Према којим учитељима треба имати послушност,   а од којих се клонити ради спасења душе?

 "Ако наставник почне да захтева послушност према себи, а не према Богу он није достојан да буде наставник ближњег! Он није слуга Божији! Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка! 'Не будите робови људима', завештао је Апостол (1. Кор. 7, 23)" (Св. Игнатије Брјанчанинов)

                                                                               + + +

"Истински Хришћани свих времена су се брижљиво чували од смртоностног отрова јереси и других лажних учења. Чврсто су се држали догматичког и духовног Предања Цркве. Не само да су православно веровали у Свету Тројицу него су и свој живот, подвиге и природу усмеравали по Предању Цркве. Особина којом су се одликовали сви Свети Оци било је непоколебљиво руковођење духовним Предањем Цркве и они су заповедали да се за истинског духовног наставника сматра онај ко у свему следи учење Отаца Православне Цркве и њиховим делима потврђује и уобличава своје учење. Онај, пак ко мисли да руководи ближњима по начелима земаљске мудрости и по начелима палог разума, ма како блистав он био налази се у самообмани и своје следбенике доводи у самообману. Свети Оци су одредили да је за сваког оног ко жели да се спаси обавезно правило следовање духовном Предању Цркве. Ради тога они људима који желе да живе побожно и богоугодно саветују да се руководе саветима правог учитеља или делима Светих Отаца која одговарају начину живота сваког од њих. Осам векова по Рођењу Христовом свети црквени писци почињу да се жале на недостатак духовних наставника и на појаву мноштва лажних учитеља. Они заповедају да због недостатка наставника човек треба да се обраћа читању светоотачких дела, да се клони читања књига изван недара Православне Цркве. Што више времена је пролазило од појаве Божанствене Светлости на земљи обиље лажних учитеља је било све веће: они су од времена проналаска штампарије преплавили земљу као потоп, као горке воде апокалипсе од којих је мноштво људи умрло душевном смрћу. "Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране" Ово пророчанство се остварило: дешава се на наше очи. И има још једно друго предсказање Господа о карактеру времена у којем ће се десити Његов Други страшни долазак на земљу. "Син Човечји," рекао је Господ, указујући на буду-ћу судбину вере, "када дође, хоће ли наћи вјеру на земљи“ Тада ће на њој владати лажни разум, мудрост људска, противна вери и Богу" (Св. Игнатије Брјанчанинов 6, писмо 53).

"Мало је таквих, а нарочито у наше време, који би могли добро да напасају, а поготово да лече разумне душе. Да поштују пост и бдење, понеки још и могу да сачувају спољашњи изглед религиозности, многи могу успешно да поучавају речима, али је врло мало оних који могу да достигну то да смиреномудерношћу и свагдашњим плачем одсеку своје страсти, и стекну најважније врлине" (Преп. Симеон Нови Богослов).

"Лажни пророци се познају по плодовима, по свом животу, по делима, по последицама које проистичу из њихове делатности. Немој се преварити красноречивошћу и слаткоречивошћу лицемера, њиховим тихим гласом који тобоже изражава кротост, смирење и љубав, немој се преварити оним слатким осмехом који игра на њиховим уснама и лицу, оном љубазношћу која светли из њихових погледа: немој се преварити оним причама које они лукаво шире о себи међу људима, оним одобравањима похвалама, громким именима којима их свет зове, погледај пажљиво какви су им плодови" (Преподобни Нил Сорски).

"Духовна мудрост своје место и седиште има у срцу, а не на језику, унутра, а не споља: у сили, а не у речима. Није мудар свако ко људима тако изгледа него онај ко је такав у суштини и није то сваки онај ко може да говори красноречиво: и често се под видом красноречивости крије лоша природа, која не може бити заједно са духовном мудрошћу." (Георгије Затворник, Писма затворника Задонског Богородицког манастира Георгија. М. 1839, стр. 61).

"Ако наставник почне да захтева послушност према себи, а не према Богу он није достојан да буде наставник ближњег! Он није слуга Божији! Он је слуга ђавола, његово оруђе, његова замка! "Не будите робови људима", завештао је Апостол (1. Кор. 7, 23), (Св. Игнатије Брјанчанинов, Писма разним лицима, Сергијев Посад, 1913. Писмо 90).

"Изучавај Божанствено Писмо," говори Симеон Нови Богослов, и дела Светих Отаца, нарочито она која се тичу хришћанске праксе да би, пошто њиховим учењем провериш понашање свог учитеља или старца, могао да их видиш (ово учење и понашање) као у огледалу и да схватиш: оно што је у складу са Писмом да усвојиш и чуваш у мислима, а оно што је лажно и лоше да упознаш и одбациш да не би био обманут. Знај да се у наше дане појавило много превараната и лажних учитеља" (Добротољубље, Део. 1, гл. 33).

"У наше доба ширењу учења Светих Отаца нарочито се супротстављају одбачени духови уносећи разне мисли телесног мудровања и збуњујући људе руковођене телесним мудровањем. " (писмо 261).

"Умножили су се људи који презиру закон Божији и не престају да гурају ближње у несрећу и напасти" (Св. Игнатије Брјанчанинов, писмо 298).

"Овако вели Господ над војскама: не слушајте што говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре својега срца, не из уста Господњих. Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца својега говоре: неће доћи на вас зло." И "свакоме ко буде поступао по тврдоглавости свог срца говоре: не слах тијех пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше. Да су стајали у мом вијећу, тада би казивали моје ријечи народу мојему, и одвраћали би их са пута њихова злога и од злоће дјела њиховијех. Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели" (Јер. 23, 16-17,21-22,31).