Помаже Бог,  поштовано Уредништво „Борбе за веру“,

шаљем ово отворено писмо поводом новонастале ситуације у Епархији Нишкој, то јест, поводом смене Епископа Нишког Др. Јована Пурића, демантоване од стране врха СПЦ, под оправдањем да је Епископ Нишки наводно затражио дуже одсуство ради лечења. Циљ даљег излагања је да на основу чињеница што боље покаже тачан ток догађаја у Епархији Нишкој, и последично разоткрије праве намере врха СПЦ према Епископу Нишком Јовану.

+ + +

   Од устоличења 7. августа 2011 године, Епископ Нишки Јован је за циљ имао првенствено привођење "обичног" народа цркви, његово духовно али и културно уздизање и образовање, и потпуно одржање сваког богослужбеног и духовног поредка утврђеног  Светим Васељенским Саборима, Типицима и Канонима Наше Свете Православне Цркве. Квалитет његовог старање за верни народ се јасно види у организацији Светосавских Академија, на којима су са клиром и вероучитељима, људи могли да чују беседе истакнутих српских теолога и клирика, како о научно теолошким темама, тако и о значајним питањима свакодневног живота верног народа. Старао се о томе да верни буду свесни правилног поредка свете Литургије, и ради тога организовао стварање серијала "Литургија" чији је сценарио сам осмислио, у коме је изложен правилан поредак служења највеће тајне и историјски настанак истог. Како је био Епископ "Константиновог града", написао је велики број беседа о значају лика и дела Светог Равноапостолног Цара Константина, и играо најзначајнију улогу у техничкој организацији јубилеја Миланског Едикта који је био од глобалне важности. Организовао је бројне духовне манифестације у Светосавском Дому при Саборној цркви у Нишу које су за опет имале главни циљ да призову народ ка Цркви, и разјасне праву улогу Цркве у спасењу човека. Такође је и органиовано бесплатно дељење Јеванђеља народу, да би Реч Божја ушла у што више душа и домова. Јасно је да је с правом себе називао народским владиком, нарочито након што се већи део свештенства Нишавске епархије окренуо на свог епископа, јер је његове правичне и Богоугодне намере увидео као претњу својим "пословним" односима и напад на личне ставове, о којима ће бити речи. Дело Епископа Јована је далеко опсежније него што је овде наведено, и може се наћи на свима доступном сајту Епархије Нишке, заједно за споменутим чињеницама. Иако је свој први циљ остваривао без већих потешкоћа, покушај да се у свештенсву и богослужбеном поредку одржи беспрекоран ред на нивоу целе епархије, није прошао без великог отпора и контранапада, који су на крају довели до скорашњег жалосног исхода. Наиме, епископ Јован је већ након прве године полако ушао у борбу са изменама богослужења, нарочито свете Литургије. Познато је било да је строго али праведно захтевао од појаца да ни "цртицу" не изоставе приликом служби, ни једна молитва се није смела прескакати, чак ни брзоплето појати, од чтечева је захтевано обавезно, ако је недеља, читање недељне главе апостола па празничне, без прескакања и једног стиха након прочитаних глава. Противљење новинама у служењу Литургије је постепено било све јаче, први значајан корак је био потписивање забране служења по неканонском поретку у храму Светог Цара Константина и Јелене у Нишу, на захтев старешине храма. Убрзо се у већини храмова на територији града Ниша служило искључиво канонски, и тада је већ било јасно да су презвитери који заговарају такозване новотарије били у немилости епископа и ако су му неки од јачих новотараца били јако блиски, што се може протумачити познатом изреком "држи пријатеље близу, али непријатеље још ближе". Касније је у беседама на велике празнике јасно објашњавао народу смисао отварања и затварања двери, навлачења завеса, молитава и целокупне уставновњене Литургијске праксе, јавно осуђујући самовољно уношење новина и измена приликом служења највеће тајне. Упоредо је почео са премештањима свештеника, због којег трпи најаче нападе и прозивке великог дела свештенства, а које представља један од најбољих потеза у циљу веће контроле свештенства и њиховог пастирског делања, на шта има право као Епископ и Архијереј.

Занимљиво да заступници новотарија и екуменизма који нападају постојећи поредак духовника, као "стављање за централну тачку цркве човека а не Христа" и "претварања православне вере у гуруистичку религију", овог пута ставивши по страни те ставове, прозивају свога епископа да их ремети у вршењу пастирске дужности јер их без разлога одваја од парохијана, који без њиховог сталног духовног руководства, имају отежан пут ка спасењу својих душа, а који су и уједно јако блиски пријатељи са својим свештеником, те су такви потези насупрот спасењу људи, и акт разбијања хришћанског заједништва. Но епископ Јован свакако није премештао свештенсво без разлога, а нарочито не да би неком отежао спасење. Разлог је у томе што су таборе и кланове управо су градили свештеници новотарци, окупљајући своје парохијане око добро познатих новотарско-екуменистичких ставова, чиме су правили јасну поделу између својих парохијана и осталих који су "по старом", а јасно је да се тиме добија једино раздор и мржња а не спасење и љубав. Исто свештенство је касније ширило и подривало нетрпељивост према епископу, на својим парохијама, кроз нетачне и преувеличане клевете, јер су већ тада спремали петицију против владике Јована, те је била потребна подршка што већег дела верног народа. Ипак ово није био једини разлог што је један број свештеника премештен широм епархије. Као што се старао о духовном и богослужбеном реду, епископ Јован је строго бринуо и о економским питањима, како на нивоу целе епархије, тако и на нивоу сваке паројие појединачно. Велике измене које је учинио на овом пољу, су изазвале још већи презир свештенства, који је и резултовао овим, за нас, немилим догаћајем. Главне реформе су подразумевале увођење честих економских ревизија манастирских управа, црквених општина, чак и свештеника појединаца, свих институција које постоје на рачун епархије нпр. Радио Глас, увођење нових правила код наплате свештенодејствених чинова, нпр. приликом опела, новац није ишао у руке свештеника, већ је новац предат благајнику цркве Часног Крста на Новом Гробљу, који је био дужан да напише признаницу за уручени износ. Циљ ових и других метода је био сузбијање "сиве економије", и већа транспарентост пословања читаве епархије. Како је нажалост откривено да је економија епархије далеко мрачнија од сиве, пред епископом је био тежак задатак, који је подрзумевао мере које нису свима биле једнако пријатне. Једна од тих мера је била и премештање једног дела свештенства, јер је откривено да одређен број свештеника води јако уносне приватне послове, потпуно невезане за цркву, а у вези са својим парохијанима, те су премештања многима овакве послове отежала, чак и угасила.Тачно тренутно стање је јавно објављено на сајту епархије (http://www.eparhijaniska.rs/епархија/актуелно/5372-проблеми-и-планови-за-унапређење-пословања-и-црквеног-живота-епархије) у ком се наводи да: "Пословање епархијског радија ''Глас'' је негативно у износу од 1.101.819,-динара." , "Дугови према Епархији, како Црквених општина, Управа манастира тако и свештеника појединаца су велики и непримерни. Чак је изненађујуће да постоје и случајеви где се је могло и морало а нису се благовремено измирили." као и "Дугови за ПИО и здравствено појединих свештеника су огромни, а што је изазвало и додатну велику штету високим каматама којима држава уредно и без кашњења задужује свештенике, а ови дуг пребацују на црквене општине. Непријатно изненађује да и тамо где је било средстава за плаћања ових обавеза, аљкавост и непоштовање рокова за плаћање начинили су штету плаћањем камата, које су могле бити избегнуте, само да се је ажурно приступало тој обавези." На сво до сада изложено владичанско дејство епископа Јована, свештенство је одговорило осим презиром и клеветом, слањем две петиције, од које је прва одбијена а друга ,недавно прослеђена, довела до коначне смене и тријумфа анархије у епархији Нишавској.

Пример који најбоље описује какав психолошки профил поседује група која се залаже против свог епископа се налази на Facebook страници (https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=608003719291609&id=600224266736221), на којој је изложен наводни модел петиције, у коме се бесрамно клевећу пре свега сам епископ Нишки, а затим јереј и ђакон, који се без доказа осуђују за најсрамнија дела (нећу их наводити могу се видети на датом линку), тако да целокупна петиција није достојна да осване у јефтиној жутој штампи, а камо ли да представља став дела цркве. Такође је лажно потписан један други свештеник. Немајући ниједно стварно злодело за оптужбу епископа Јована, свештенство се у другој петицији приклонило везама и познанствима са бившим Нишким епископом, садашњим Патријархом, како би петиција коначно успела. Патријарх заједно са својим Синодом, свакако решен да стане на пут реда и исправног антиекуменистичког поредка, који у Нишкој епархији утврћује владика Јован, одлучује да га смени, но невиног човека је тешко јавно казнити а да се притом не дигне шира јавност на СПЦ и њен врх, те прибегава методама онога којег званично ословљава "svetim ocem", тј. лажно га проглашава болесником, не би ли некако или њега "довели у ред" и екуменистички га опаметили, или у супротном на било какав начин склонили са функције епископа. О апсурдности тога да је епископ Нишки болестан сведоче чињенице да:

27. Јуна 2015 епископ Нишки Јован је био у посети Митрополији Црногорско-Приморској и служио литругију у манастиру Острог; 28 Јуна 2015 на дан Светог великомученика кнеза Лазара и светих косовских јунака, служио Литругију у храму св.Архангела Гаврила у Конџељу надомак Прокупља, а у исти дан је био у посети манастиру Раваница. 4 Јула 2015 епископ ће за годишњицу устоличења у Нишкој епархији, служити свету Архијерејску Литургију у Саборном храму у Нишу. Јасно је да свакодневно служење светих Литургија, дугачки и напорни преласци са једног дела Србије у други захтевају високу психо-физичку спремност, и далеко су од способности толико болесног човека, да читава два месеца не може вршити Архијереске дужности. Наведене информације се могу проверити на сајту Нишке епархије.

   Благодаримо сајту "Борба за веру" што упркос тамним и тескобним временима екуменистичко-новотарских настраја на праву истину и веру, остаје светило које разобличава и обелодањује истину без обзира на то колико била тешка, јер је речено : "што у мраку рекосте, чуће се на виделу, и што на ухо шаптасте у клијетима, проповедаће се на крововима" (Јеванђеље по Луки, Глава 12 2-3) .

Пријатељи и фамилија покојног адвоката Димитрија Милосављевића, члана црквене општине Нишке.

   P.S. На дан годишњице хиротонисања Епископа Нишког Јована, 4. Јула 2015, по моделу већ примењеном на Владики Георгију, срамно му је забрањено да служи свету Архијерејску литургију, но Владика Јован је ипак био присутан на Литругији, у мантији, да би показао народу ко лаже а ко говори истину. Занимљиво да истог дана, началствујући свештеник пре почетка литургије лагао вернике како је Владика Јован на лечењу у ВМА, а притом је Епископ све време био у олтару, наравно у мантији јер није смео да служи. Приложена је фотографија као доказ тврђења, јер су екуменисти и новотарци на жалост брже боље оборили сајт епархије, како би покрили своја разбојништва и срамоте.

Епископ Јован служи нафору народу на Литургији на којој није смео да служи као Архијереј