Европљани нас мрзе, преносећи то осећање са генерације на генерацију већ неколико векова. Сада се Европа односи према Руској цивилизацији на исти начин као што се односила и пре 200 година за време Наполеонове „европске уније” и као пре 74 године, за време Хитлерове „уједињене Европе“.

С једне стране, поклапање датума је вероватно случајно, јер данашња Европска унија не придаје никакав посебан значај томе, што је управо 22. јуна тадашња „европска унија”, такође обједињена око Немачке, напала СССР.

За њих, Тај догађај није толико значајан, као ни борбе због којих се тадашња „европска унија“ прво формирала, а потом распала, јер неке посебне симболике у овом датуму они, очигледно, не виде.

С друге стране, овде је садржај важнији од форме.

Заиста, фашизам у целини, а нацизам делимично, апсолутно су саставни делови европске цивилизације. И то: део који најоштрије раздваја европску цивилизацију од руске.

Руска цивилизација, без сумње, такође има доста европске, али за нас је то природно.

Свака велика цивилизација постаје велика управо захваљујући томе, што прихвата достигнућа других цивилизација.

Али, у исто време, наша цивилизација има неке квалитативне разлике у односу на европску, а једна од њих је то, што је нама идеја колонијализма и нацизма органски неприхватљива.

А управо то је био довољан разлог да Европљани осете да ми нисмо они и да се зато они морају против нас борити. Борити се здруженим снагама.

И зато је у такозваној Великој армији Наполеона Бонапарте - од шест стотина хиљада војника – Француза било само 150.000 (сам он се касније хвалио да у походу на Русију Французи готово да нису страдали).

На исти начин је и инвазија 1941. године спроведена од стране уједињене Европе.

Заједно са Немцима, на нашу земљу су кренули Румуни и Мађари, а неколико дана након почетка рата придружили су им се Финци, Словаци и, уосталом, Французи, који су касније поново поражени на бородинском пољу.

Румунија је још и снабдевала немачку флоту и противваздушну одбрану нафтом. Ми веома добро памтимо и то да су француска и чешка одбрамбена индустрија у то време свим својим капацитетом  радиле за Немце - све до тренутка док нису били избачени са територије тих земаља.

Румуни, и сами гладни, вољно су хранили Немце, као што су и француски и пољски сељаци продавали своје производе управо Рајху, а не својим земљацима.

  Тако се и данас Европа односи према руској цивилизацији на исти начин као што је то чинила пре 200 и пре 74 године.

И, бојим се да се однос према нама неће променити ни за сто година, осим, ако се ​​наравно, потпуно не промени читав ток историје.

Одбојност Европе према нама - то је нека њихова цивилизацијске карактеристика, то је јасна свест Европљана да смо квалитативно различити од њих управо у погледу односа према другима.

  И чињеница да Европљани не схватају колико је за нас важан датум 22. јуна, условљена је управо тиме што нас они мрзе, преносећи тај осећај из генерације у генерацију већ неколико векова. А ми се из неког разлога никако не можемо навикнути на то, и сваки пут ова несумњива чињеница за нас представља непријатно изненађење.

Превод: Срђан Ђорђевић

Извор: „Факти“