„Псовка је највећи пад људског рода!“

Отац Сава Копорински 

          МОЛИТВА, ПОСТ И ДОБРА ДЕЛА

Протосинђел отац Сава (1923 – 2015), духовник манастира Копорина, упокојио се у Господу, осмог августа 2015. године, изненада, у 92. години живота.

Многобројна његова духовна чеда, сестринство и братство манастира Копорина,  с неверицом прихватају његово упокојење, јер је као и увек, и последњих дана, и јуче био ведар, радосног лица, чио и обављао своје дужности и послове, разговарао са народом, с љубављу, оном неизмерном, Божанском.

Плачу данас и одрасли и дечица, целивајући крст и руку упокојеног, њиховог драгог оца Саве, деца коју је много волео и они њега. Говорио је да су деца анђели Божји.

Свима је знао имена, и њихових родитеља и многих верника и пријатеља манастира Копорина, за све се молио, све саветовао, све исповедао.

Колико је само верника бивало на исповестима, годинама, за празнике, постове, недеље... Клечао је заједно са њима док се читао 50.Псалам.

Молио се за све... Служио  литургије, читао молитве за здравље, за пород, неколико стотина деце је рођено молитвама деспота Стефана...

Када је отац  Сава произносио молитве, крај ћивота у коме су мошти светог деспота Стефана Лазаревића (сина кнеза Лазара и кнегиње Милице) дешавала су се бројна исцељења...

Многи кажу да је отац Сава био прозорљив, јер и пре него што га упитају за савет, он им већ на себи својствен начин одговори упућујући их да прочитају то и то житије светих,  и они нађу одговор.

Правио је књиге копирајући тумачење Јеванђеља и недељом делио народу уз читање и разговор и тумачења. 

У једној од својих беседа верном народу поручио је: `` ...И да прими нашу молитву , за пород, за децу, за наш народ, да помогне да се множи, као што је некад – мајка Југовића је имала девет синова... А ми сада... Моја баба је имала четири сина и три ћерке... Дошао Васкрс, каже: Децо, нема шта да умрсим, једно јаје, а четири сина... ''Онда, кад су 1944, 45,46., да смо онда умели ми, не осмољетку, него да се множимо. Него народ, толико био остао без вере, ми смо криви  сви што је недостајало вере... Што немамао циљ живота, човек се не завршава овде...Ви нисте задовољни у браку кад нема оно што треба, кад нема наследник који ће сутра да поведе кућу , који ће да буде радост родитељима.

Брате Србине, држи пост и молитву  да ти се огњиште не угаси ...А кад дође недеља није вам тешко да отидете на литургију. Служба је царство Божије, радост ...а рај се ствара, добрим делима , молитвом и постом.''

Славица Барбарић