Владика Георгије не ствара раскол. Неред у Канадској епархији последица је безаконог и нецрквеног понашања јерархије и свештенства.

Чуле су се бројне Патријархове претње и упозорења Владики Георгију – да Владика ствара проблеме у епархији и да због тога треба да буде рашчињен и присиљен да напусти Канаду. Тачно је да постоји озбиљна криза вере међу многим дугогодишњим члановима и парохијанима српских цркава у Канади. Али није тачно да је Владика Георгије узрок томе. Узрок лежи у понашању црквене јерархије и локалног свештенства који су се према Владики и члановима Савета епархије односили, у већини случајева, на бруталан, пристрасан, нецрквен и безакон начин. Такво нефер понашање дубоко је револтирало верни српски народ у Канади.

Владика Георгије је дуго година делио хлеб и муку са верницима у Канади. Много тога је створио заједно са њима. И зато тај народ не прихвата начин на који су се у свему овоме понашали јерархија и свештенство. Није Владикина  кривица што је већина верног народа у Канади искрена и истинољубива, што су људи разочарани понашањем црквених великодостојника и свештеника.

Рад синодске комисије

Према Статуту Канадске епархије – члан 17.1 (4) – а и према Уставу СПЦ, Свети архијерејски синод „води надзор над радом архијереја Епархије Канадске“. Свети синод, дакле, има овлашћење и дужност да надзире. Синод је формирао Комисију наводно да би она истражила извесне приговоре који су се односили на стање у епархији и о томе известила Синод. Ови приговори никада нису дати на увид Владики Георгију. Спроводећи овлашћење Синода да врши надзор над радом епископа, Комисија је морала да се у свом раду руководи одређеним правилима и да испуни обавезе које укључују:

·  да обезбеди задовољење природне правде и испоштује процедуралну исправност током истражног поступка, што подразумева да се ономе који се испитује дају информације о случају који се води против њега, као и да му се обезбеде сви услови да може да припреми свој одговор;

·  да буде неутрална и објективна;

·  да ради под претпоставком невиности онога који је оптужен све док се уверљивим доказима не докаже супротно;

·  да успостави разлику између онога што је информација и онога што је доказана чињеница; 

·  да обавља разговоре са сведоцима на начин који ће водити ка утврђивању истине а не потврђивању унапред формираних закључака;

Комисија није испоштовала ниједну од наведених обавеза. Уместо фер процедуре и отвореног поступка, добили смо препознатљиву слику режираног политичког процеса. Јер Комисија је, уместо реченог, учинила следеће:

·  одбила неколико пута поновљене захтеве Епархијског савета и Владике Георгија да им се да на увид информација о природи достављених оптужби достављених као и имена и изјаве лица која оптужују, чиме је Kомисија и Владики и Епархијском савету ускратила могућност на адекватан одговор и одбрану;

·  из коментара сва три члана Kомисија који су се чули током састанака са верницима, док је рад Kомисије још био у току, било је јасно да су дошли са предубеђењем (на пример изјава Владике Максима да је „дошло време за промену“); 

·  у потпуности су прихватили изјаве особа које су били дугогодишњи противници Владике и Eпархије и то о догађајима у које они који су давали изјаве нису имали лични увид и у којима нису учествовали;

·  нису показали интерес да чују изјаве које су ишле у прилог Владики;

·  обављали су разговор са сведоцима на локацији која није неутрална и знали су (или је требало да знају) да су неки од њих били принуђени да, из страха за свој посао, дају нетачне податке;

·  нису се потрудили да утврде тачност изјава које су им дате;

·  направили су листу „сведока“ сачињену у потпуности од особа које су се жалиле и нерадо су, након много притисака, пристали да саслушају и друге чланове заједнице у разговору од свега неколико сати, да би све њихове коментаре на крају одбацили;

·  покушали су да натерају Владику Георгија и епархијско особље да прекрше одредбе канадског закона о поштовању приватности са претњом да ће одбијање да се дају копије докумената које садрже информације личне природе бити употребљено као доказ против Владике. 

Одлука Светог синода

Синод је имао прилику да исправи незаконит начин рада своје Kомисије и да обезбеди фер и непристрасан процес. Синод то није учинио. Уместо тога, Синод је прихватио кршење и црквених и законских принципа као основу свог деловања и приграбио овлашћење које му не  даје ни Статут епархије нити Устав СПЦ.

·  Упркос сталних писама из Eпархије који су говорили о процедуралним и суштинским мањкавостима у раду Kомисије, Синод је игнорисао те пропусте, одбио је да упути Kомисију да делује на исправан начин и уместо тога се ослонио на извештај који је очито био пун пропуста;

·  Упркос поновљеним захтевима, Синод је одбио да Владики Георгију достави примерак извештаја на основу којег је оптужен и тиме га је лишио могућности да се брани – “саслушање” Владике Георгија није било у складу са принципима природне правде;

·  Два члана Синода требало је да се уздрже од изјашњавања али нису то учинили. Владика Теодосије био је члан Kомисије и није могао меродавно да суди о сопственом извештају. И Патријарх Иринеј је очито имао одређене предрасуде по овом питању и није био непристрасан (види интервју Василија Томића у „Вестима“, 8. мај 2015, о сусрету са Патријархом на Сајму књига у Београду 2014, и Патријарховом коментару: „босанска лукавштина“: http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/490575/Otvorena-Pandorina-kutija)

·  Одлука о привременом разрешењу донета је недељу дана пре “саслушања” Владике Георгија и датирана као да ступа на снагу пре тог “саслушања”. То је очит прекршај ваљаности поступка и јасно показује да Синод није био заинтересован ни да чује шта би Владика о свему имао да каже.

·  Одлука о именовању администратора није у надлежности Светог Синода. Ни Устав СПЦ ни Статут епархије (19.7) не дају Синоду власт да суспендује епархијског архијереја и да именује администратора. Једино што Синод може је то да реферише Светом архијерејском сабору и препоручи шта треба да се ради. Уместо тога, Синод је у овом случају одлучио да незаконито узурпира надлежност која припада Светом архијерејском сабору.

А. Павићевић

(У следећем наставку: Деловање Патријарха Иринеја у периоду између одлуке Синода и заседања Светог архијерејског сабора)

Извор: "Источник истине"