Приликом разматрања теме „Свеправославни сабор“, чују се и мишљења да ће Руска Православна Црква, као најутицајнија у светском Православљу, спречити свако евентуално одступање од Вере на том сабору. Овакав став, међутим, нема утемељење у реалним кретањима у Помесним Православним Црквама и искључиво је плод субјективних доживљаја, очекивања и емоција.

„Православни“ екуменисти, упркос повременим међусобним размирицама око секундарних питања, када се ради о  реализацији задатих циљева на путу стварања глобалне светске религије - делују јединствено. Премда је спектар разлога за ово широк, издвојили бисмо два основна момента: идеолошку приврженост и враћање дугова надређеним екуменистичким структурама.

Да је то тако потврђује, између осталог, и Треће заседање специјалне међуправославне комисије, које је одржано 30. марта 2015. године у центру Константинопољске патријаршије у Шамбезију крај Женеве (овде:). Без обзира на низ потешкоћа и неслагања између Москве и Константинопоља, нпр. по питању признавања избора новог Предстојатеља Православне Цркве Чешке и Словачке или признавања аутокефалије „Украјинске православне цркве“, екуменистички настројени представници Помесних Православних Цркава наставили су рад на припреми тзв. „Свеправославног сабора“. И то у дубокој тајности, далеко од очију православне јавности (овде:), иако је митрополит Иларион још 18. марта 2014. године чврсто обећао: „Све одлуке које се буду усвојиле на Свеправославном Сабору, још раније ће бити познате свима вама. Наша Црква ће поново утврдити те одлуке на заседањима Свештеног Синода и Архијерејског Сабора,  и тек потом, када добијемо мандат од највише црквене власти, ми ћемо се упутити на Свеправославни Сабор“ (овде:). Наравно, од овог обећања није било ништа.

Да су „православни“ екуменисти јединствени у реализацији задатих циљева, - као што су реформисање Православља и улажење у унију с Ватиканом, - потврђује и сусрет Константинопољског патријарха Вартоломеја и митрополита волоколамског Илариона, председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, који је одржан 6. јула 2015. у Истанбулу. У овим разговорима учествовали су и други виђени „православни“ екуменисти Фанара и Москве,  нпр. митрополит галски Емануил, генерални секретар Светог синода Константинопољске патријаршије архимандрит Вартоломеј Самарас, помоћник секретара Светог синода ђакон Јоаким Билис и сарадник Секретаријата за међуправославне односе ОВСЦ-а ђакон Теодор Шуљга.  

Митрополит Иларион је том приликом пренео патријарху Вартоломеју поздраве и најлепше жеље патријарха московског и целе Русије Кирила. Са своје стране, патријарх Вартоломеј је испоручио московском патријарху најбоље жеље за здравље и успех у његовој напорној патријарашкој служби.

Учесници разговора разматрали су шири круг питања која се тичу међуцрквене сарадње на припреми „Свеправославног“ („Осмог васељенског“) сабора, планираног за 2016. годину, а такође и друге теме везане за међусобне односе Костантинопољске и Московске патријаршије. Споменута је и тема припрема прослављања 1000-годишњице руског присуства на Светој Гори.

Као што рече православни публициста Владимир Осипов, „савезник САД-а и пријатељ ЦИА-е константинопољски патријарх-јеретик Вартоломеј припрема да скупа с јудаизованим Ватиканом усвоји ЕКУМЕНИЗАМ као обавезну доктрину Православне Цркве, као и братимљење с нехришћанима.“ У томе има здушну подршку свих „православних“ екумениста, без обзира којој Помесној Православној Цркви припадали.

Због свега реченог, на нама је да бдимо и да о поступцима и чињењима „православних“ екумениста, као и о свим другим актуелним црквеним питањима, расуђујемо кроз учење Православне Цркве, које су нам чисто и неизмењено предали наши Свети Оци. Оправдана страховања православних да ће на будућем „Свеправославном сабору“ доћи до реформисања Православља, не смеју бити угушена личним емоцијама нити замагљена љубављу према било ком народу.