Кад је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос поучавао Своје апостоле да «дају ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мт. 22, 21), Он је најављивао оно што је постало стварност у данима Римског царства: да хришћанин никад неће бити онај који с презиром стоји по страни од света и управљања њиме, али да хришћанин неће бити ни онај за кога ће каприци друштвеног управљања које се стално мења бити главни глас којим ће се руководити у животу. Ми као следбеници Господа и духовна деца горњег звања Божијег у Исусу Христу (Фил. 3, 14); - идемо за Пастирем Чији глас знамо (уп. Јн. 10, 4), уздајући се у то да ће нас Његово учење заштитити од сваке заблуде и довести до пристаништа вечног живота.

После одлуке Врховног суда Сједињених Држава од 26. јуна 2015. године у вези са случајем «Obergefell v. Hodges» сваком благочестивом хришћанину је дат повод да се поново замисли над овим Спаситељевим речима. Иако су наши верници који живе у Сједињеним Државама и уопште сви грађани ове земље захвални и биће захвални, - како Богу, тако и оснивачким идеалима земље – због слободе у којој живе и која као једну од основних вредности гарантује слободу религиозних погледа и религиозне праксе, ни ми, ни они, не можемо да прихватимо принципе које ствара правна принуда државног органа, који толико очигледно противрече Учењу, Вољи, Закону и Љубави Бога. Премда је Врховни суд САД покушао да законом утврди да се «брак» између два лица истог пола признаје, ниједан побожан хришћанин не може да види у овоме било шта друго осим покушаја државе да присвоји оно што по правди припада Богу, јер управо Бог, а не држава, а не судске инстанце или бирачи, - Бог, Који је створио мушкарца и жену из праха, Који је благословио савез мушкарца и жене у браку, како у Едему, тако и у Кани (уп. 1 Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11), и Који је једини законодавац и Судија (Јаков. 4, 12), није везан одлукама световних судија. Његова реч је истина (Јн. 14, 6) и Његову истину не може променити било какав друштвени или државни орган.

Потврђујући данас, као увек, непромењиву стварност покајања као пута који је отворен за све, без ограничења, и одвраћајући се од оних који на било који грех или на било ког грешника реагују другачије осим с љубављу и обећањем новог живота, који доноси искрено покајање, нећемо подлећи преовладавајућем друштвеном току нашег времена, који поистовећује дефиницију и препознавање греха с љубављу. Јер легализација греха је управо оно што овај правни акт остварује, без обзира на то који су његови намена и циљ. Брак од стварања света јесте и биће савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати и благосиљати ништа друго уместо светог савеза који је установио Сам Бог.

Дубоко жалимо због тога што је Врховни суд Сједињених Држава донео одлуку која тако категорички одбацује вољу Божију, изражену у Његовом откровењу и најављује житељима ове земље све веће патње и муке, и поспешује даљи пад моралне стабилности. Оно што је друштво ценило од памтивека – главно место традиционалне породице, потребу за васпитавањем деце под окриљем и оца и мајке – укида се актом правне власти, која прекорачује своја овлашћења, и ми тугујемо због великих искушења, која неизбежно проистичу из овог акта, јер одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Међутим, ми смо деца силног и непромењивог Бога, Чију власт не могу оповргнути људске радње – и позивамо верну децу Цркве: «А добро чинити да нам се не досади» (Гал. 6, 9) кад се суочавамо са искушењима овога света. Закон Божији је истинит и непромењив и ништа га не може савладати. Наша срца остају спокојна и непоколебљива, и ми усрдно преклињемо Бога Отаца наших да излива Своју милост на ову земљу, како би њен народ и државу упутио на прави пут. А свет који је постао млак према истини, за који се избор између добра и зла све више брише политичким грешкама попут ове, позивамо на исту ону чврстину и увереност, које су хришћани имали вековима, речима које су одлучно изговорила уста пророка:

«Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу“ (Ис. Нав. 24, 15).

Извор: Православие.ру / Са руског Марина Тодић