На Сабору је заиста било различитих погледа, али не и подела. С онима који су од мене имали различито мишљење заједно сам обедовао, пио кафу и разговарао

Управо завршено мајско заседање највишег црквеног тела, Светог архијерејског Сабора, показало је да није само држава на тешким искушењима и пред важним одлукама, већ и Српска православна црква. Предстоје разговори с Римокатоличком црквом о канонизацији Алојзија Степинца. Поново ће се сести за преговарачки сто с представницима канонски непризнате Македонске православне цркве, не би ли се нашло заједничко решење за њен статус после више деценија. Као да већ то само по себи није довољно, до јавности су стизале информације да су архијереји и међу собом подељени, да је Сабор почео жестоким полемикама.

Шта се то дешава са Српском црквом? Да ли су архијереји заиста толико разједињени? Осврћући се на заседање Сабора и све што се о њему и око њега писало и говорило, владика захумско-херцеговачки Григорије, којем се приписује значајна улога на саборским дешавањима, уверен је да у Српској цркви нема озбиљнијих подела.

– Постоје различита мишљења која значајно доприносе да се, уз заједништво у вери, боље управља бродом Српске цркве. На Сабору је заиста било различитих мишљења, погледа и ставова, али не и подела. С онима који су од мене имали различито мишљење све време сам био у комуникацији, заједно смо обедовали, пили кафу и размењивали мишљења, с великом пажњом и одговорношћу. Уопште, уверен сам да се треба држати начела да су поделе лоше, али да су различитости добре – каже у интервјуу за „Политику” владика захумско-херцеговачки Григорије.

До новинара су долазиле разне информације с овогодишњег заседања Сабора и све су водиле у једном смеру: да је седница била веома бурна. Како бистеви описали оно што се догађало?

Теме су биле веома комплексне и деликатне, поготово када је било речи о разрешењу двојице епископа, будућем Великом сабору, Јасеновцу, Степинцу, Косову и Метохији. Учесници Сабора су људи који знају да је свака реч скупа, тако да се тешке речи не изговарају олако нити се иде у правцу личног вређања. Но, ако дође до размимоилажења током разговора, ипак сви настоје да већ у току дана или сутрадан поправе међусобне односе и да их држе на хришћанском нивоу.

Како гледате на организационе промене у Сабору? Свети архијерејски Синод у последњих пет година водио је пет канонских поступака против владика. Такође, за то време, СПЦ добила је седам нових епископа. Шта су све те промене донеле Српској цркви?

Не видим никакве организационе промене с обзиром на то да је задатак Синода и био и остао да прати и надзире рад архијереја. Смене поменутих епископа су свакако потрес за СПЦ и оне су, по мом дубоком уверењу, нешто чему се нико на Сабору није обрадовао. С друге стране, оне нису ничија жеља да се неко понизи или просто смени. Те промене су од Цркве изнуђене и настале су након дугогодишњег трпљења, ишчекивања и надања да ће се смењени епископи повратити с пута који је неприхватљив. Било је ту безброј опомена и умољавања, али када су се о све оглушили и када се више није могло наставити у снисхођењу, предузете су друге мере. Сабор има ту величанственост да суди свакоме понаособ и свима нама заједно, али не само правдом него и неизрецивом љубављу. У овим стварима сви треба да се научимо од Бога, јер он нас воли и када нас награђује и када нас кажњава. Сабор је истовремено и тајфун и тихи лахор, јер је у њему Дух свети. Стога, јерес не може да уђе у његово богословље и ниједна прелест није кадра да издржи његово присуство.

Ових дана, део јавности поново се подсетио вашег писма из 2008. године када сте сабраћи архијерејима износили проблеме који годинама муче Српску цркву. Списак епископа које сте тамо навели умногоме се подудара с променама у епархијама које су уследиле по доласку патријарха Иринеја на трон. Да ли је ваше писмо било пророчко или је, уствари, још тада, свима је било јасно да неке ствари морају да се мењају?

Не мислим ни да сам пророк ни да сам бољи од других, али припадам онима који више воле да гледају у будућност и то тако што реално и отворено сагледавају садашњост. На моју велику жалост, то писмо је објављено у јавности и то без моје воље. Но, у међувремену, неки од оних које сам у том писму понајвише критиковао сада се залажу за решавање оних проблема на које сам тада указивао. Ипак, најважније је да брод Цркве уведемо из немирних у мирније и чистије воде.

Новинари који су пратили овогодишње заседање Сабора највише пажње посветили су поделама у Сабору и синодским одлукама о владикама Георгију и Филарету. Нека друга важна питања, попут судбине Цркве на Косову и Метохији, дијалогу с неканонском Македонском православном црквом, припремама за Свеправославни Сабор следеће године, односа са Светом столицом, пала су у засенак. Да ли су она заслужила више простора на Сабору?

Најважније је да су разлике у мишљењима током Сабора превазиђене на најбољи начин самим тим што није било никаквог тријумфализма, него смиреног сећања на крст Христов и његово страдање у љубави према свима па чак и онима који су га распели. Дијалогу с неканонском Македонском православном црквом је посвећена дужна пажња. Одређена је делегација СПЦ која ће убрзо с њом наставити дијалог. Све то је праћено радошћу због присуства савременог исповедника вере у јединство Цркве, донедавно утамниченог архиепископа Јована. Било је речи и о канонизацији Степинца, при чему се јасно показало да ово питање захтева озбиљну анализу, детаљније разговоре с римокатолицима, а очигледно је и да ова канонизација уноси зебњу и немир у ионако комплексне српско-хрватске односе. О великом Свеправославном Сабору који треба да буде одржан 2016. године детаљно се расправљало. Претресале су се теме и ставови, како наше помесне цркве тако и осталих учесница овог историјског скупа.

Често вам се замера да за једног владику имате исувише директан речник, без дипломатског такта. Били сте у добрим односима с претходном влашћу у Београду а многи се сећају и ваших оцена о школској спреми садашњег председника. Да ли сте разговарали с председником Николићем, у каквим односима сте с премијером Вучићем?

С неким људима из претходне власти био сам у добрим односима и то пре свега на личном плану, зато што смо се познавали још из времена заједничких протеста против Милошевићеве власти. У разговорима с њима нисам био дипломатичан, него искрен и отворен. Нисам стекао утисак да су ми замерили, али ни утисак да су ме у много чему послушали. С Николићем сам се састао и разговарали смо сасвим нормално, понајвише о Херцеговини. За премијера Вучића знам, као и он за мене, али немамо ближи однос.

Да ли црквени великодостојници морају да граде добре односе са световним властима или то зависи од њихових личних афинитета? Неким владикама се често замера због њиховог отвореног политичког ангажмана, али остаје нејасно колико се политички лидери у Србији мешају у верска питања. Меша ли се политика у веру више него вера у политику?

Одувек сам мислио и веровао да су то два сасвим различита колосека, али да се и један и други у великој мери често односе на исти народ о коме брину. Откако читам Библију (а томе је већ много година), имам утисак да су вера и верско лидерство одувек имали улогу коректива политичара. С болом у срцу морам да признам да већ дуги низ година имам утисак да се та димензија код верских лидера губи или барем слаби на интензитету. С друге стране имам утисак да политичари понекад покушавају да се наметну и покажу надлежнима и за верска питања. Међутим, уверен сам да то бива само тамо где им управо верски лидери отварају простор и могућност за то.

За вас се често каже да сте један од најпредузимљивијих владика, да се добро разумете у световне токове економије, производњу вина, али вам се и замера, као и неким другим владикама, управо због тог предузетничког духа.

Дубоко сам уверен да је економија у самој сржи духовна ствар и да човек који има тело и живи на земљи мора да се бави економијом. Уосталом, то је тако од постања света све до данас. Не мислим да сам нарочито способан за економију, али да је економија врло често одраз унутрашњег стања једне личности, заједнице или чак целог народа, у то сам дубоко уверен.

Ако сте већ рекли и то да ми се замера што сам предузимљив, треба да знате да је то што смо у нашој епархији урадили на пољу економије последица препуштања тих послова онима који економске послове знају и хоће да раде и који су за такве послове школовани.

Јелена Чалија, „Политика“

објављено: 02.06.2015.