- Цела српска црква у Канади постала је талац једног човека. Некадашњи прота Томић, а сада човек с измишљеном титулом "заменик патријарха српског", надавао се за два месеца више интервјуа него владика Георгије за 30 година на челу Епархије. Сада је ударна вест иде ли Томић или не иде у Брисел. Врло важно иде ли, то је његова ствар, зашто би то било кога другог интересовало. А то је једино ново у његовом последњем интервјуу, све остало смо већ чули.

Томићева "црна рупа"

"Према Томићу, Савет ради нормално и легитимно, а заправо се не зна ко је у том Савету. Нико од чланова Савета не добије одлуке које су донесене и то је нестало у Томићевој црној рупи. Не зна се ко је у Црквеном суду и да ли тај суд разматра пријаве које су му достављене. Сада тврди да се не зна стање на Епархијским рачунима, а он и његова екипа видели су у цент колико на којем рачуну има. Видео је то цели свет, сви знају колико има на Епархијским рачунима, укључујући и патријарха, што се види из његових писама на крају посете Епархији. Ко ту обмањује јавност, патријарх или Томић?"

Тачно је да су многе ствари нејасне, али само зато што их Томић чини нејасним. А чињенице су јасне да јасније не могу бити. Сви кораци које је он предузео од 28. априла, било у своје име или у име патријарха као администратора Епархије, били су незаконити. Незаконито су вршене персоналне промене и промене у епархијским телима: у Савету Епархије, у Црквеном суду. Исто је и са покушајем да се Томић докопа епархијских рачуна, мењајући нелегално потписнике чекова. Све то није дозвољено у периоду администрирања Епархијом, ни по Уставу СПЦ ни по Статуту Епархије.

Тако кажу и канони Цркве. Тек нови епископ, који се веже за своју епархију доживотно или док је способан, може да врши те промене. Патријарх на тај начин управља својом Епархијом у Београду, и нема права да намеће своју вољу у другим епархијама.

Одлука патријарха као администратора, на коју је био приморан 9. јуна јер је ваљда схватио како лоше ствари стоје у Епархији због тих ранијих декрета, остала је мртво слово на папиру. Све се чинило да се рад легално изабраног Савета спречи. У Савету је остао Томић, остао је као патријархов заменик, сви су то на сликама видели, а то је у супротности са том одлуком од 9. јуна којом се стављају ван снаге све раније одлуке администратора. Према томе, све што је радио администратор након 9. јуна, такође је нелегално и неважеће, укључујући и седнице Савета које је сазвао.

Победиће верници

"Питам Томића: шта је остало иза његових 30 година? Да ли је иједну цркву подигао? Да ли му је иједан колега, иједан од 30 свештеника Епархије, дошао на опроштајни банкет? Шта о њему говоре и мисле људи из Управе његове парохије? Зато Томић стално даје интервјуе. Треба понављати неистине, да уђу у главу народу. Али вара се што потцењује народ који је дизао ове светиње. Ово је борба која ће дуго трајати и верници ће на крају доћи на своје."

Ми смо одмах, пре сазивања седница, реаговали и упозорили га на то, тражили појашњење његове одлуке, били спремни на разговор и компромис, али као и до тада, дијалога, нажалост, није било. Јер, да га је било, утврдило би се у јавности какве је све незаконите кораке у његово име вршио Томић, укључујући и нелегално отварање паралелних епархијских рачуна почетком маја. Али и то ће једном доћи на ред.

Томић је направио велику црну рупу у којој нестају све чињенице и информације, а на улазу у ту црну рупу као чувара поставио је патријарха и његов ауторитет.

Зашто је патријарх мењао браве?

- Патријарх је овде само администратор и све што је затекао треба да буде сачувано и у таквом стању предато новом епископу када буде постављен, каже се посред осталог у писму Ракановића и подвлачи:
- Са том намером патријарха смо и пустили 5. јуна у конак, иако је дошао ненајављен. Пуштен је унутра, а он је сутрадан променио браве на целом конаку. То најбоље показује начин његовог администрирања. Уместо да сачува стање какво јесте, све се на брзину и насилно мења. Који је разлог, нека закључе сами читаоци. Ако се подсетимо да је последња патријархова одлука, кад је одлазио, била везана за епархијске рачуне и кукњаву што су остали недоступни у том тренутку, није тешко сабрати два и два.

Рекао сам патријарху када је променио браве да је нас који смо градили манастир и ову Епархију одстранио, а увео оне који су годинама и деценијама радили против Епархије. Рекао сам му да сам ја кум конака у који је на такав начин ушао, а он је одговорио: "Па нека ти врате новац који си дао." Очекивао сам све од патријарха Српске цркве само не да све своди на новац. Важнији од новчаних прилога су они прилози у труду и бризи за манастир и Епархију који су верници улагали.

У Томићевој црној рупи нестају комплетне парохије, нестају верници, огромна већина Срба у Канади која се пита шта се то урадило са Црквом овде. Он би да тако нестане све што је овде направљено за 30 година заслугом владике Георгија пре свих. Сада, по Томићу, испада да је владикин аманет неких слуђених тридесетак људи, а не све ово што је подигао. Зашто онда смета владика у Канади кад нема никакву подршку? Зашто му је забрањено да служи у Епархији коју је створио, ако нико неће долазити на те службе? Срамотна је та патријархова одлука. Зато и смета манастир као центар Епархије, треба то владикино наслеђе скупа с њим избрисати из мапе Канаде.

Пре месец и по, непосредно пред долазак администратора, изјавио сам да расколници никада неће управљати Епархијом. И поред свих притисака да кључни људи некадашњег раскола буду на челу Епархије, и поред намере да се постојећи Савет разбије, ипак смо успели у томе. Оно што је, по мом мишљењу, пресудно у наредном периоду јесте да Савет настави да ради не би ли се спречило даље безвлашће и самовоља појединих свештеника.

Живот испред статута

"Томић ми је лично пре пар недеља рекао да ја нисам у Савету, јер црквено законодавство не предвиђа функцију почасног потпредседника Савета. Тачно је да те улоге нема у Статуту, али је наметнуо сам живот Цркве и пуних 12 година то у мом случају никоме није сметало. Чудно је да у исто време Томићу не смета други почасни потпредседник, чика Жарко Вучинић који долази на те њихове седнице, услика се и потпише, јер им треба за кворум. У том случају црквено законодавство за Томића изгледа не важи."

Немам ништа лично против Томића, јер немам више ништа заједничко с њим. Против тога сам да се промовише преображај православног свештеника у гуруа и да се тако извргава руглу све што свештеник треба да представља. Што се тиче моје приватне поруке Томићу, добио је од мене 1. маја, а чуо је то исто и још од неких људи тих дана. Како је сејао, тако ће да жање. Тако ће му и бити на крају, где год буде био, у Бриселу, Ричмонд Хилу или Београду - каже на крају реаговања Илија Ракановић.

Извор: "Вести онлајн"