|
Са неверицом сам прочитала обраћање „свештеничког братства“ из Канаде госпођи Весни Џордески. Не познајем ову госпођу, нисам никада била у Канади, али знам када је неко прост, примитиван и некултуран. Зар је неко у стању да се особи која му очито може бити мајка овако обрати? И то лице у мантији, које се за нас моли Богу? Тај који крије своје право лице иза мантије и своје право име иза назива свештеника Бога се не боји а људи не стиди.
Не знам шта је горе, некултурни тон (старијима се не каже „ти“ него „ви“, барем то сваки основац зна), безобразан начин говора или претње које су госпођи Џордески упућене од ове особе која се усуђује да се потпише као свештеник. Па где то још има, зар је заиста црква спала на овакве? Видим из писма да та особа живи у манастиру. Где је ту смирење, о љубави да не говоримо. Како такав може да служи Христу који јесте љубав? Како си се у само пар речи открио, несрећниче. Зар не знаш да „прљавштина из уста излази“? Толико мржње и гордости, а због чега? Па ова се госпођа уопште није теби обратила. И да ти се негде некад замерила твоје је да кажеш и урадиш оно што проповедаш, да позовеш на љубав и праштање, то је пример који даје свештеник. Свештеник стоји између Бога и народа. Да ли ти овим речима хулиш на Бога или казујеш народу да Бог учи да се тако говори? Зар немаш смирености ни да прочиташ оно што си написао пре него што то други виде? Читала сам доста тога задњих месеци о дешавањима у нашој цркви у Канади. Не могу да кажем да уопште познајем ситуацију тамо, али након оваквог писма „свештеничког братства“ много тога ми постаје јасније. Верујем сада да наш народ тамо одлази у друге цркве. Добро је да могу да бирају јер са оваквим „свештеницима“ нормална особа се не може молити Богу. Милица Дмитровић, Горњи Милановац |
