.

Као што је и тада било са Владиком Артемијем, тако се и сада чини са Владиком Георгијем: несагласно Божанственим и Свештеним Канонима Цркве, противно Уставу СПЦ, те противно свим Божјим и људским законима, правилима и моралу. Без могућности да се суочи са својим тужитељима и њиховим лажним оптужбама, без икаквог судског поступка и права на одбрану, оптужени има само једно право, а то је да се беспоговорно повинује потпуном безакоњу које СА Синод спроводи на своју руку, по правилу у првом кругу, што се на следећем СА Сабору прегласавањем, као у световној скупштини, по правилу у другом кругу, потврђује, уз лицемерно објашњење да су одлуке СА Сабора потписали сви архијереји.

Ово у јавности даје лажну слику да су сви архијереји од почетка били за одстрел Епископа на мети, у бедном покушају самооправдања сопственог безакоња, а по извршеном злоделу изрежираног пуча у Епархији.

Да би се још боље сагледала сва дубина бездана који је пред нама, као и добили одговори на многа питања везана за алармантно и жалосно стање у нашој СПЦ, те додатно расветлили лажни разлози и безакони механизми прогона свега Правоверног и Светосавског међу Србима, као и актуелни прогон Благочестивог српског Владике Георгија, погледајте следећи текст Преосвећеног Митрополита Пирејског Серафима који је издао Саопштење, у Пиреју, Грчка, 1.мар.2011. године.

Читав текст је изванредан и ваља га прочитати неколико пута, те добро запамтити ради бољег разумевања свега што тек долази. Молим вас да посебно обратите пажњу на наглашени део текста (моје наглашавање) од тачке 3, па надаље:

“Преосвећени Митрополит Пирејски Серафим С А О П Ш Т Е Њ Е

У Пиреју, 1. марта 2011.

1. Скорашње изјаве и објаве преко интернета, којима се моје писмо упућено као одговор Преосвећеном Епископу рашко-призренском и косовском-метохијском г. г. Артемију на послата од њега документа, која се односе на канонску забрану, и Његову осуду, и наметање канонских казни свргнућа и рашчињења, одређује и карактерише канонски као црквено безакоње мешања у унутрашње ствари Најсветије Братске Светосавске Српске Цркве, јасно открива да они који то тврде не познају основне појмове Канонског Права Недељиве Цркве Христове, јер сагласно Божанственим и Свештеним Канонима - 35. Светих Апостола, 2. Другог Васељенског Сабора, 13. и 22. Антиохијског Сабора -канонски прекршај мешања у унутрашње ствари друге Цркве претпоставља телесно присуство у другој Канонској јурисдикцији и вршење свештених радњи (богослужбених, управних и поучавања).

Сходно томе, изражавање мишљења писаним путем у оквиру најсветијег саборног система Једне, Свете Православне Католичанске и Апостолске Христове Цркве, Недељиве - која је осудила „етнофилетизам“ -од стране било ког члана Њенога Тела, утолико пре од стране Њеног Епископа, канонски је прихваћена и дозвољена радња и чак предата нам од стране Светих Отаца путим многих примера црквене историје. Мешање у interna Светосавске Српске Цркве било би да сам ушао на њену канонску територију и покушао да чинодејствујем, и проповедам, и да вршим црквене управне радње без сагласности, одобрења и канонске дозволе њене црквене Управе.

Исто тако, изражавање чуђења и бола због екуменистичких „кретања“ до јуче православно и светоотачки борбене Светосавске Српске Цркве, и конкретно амнестирање непокајаних паписта за страшне злочине геноцида над Српским Народом убијањем 800.000 Срба новомученика, који су недавно уврстили међу „свете“ духовног и моралног подстрекача гнусних злочина, Римокатоличког Надбискупа Загребачког Алојзија Степинца, и заједничке молитве са представницима Папске свејереси, као што је недавно обављена у параклису Богословског Факултета у Београду (27-1-2011) од стране духовних потомака преподобног и богоносног Оца нашег Јустина (Поповића), чијим су божаственим списима смртно рањени нарасли демони синкретистичког Екуменизма, Папизма и антихристовског Просветитељства, свакако не представља мешање у унутрашње ствари, него оправдани израз братског протеста због отуђења и отпадања од светоотачког и светодуховског православног пута.

2. Моји неуки критичари, ходећи путем „сопственог“ надахнућа, а не црквеним и канонским путем предвиђеним од стране божанствених и свештених канона, превидели су суштину мога писма, јер им није ишло у прилог, такође и канонску и правну основу мог приложеног критичког мишљења, базирану на божаственим и свештеним канонима који се јасно и недвосмислено наводе, као и пресудну за читав овај болни случај Одлуку 1410/2010 Шестог Кривичног Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Ареопага), независног и непристрасног Грчког Судства, која је распршила њихова „лупетања“ и потврдила да је кривично гоњење против Високопреподобног Архимандрита г. Симеона (Виловског), Архијерејског Заменика Епархије рашко-призренске (и сходно томе против Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Артемија), због тобожње проневере и крађе црквене имовине - инсценирано и лажно, додатно и недавно ослобађање из затвора, од стране Српских Власти због недостатка доказа, грађевинског предузимача г. Предрага Суботичког, навођеног као саучесника претходних дела.

На овом месту, и за посрамљење мојих критичара, наводим моју послушну спремност према Светосавској Српској Цркви да прихватим Њену недоказану усмену изјаву, кроз уста Преосвећеног

Епископа бачког г. Иринеја (Буловића), о ништавости Канонског Отпуста Високопреподобног Архимандрита г. Симеона Виловског, послатог ми од стране његовог надлежног Епископа, и да пошаљем Најсветијем Патријарху г. Иринеју и Светом Синоду његов црквени досије.

3. И поред бучних, теолошки дилетантских и неутемељених, номоканонских изјава претходно наведених мојих критичара, неумољива канонска питања за канонски безакона чињења Светосавске Српске Цркве остају неодговорена, и посебно:

На основу

а)            којих канонских поступака

б)            којих канонских оптужница

в)            прилагања којих чињеничних доказа

г)            којих канонских испитивања

д)            којих истраживања оптужница
ђ) којих канонских суђења

е)            којих одбрана и

ж)           којих правних лекова су донете:

I) Одлука Светог Синода Српске Цркве од 11-2-2010 о привременом удаљавању Епископа
Артемија са Његове богоспасавајуће Епархије

II)            Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве од 2-5-2010 о наметању Епископу Артемију
казне свргнућа са управе Његове Канонске Епархије

III)    Одлука Светог Синода Српске Цркве о наметању Епископу Артемију казне забране свештенодејства, и

IV)     Одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве о наметању Епископу Артемију казне рашчињења са високог Архијерејског достојанства.

И на крају скромно запажање - истинско гркофилство јесте, са пажњом и посвећеношћу, држање божаствених и свештених канона, у чијем су установљавању предњачили васељенски Јелински Оци Цркве.

Митрополит Пирејски + Серафим

Превод са јелинског Архим. Симеон”