Епископ Канадски г-дин Георгије је пети светосавски владика Српске Православне Цркве, који је смењен на неканонски и незаконит начин. Неканонски је смењен, јер нису поштовани Светоотачки канони Васељенских Сабора. Незаконито је смењен, јер је прекршен Устав Српске Православне Цркве. Шта је циљ овог свргавања и линчовања?

Да ли је у питању виша политика, коју мозак Православних Срба није способан да схвати, јер није на том нивоу цивилизацијског развоја, еврофилском или (еу)ропском нивоу? Да ли је, за разумевање такве више политике, потребно бити екумениста, паписта и новотарац? Да ли се иза тога крије болесна жеља да се постане Српски Патријарх по сваку цену? Да ли иза тих смена стоји много баналнији разлог, који је зове новац и корупција? Или је све то заједно?

Поводом несрећних и хаоточних збивања у Канадској Епархији, којима се не види крај, али је резултат тотални хаос, један од свештеника, који је учествовао у свргавању г-дина Георгија са трона Канадске Епархије, али је остао без плена коме се надао, објаснио нам је расподелу плена:

1. Василије Томић: добио је 200,000 долара у кешу да отплати кредит за кућу; себи је доделио најбољу парохију у Мисисаги, јер га је претходна парохија одбацила; обећано му је место представника СПЦ у Бриселу. Василије Томић је даљни рођак Патријарха Иринеја.

2. Љубомир Рајић: добио је 200,000 долара у кешу, задржао је место у једној од бољих парохија у Мисисаги, али му је обећано место пароха у Оквилу у којем је у току експропријација црквеног имања вредног око 8-10 милиона долара. Љубимир Рајић хоће да учествује у отимачини ових пара заједно са својим истомишљеницима из управе ове парохије.

3. Војислав Павловић: добио је 200,000 долара и кешу и монопол да продаје свеће свим црквама у Канадској Епархији. Овај свештеник је већ почео да пуни џепове од овог монопола.

4. Душан Гњатић: добио је 200,000 долара да би могао да издржава две породице, једну у Канади, другу у Србији. Овај свештеник је, иначе, парох у цркви којом управља Милан Лешић, лажљиви сведок оптужбе против српског хероја Радована Караџића, као својим приватним поседом.

5. Милутин Вељко: добио је 200,000 долара и премештај у једну од најбољих парохија у Мисисаги. Овај свештеник је иначе у пензији и један од богатијих, али хоће још. Пара никад доста.

6. Александар Црногорац: добио је 100,000 долара у кешу и место манастирског ђакона. Његова претходна парохија је била у другој провинцији далеко од Торонта као Београд од Сибира.

7. Живорад Суботић: добио је 100,000 долара у кешу и парохију као пензионер. Иначе, за овог свештеника цела Канадска Епархија је скупљала прилоге приликом његовог одласка у пензију.

8. Василије Гавриловић: није добио ништа осим срамоте до краја живота.

9. Милојко Димитрић: добио је 200,000 долара у кешу.

10. Васа Пејовић: добио је 200,000 долара у кешу и бољу парохију.

11. Милован Средојевић: добио је 200,000 долара у кешу и премештај у једну од бољих парохија у Мисисаги.

12. Првослав Пурић: за своју лојалност задржао своју парохију. Њему новац није потребан, јер га има за две следеће генерације.

13. Милош Пурић: добио је једну од бољих парохија и поред тога што се разводи од жене због породичног насиља.

14. Јован Марјанац: није добио ништа. Поред својих 200кг мораће да носи и срамоту издајника. Молимо се Богу да тај терет буде претежак за њега.

15. Ђуро Самац: добио је довољно срамоте за цео свој живот, макар га, од сада па надаље, водио као светац.

Ко је главни финансијер овог свргавања. Има их више. Главни се зове Милан Лешић из Гвелфа. Остали су у позадини. Био је близак са г-дином Георгијем и често виђан на црквеним скуповима, али је био одбачен, како од г-дина Георгија, тако и од канадских Срба, после лажљивог сведочења у корист хашких инквизиторских тужилаца у процесу против Радована Караџића. Какав је његов интерес? Има их два. Један је црквено имање у Нијагари, вредно око 40-50 милиона долара, које се налази у рејону интензивне стамбене изградње. Ово имање је једна група људи покушала да стави под своју контролу, али је г-дин Георгије покренуо судски спор и тај спор добио. То имање је остало црквено. Ово је други покушај да се то вредно имање преотме и стави под личну контролу Милана Лешића и његових партнера. Други разлог је црквено имању у Оквилу вредно око 8-10 милиона долара за који је у току процес експропријације за изградњу средње школе. Преузимање ових имања је врло просто. Поставља се лојална и корумпирана црквена управа, коју одређује Милан Лешић и партнери. Ова управа врши пререгистрацију црквено-школске општине у независну корпорацију уз помоћ Василија Томића као Патријарховог заменика. Ова корпорација продаје припадајуће имање Милану Лешићу и његовим партнерима за десети део тржишне вредности, чак и за мање. Они продају овако поклоњено земљиште грађевинским компанијама за многоструко више износе. Српске цркве и црквено-школске општине нестају, а Милан Лешић и његови партнери, заједно са свештеницима, постају многоструко богатији.

Допуњена листа бојкотованих расколничких свештеника

Братство Православних Срба коригује и допуњава листу недостојних свештеника под бојкотом до њиховог одласка из наших црквама и организација и о томе обавештава све Православне Србе у свим Српским Земљама и свим континентима:

1. Василије Томић

2. Љубомир Рајић

3. Војислав Павловић

4. Душан Гњатић

5. Милутин Вељко

6. Александар Црногорац

7. Живорад Суботић

8. Василије Гавриловић

9. Милојко Димитрић

10. Васа Пејовић

11. Милован Средојевић

12. Првослав Пурић

13. Милош Пурић

14. Јован Марјанац

15. Ђуро Самац

Молимо сву своју Православну Браћу да остану јединствени и непоколебљиви у одбрани наше Светосавске Православне Цркве. Наставимо са бојкотом ових недостојних свештеника као до сада, до њиховог коначног одласка из ваших цркава. Они срамоте наше цркве. Они срамоте наше олтаре. Они срамоте наше фреске. Њихове молитве су безвредне. Истерајмо их из наших цркава. Не плашите се њихових претњи да ћемо изгубити наше цркве због неплаћања дугова којима су саграђене. Уместо њих доведимо благодатне, истинољубиве, часне, моралне, брижне, искрене и скромне свештеника и монахе, којих има много у нашој Светосавској Православној Цркви у свим Српским Земљама. Они ће нам удахнути свежи дах наше домовине и родног краја, који овде немамо и који нам тако много недостаје.

Свако добро од Господа,

Братство Православних Срба,

Онтарио, Канада