Поштована Редакцијо,

Пишем Вам још једно писмо из Канаде али овај пут не о прогону Епископа Георгија, но о једном другом љутом безакоњу које потреса Сјеверну Америку. Предпостављате да је реч о новом содомском закону. Написао сам ово писмо иницијално једноме брату јеромонаху, но мислим да би било корисно да и други православни ово прочитају.

Оптростите ми, јер немадох времена да ово писмо још мало рафинирам и уобличим, грешке исправим и направим ефикаснијим. Мислим да је време пресудан фактор у оваквим ситуацијам и да је форма мање битна. Опостите ми куцам са телефона па је могуће да сам начинио и каву правописну или словну грешку. Имате моју дозволу да текст објавите.

+ + +

Христос Воскресе, оче!

Ти се сад вероватно питаш, шта ли је па наздрављам овако кад нит' је Васкрс нити је Недеља? Наздрављам ти овако, возљубљени ми у Христу оче, зато што данас и јуче, светина овде слави и велича победу смрти! Деца Мамонова славе победу над разумом, над природом, над Богом! И док они чине шенлук величајући своју умишљену победу, ја грешни и бескорисни Величам на Крст Распетога, који је смрт смрћу разорио, и извојевао победу над Сатаном, над смрћу и над грехом! И из свог гласа, свима, јуче и данас наздравља: Христос Воскресе!

Боље нека мисле да сам сума сишао или да не поштујем Цркву, а да се досете шта је то Христос победио! Велико је лудило овде захватило народ. Јуче је Врховни Суд Америке усвојио декрет којим се истополни, мужеложнички ”брак” канонизује у очима државе и ставља једнаким са брачном заједницом. Шта је ту сад ново? Ништа! У више од две трећине федералних држава то је било легално и до сада, а овде код нас у Канади је легално задљих 15 година. Дакле, пала муха на међеда! Са једне стране то је стварно тако, па све ово само мало мења одвећ туробну стврност. Са друге стране, верни у Христу оче, ова мала стратешка ”победа” представља огроман симбол! Какав симбол? Да је рат добијен овом задњом битком! Они кажу: од северног пола па до Централне Америке, ово је земља мужеложникова! Најбогатија, најмоћнија земља на планети сад је целим континентом  постала содомски норматив. Победа је наша! Да се ја и ти разумемо оче, ова ”победа” не мења ништа. Православна Црква, чак ни јеретици попут паписта, ово никад неће прихватити. За Православну Цркву било какав закон, који се коси са Божијим законом, не може да представља канон, јер у Цркви Божијој је једини закон - Божији закон. Дакле, тако гледано то нема никакву релевантност. Но, са друге стране, ова финална ”победа” безмља указује јасно на две ствари:

Прва: оно што већ добро знамо је то да хомосексуални ”брак” никад заправо није био питање самог мужеложничког ”брака” но је ово тема одувек била о моралном санкционисању мужеложништва самим Хришћанским моралом. У бити свега није ”хуманистичка идеја” о једнакости свих људских бића која по природи сама нису једнака, но је пре свега реч о БУНТУ против Хришћанске тековине цивилизације, Христове Цркве и самога Бога! Дакле, видимо јасно да је реч о Сатаниној побуни а не о борби за ”једнакост” како се то обично педставља! Сетимо се само како је то лепо Достојевски објаснио и показао и како се ово што се дешава данас потпуно пресликава у делима Достојевског и борби богоборних Руса против Православља. Истој оној борби која ће 1917. Цркву Христову окупати у крви!

Друго: Историја нас учи да кад ненормално постане нормално, свет се обично не постави на новим основама но падне у општу анархију и безумље. Овде је битно да разумемо да је мужеложничка агенда дургачија од оне каквом је сликају. Дакле, није реч о борби за људска права како то воле да кажу, но је реч о борби за промену моралног темеља друштва. Религија је увек темељ културе, а када се религија промени мења се и култура. Дакле, дехристијанизација западног друштва и насилно наметање Хуманизма као новог псевдорелигијског темеља је управо стварање нове културе.

Дакле, ово што се управо јуче десило је прекретница. Били смо сведоци ударања камена темељца у новој ”култури”. Претечи антихристове парацркве и њеном догматском утемељивању у који се баш јуче узидао у Хуманистички ”Вјерују”!

Иако је икад у мени било сумње више је нема; прогон Цркве је спреман и улази у задњу фазу. У фазу кад ће се отворено манифестовати, путем Ћесаревог закона, на саму Цркву исто као што је то било и 1917. Судбина Православних у Северној Америци је запечаћена и Богом одређена на велика искушења. Је ли ово све грехова наших ради? Сигурно да јесте, но има ту нечега дубљег. Када је Руска Загранична Црква преселила за Северну Америју постала је Бастион, Светионик Православља, који је зрачио истину читавом Православном Свету. Човекоубица од искона и добромрзитељ ђаво, то никад није заборавио! Није ли само чудо да је Свети Владика Јован Максимович столовао у Сан Франциску, ”престоници” содомије у читавој Северној Америци? Баш из те содомске рупе сија најсветлији светионик Православља!  Сатана и његове слуге даће све да се овај светионик сруши.

Но какви смо ми да све то претрпимо? Немам сумње да ће Црква опстати и одолети овоме прогону! Оно што ме брине је хоћемо ли се ми наћи у тој Цркви, на том Спасоносном броду, на тој Новој Нојевој барци којој је крмарош Сам Христос? Или смо раслабљени, посвађани, неспремни и слепи, отпали од Истине, без Вере; хоћемо ли преклонити колена пред златним телетом новога векан или као Мудри Разбојник Исповедити Господа?

Молим те оче, упознај верне тамо са овим догађањима и са ситуацијом како би знали шта се дешава и били приправни. Да могу да разумеју дубину свих ових догађаја који се збивају далеко од њих а опет јасно указују на знаке времена - последњих времена и добу антихриста које се јасно најавило.

Од Бога ти свако добро, и сети ме се, мене лењог, глупавог и од свих последњег. Помјани мене грешног и нас Православне у свјатим молитвама твојим Господу и Спасу нашем, Воскреслом из Мертвих, што согружа державу вражију, и кога славимо и хвалимо, са Беспочетним Оцем, Благим и Животворним Духом, сада и довјека! Амин!

Лука, Монтреал

ОД ИСТОГ АУТОРА: Апостасија, екуменизам, новотарство и прогон владике Георгија