Амерички публициста Вилијам Енгдал сматра да је доскорашњи министар финансија Грчке Јанис Варуфакис део много веће и врло прљаве игре чији је циљ уништње целе еврозоне

Нешто јако смрди у вези грчког министра финансија Јаниса Варуфакиса и целе грчке кризе, и невољно долазим до закључка да је Варуфакис део много веће и врло прљаве игре, коју би сјајни психолог Ерик Берн описао као силовање грчког народа и, на крају целе ЕУ, укључујући Немачку, пише познати амерички публициста Вилијам Енгдал у чланку за портал New eastern outlook.

Како сам дошао до овог изненађујућег закључка, пита се Енгдал, и наставља:

Када је очајно грчко становништво изабрало лево-десну коалицију, био сам међу многима који су  се надали да је у Атини на власти коначно влада која стоји иза интереса свога народа.

Али, сведоци смо онога што се може назвати шоу једног кловна, који се смеје целом грчком народу и целој ЕУ. Они који се такође смеју, јер често је тако, су мега банке и Тројка: ЕЦБ, ММФ и ЕУ. Иза тројке, скоро невидљиво , стоје грчки олигарси који су током година опљачкали државну касу за стотине милијарди, кријући их далеко у швајцарским и лихтенштајнским тајним банковним рачунима, избегавајући плаћање иједног пенија пореза којим би подржали своју нацију.

И иако изгледа као чврсти левичарски економиста,  Варуфакис је у ствари тројански коњ за уништење целе еврозоне од стране банкара и грчких олигарха. Изгледа да је Италија следећа која је после Грчке спремна да постане жртва која ће целу еврозону довести до кризе која је данас незамислива.

С ким си такав си, каже пословица. Према њој, Варуфакис је веома лоше избор за министра финансија, који тврди да брани животни стандард својих грађана. Пре него што је постао грчки министар финансија, Варуфакис је живео у САД и радио за Белвју Вашингтон, софтверску компанију, као и за корпорацију Валве, чији су оснивачи дошли из Мајкрософта Била Гејтса. У касним 1980-тим је студирао економију и теорију игара у Великој Британији на универзитетима Есекс и Ист Англија, и предавао на Кембриџу. Онда је наредних једанаест година провео у Аустралији, па чак и узео аустралијско држављанство.

Као аустралијски држављанин Варуфакис се вратио 2000. године да предаје на Универзитету у Атини. Од јануара 2013. године до именовања за министра финансија Грчке, Варуфакис је предавао на Универзитету у Тексасу, где је постао близак са Џејмсом К. Галбрајтом, сином покојног економисте са Харварда, Џона Кенета Галбрајта, као и са вашингтонским тинк-танком Институт Брукингс. Укратко, Вароуфакис је аустралијски држављанин који је провео већину од протекле три деценије у Великој Британији, САД и Аустралији а мало у својој родној Грчкој.

То, га наравно, само по себи не дисквалификује , али  до сада је у шест кратких месеци урадио више да се повећа јад грчког народа, од скоро било кога другог, па чак и од Волфганга Шојблеа или Кристине Лагард из ММФ-а.

Он се претвара да је против штедње, али подаци показују супротно. Варуфакис је био саветник премијера Јоргоса Папандреуа и ПАСОК-а, када је постигнут катастрофално драконски договор о штедњи са ЕУ у име Грчке, и добио похвале Марија Драгија и ЕЦБ. У више наврата је тврдио да Грчка као чланица еврозоне мора прихватити мере штедње и да не сме да изађе из еврозоне.

Да је Вароуфакис заиста човек који заступа своје земљаке, Грчка би преузела стратегију Исланда, прогласила мораторијум на дуг и замрзла све отплате дуга према ММФ-тројки, ЕЦБ и ЕУ. Онда би увео националну валуту, наметно контролу капитала и тражио јаке економске везе са Русијом, Кином и земљама БРИКС.

Заиста, када је грчки премијер Ципрас боравио у Санкт Петербургу средином јуна и састао се са руским председником Путином, Путин је дао веома великодушну понуду за превремену отплату 5 милијарди долара у замену за грчко учешће у гасоводу Турски ток. То би Грчкој дало простор за дисање. Брисел и Вашингтон, наравно, нису били нимало задовољни тиме. Путин је тада понудио Грчкој и чланство у новој развојној банци БРИКС-а која би омогућила позајмице којима би Грчка изашла из најгоре кризе без јачања дивљачке штедње. То би наравно, приближило Грчку Русији и Кини, чему се Вашингтон и Брисел противе свом снагом. Али Грчка и Вароуфакис нису то прихватили.

У овом тренутку заиста изгледа као да је улога Варуфакиса да делује као Тројански западних банкара унутар грчке владе, чији је циљ да припреми Грчку и грчки народ за клање, док све време позира као борац за грчки интерес.

Као бивши помоћник америчког трезора и критичар лоших економских политика САД у последњих неколико година, аналитичар Пол Крејг Робертс је недавно написао да се грчка "суверена дужничка криза" користи да створи преседан који ће се примењивати код сваке владе чланице ЕУ. Државе чланице ће престати да постоје као суверене државе, а суверенитет ће почивати у ЕУ.Мере које подржавајиу и Немачка и Француска ће на крају подрити и њихов суверенитет.

Како је еврозона упала у такву кризу? Енергија која вибрира кроз целу Европу сада није љубав већ мржња. Постоји мржња код Немаца према ономе што су уверени да су пореске преваре обичних Грка. Ту слику су створили медији под контролом америчких олигарха и њихових тинк-танкова. Постоји мржња код Европске комисије и руководства ЕУ према Грчкој због стварања онога што они виде као егзистенцијалну кризу у ЕУ. Постоји можда мржња и код немачке канцеларке Меркел због уништавања њеног наслеђа.

Изнад свега, ту је мржња грчких олигарха према грчком народу. Грчка олигархија – бродовласници, власници рафинерија нафте, телекомуникација, медијски магнати, су много пута од раних 1990-их, доминирали у грчкој политици. Грци их зову "диаплекоменои" –“повезани” . Ова елита је сачувала своје положај кроз контролу медија и кроз куповине политичара као Јанис Варуфакис.

Грчки олигарси су, са својим скривеним неопорезованим милијардама спремни да виде своју нацију уништену само да би задржали свој новац. 

(New Eastern Outlook)

Извор: "Курир"