Мој љубљени роде српски, желим да ВАС упознам са писмом које сам упутио Епископу Иринеју Буловићу, члану Св.Арх.Синода. Пишем лично њему, јер све што пошаљем Синоду, заврши у кошу без икаквог одговора.

Његовом преосвештенству

Господину Др Иринеју Буловићу

Ваше преосвештенство,

Многи су разлози, али позитивни, што се  директно обраћам Вама, не само у своје име, већ у име великог броја грађана и верника Нишке епархије.  Већ месец дана ништа не знамо о своме Владици па смо веома забринути како за његову личност ЧОВЕКА тако и за личност ЕПИСКОПА нишког. Свети  архијерејски синод ћути!?, неки неименовани извор из СПЦ путем штампе (Курир) објављује да је Епископ нишки Јован СУСПЕНДОВАН, а Ви изјављујете да је ПРИВРЕМЕНО ОДСУТАН.  Ми, верници, после оваквих изјава, смо у недоумици. Питамо: Шта је истина од овог двога?  Зашто се отворено не каже о чему се ради?

Владика Јован Пурић је  постављен  за епископа нишког 2011. год. и као добар домаћин...  сходно овлашћењима која му  посебно дају чланови 102, 103 и 108 Устава СПЦ, ускоро по устоличењу почиње „свестрано да управља... целокупним црквеним животом у епархији“. Ево већ четири године врло савесно, педантно и марљиво, не пренагљујући, ради на упознавању и проучавању своје епархије и дошао је до сазнања да неке  ствари, ЗА ПРОСПЕРИТЕТАН ОПСТАНАК И ДАЉИ УСПЕШАН РАЗВОЈ ЕПАРХИЈЕ, апсолутно треба на боље мењати, лоше навике уклонити, прогресивне увести,  новотарије забранити, једном речју успоставити РЕД, побољшати РАД  и учврстити ДИСЦИПЛИНУ  у Епархији нишкој. ЈЕР, претходни владика, Иринеј Гавриловић, не марећи много за Цркву као духовну институцију, (Саборна црква му је пред носом изгорела!) дозволио је да се на овој Њиви Господњој размножи свакојаки коров, рашири отпад, накоти својеврстан олош и разлегне смрдљиви трулеж, зацари свако зло, безобразлук, незнање,  јавашлук, лоповлук, злоупотреба, самовоља, неодговорност у раду, непослушност, непоштовање Типика, Канона и Устава СПЦ. Међутим, највеће ЗЛО које се створило око бившег владике  Гавриловића јесте   <НЕДОДИРЉИВИ КЛАН> који чине појединци из  породица Цинцаревић, Тимотијевић, Петровић, Филиповић и др. по потреби. У своме осионом безобразлуку ови  су се толико осилили да су одлучивали малтене о свему, па  чак и о томе кога ће владика примити у аудијенцију или забранити некоме да пева у цркви, или ко чак не сме, без њиховог питања, да из црквеног  појања спрема ученике и друге кандидате! Иначе, овај клан народ назива ОСИЊЕ ГНЕЗДО одн. ЛАГУМ ЗМИЈА ОТРОВНИЦА.

Епископ Јован је за ове четири године, у непрекидном тихом ходу, ауторитативно, са великом дозом педагошке, моралне и правне обазривости и стрпљења извршио многе корисне промене. У даљем своме раду, у циљу сређивања стања у епархији, а првенствено ради побољшања реда, рада и дисциплине, владика је одлучио да искористи своје УСТАВНО ПРАВО из члана 172 став 2. УСТАВА СПЦ који дословно гласи: ПРИВРЕМЕНОГ парохијског свештеника може Архијереј преместити И ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ. У коришћењу овог неприкосновеног Уставног права, Архијереја Јована не може нико спречити  па ни Патријарх,  ни Свети Синод чак ни Свети архијерејски сабор јер је Устав изнад њихових статуса, а свештеници понајмање могу то да ураде ма какве жалбе писали или халабуке дизали.

 Ваше преосвештенство, као правник желим само да Вас подсетим да Устав СПЦ, у своме члану 172, јасно диференцира ДВЕ врсте свештеника-пароха: СТАЛНОГ и ПРИВРЕМЕНОГ. По члану 165 Устава СПЦ за СТАЛНОГ пароха се поставља свештеник који је 1), у свештеничком или ђаконском чину провео најмање три године, и 2) положио практични испит или га је ослобођен. За ПРИВРЕМЕНОГ пароха се поставља лице, по чл. 165, које је 1) завршило богословску школу и 2) нема никаквих канонских сметњи. Изричито је чланом 172 Уста СПЦ предвиђено да Архијереј МОЖЕ ПРИВРЕМЕНОГ ПАРОХИЈСКОГ СВЕШТЕНИКА ПРЕМЕСТИ И ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ.

Резимирајмо сада Господине Владико! Епископ Јован је преместио само свештенике ПРИВРЕМЕНО постављене, Број није важан. За сада, ПО ПОТРЕБИ СЛУЖБЕ преместио је 35 а могао је и 135. Важно је да се није огрешио о Устав и да није прекршио ниједан члан Устава. Што  су се привремени парохијски свештеници нашли у непријатној ситуацији, нека траже кривца првенствено у себи јер немају положени практични испит, а затим у садашњем патријарху који  им није омогућио полагање тог испита и што их није поставио за сталне свештенике. Незнање и бахатост се скупо плаћа. Владика Јован је само вршио своју уставну обавезу.

На основу свега напред наведеног и неспорно утврђеног  чињеничног стања ЕВИДЕНТНО ЈЕ  да Епископ нишки Господин  Јован НИЈЕ ПОЧИНИО  никакву кривицу, ДА СЕ ОДЛИЧНО СНАШАО у организацији вођења Епархије, држећи се строго Устава и да зато одлука Светог  архијерејског синода (кад већ у досадашњем управном поступку није окончана поништавањем), МОРА  бити ПОНИШТЕНА у следећем поновљеном поступку,  јер су све  жалбе свештеника  НЕОСНОВАНЕ.  И још, Свети архијерејски синод мора да цени и похвали рад епископа Јована, а не да га неосновано оптужује и малтретира.

И на крају,  Господине Владико, мислим да треба да знате праву истину о хајци на владику Јована која увелико кружи по граду. Хајку и прогонство владике Јована  је организовао  свештеник Бранко Цинцаревић са сарадницима, иначе врсни пријатељ бившег  владике нишког, сада патријарха. То је онај свештеник који је донедавно жарио и палио по Епархији. Сада када је премештен са најодговорније функције заменика Архијереја и премештен на место на коме би требало највише да користи Цркви. Без стида и срама, он диже буну и организује хајку противу  свог Епископа. Уосталом то му је манир којим се изобилно користи противу свих особа које му нису по вољи..  И  још. То је нажалост свештеник који је дефлорисао кћер Ректора Богословије Тимотијевића, и пре венчања, у поодмаклој трудноћи, садашњи патријарх, а онда нишки епископ, их је благословио и венчао. Чак је Цинцаревића, без обзира на КАНОНСКУ СМЕТЊУ рукоположио  у чин ђакона и свештеника па га поставио и за свога заменика... Ваше преосвештенство, какав пример бахатости, самовоље, безобразлука, недостојности и чега све не!!!... „Свештеника“ Бранка, за његова „јуначка и моралне дела“ на стуб срама треба окачити, из Цркве га екскомуницирати и забранити му да улази у куће верних људи.

Цинцаревић је отац Стефана сада професора Нишке богословије и који, поред певања које веома слабо зна и лоше предаје, предаје такође и енглески језик који је научио на улицама Америке. Ђачки родитељи су протествовали због његове нестручности, али то није уродило плодом, јер му је деда Ректор богословије.

Пошто су за име Цинцаревића везане и многе крађе, утаје новца и друге, замолио бих Ваше преосвештенство да иницира оформљење једне комисије од стране Светог синода која ће све напред наведене чињенице, а и друге до којих буде дошла, утврдити и покренути  судски процес да се свештеник Цинцаревић, због канонских сметњи, рашчини, а патријарх Иринеј осуди  по чл .69 тач.  27, Устава СПЦ, алинеја А) под б) и смени  због канонске кривице и непоштовања канонских норми.                                 

С поштовањем

Лично и у име велике већине верника

Проф.Груја Р. Јовановић