"Већ и кратак приказ историје Нишке епархије недвосмислено нас упућује на то да је живот цркве увек везан за личност епископа, без које не би било ни цркве, ни историје, ни њеног идентитета."

Презвитер Миодраг Павловић

После вишенедељног праћења дешавања око владике Јована, са осећајем горчине и дубоке неправде, написах ово писмо.

Пођимо, најпре, од евидентне чињенице да је овај човек урадио доста добрих ствари од када је на владичанском трону Епархије нишке.  Мишљења сам да је међу њима најважнијe спречавање и сузбијање новотарења које је постало права пошаст у СПЦ. Нажалост, од када је владика "на боловању" новотарења има у скоро свим храмовима Епархије нишке. Парохијани који живе литургијски  сведоци су јавног изјашњавања многих свештеника да "сада и овде" служе "по новом" и сличних саблажњавања сваке врсте, сваке недеље. Да ли је ово владики познато, народ не зна јер не зна шта се дешава са њим. Истина је да није болестан или бар да није био болестан толико да није у стању да служи, у шта су се уверили не само присутни у Саборној цркви оне суботе када је склоњен, већ и верници који су претходних дана и недеља били у храмовима у којима је служио. После  хајке коју је група свештеника подигла на њега, ширећи различите гласине по граду и на фејсбуку, грађани се питају где су границе издржљивости људског бића, па макар оно било "истренирано" дугогодишњим постом и молитвом? И зашто је баш у нашој епархији у току један такав "експеримент"?

Несумњиво је да већина нишких свештеника, за разлику од обичних грађана а без обзира на  степен образовања, живи веома лагодним животом, вози добре аутомобиле, има решено стамбено питање итд . Па ипак, ти исти свештеници (именовани у писмима посетилаца овог сајта) нису задовољни и једино су они били "способни" да се удруже и "склоне" свог "надређеног". Тако нешто је просто незамисливо за оне ретке Нишлије који имају среће да раде, без обзира на степен стручне спреме! Без обзира на понашање својих директора, које је често горе од робовласничког, они никад нису успели да окупе "критичну масу" и да их склоне иако би овако нешто било далеко логичније од уклањања  једног владике кога свештеници, као Архијереја, морају да поштују и слушају далеко више него радници послодавца. Какав пример смо добили оваквим понашањем, на читаоцима је да закључе. 

Даље, на велику срамоту града, на фејсбуку и даље стоји петиција за смену владике Јована, чији је покретач  извесни Петар Петровић, кога је мучно и пратити због говора болесне мржње али и обиља правописних грешака. Ова петиција је, безуспешно покушавајући да владики нађе кривицу, потпуно разоткрила само примитивизам и злонамерност оних који стоје иза ње. Поменути Петровић се, даље, упушта у дискусију  са протосинђелом Иларионом Ђурицом на његовом фејсбук профилу а поводом објаве протосинђела о, наводно, јунаку свог романа кога категорише као "привремено одсутно свештено лице" а даље као особу која је магистрирала у Русији а не зна руски, докторирала у Србињу, преписавши 100-200 књига уз помоћ сарадника. Имајући у виду да је и владика Григорије докторирао на истом Универзитету, као и бојкот у виду напуштања јавне одбране његове д. дисертације од стране неких владика (http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2014/12/skandal-u-spc-grigorije-nije-napisao.html ), у први мах се не може се са сигурношћу тврдити на кога се алудира. Очигледно је  да отац Иларион не цени Универзитет у источном Сарајеву, док свог "јунака" презире. Како владика Григорије међутим, није "привремено одсутан", закључује се  на кога се мисли. Овде, поред П. Петровића срећемо и свештеника Бобана "Бонифација" који је докторирао на истом Универзитету (!) а који је, према предавањима које држи, осведочени новотарац, што ситуацију  разјашњава. Петровић и "Бонифације" се познају, што се такође види из њихове јавне преписке. Истина је да се отац Иларион ограђује од инсинуирања на конкретну особу, али се такође види да коментатори ове објаве у њој  препознају  владику Јована, па се дискусија проширила на педесетак постова из којих се не види зашто дисертација не ваља али сазнајемо да Владика лепо пева, да је кицош, помодан и чист(!). На кривицу не указаше, осим да га "не воле"... Резиме: прича се растегла у недоглед а Владика је, изгледа, "крив јер је жив" а пише се тек да би се "мутила вода" и да би се обичан народ питао шта ће сада бити са његовом дисертацијом.

Па, да мало појасним ово. Прво, актери дискусије губе из вида да је докторска дисертација одбрањена јавно, пред комисијом и под менторством квалификоване особе, што се може и видети на сајту СПЦ (http://www.spc.rs/sr/episkop_jovan_doktorirao_na_filozofskom_fakultetu). Друго, докторске дисертације стоје одређени период на увид јавности, па није јасно зашто у том периоду "нападачи" нису ставили примедбе ако су биле основане. Ово само говори о злонамерности оних који владикину дисертацију покушавају да оквалификују као "преписивање". Све докторске дисертације пролазе одређену процедуру у трајању од око годину дана, у току које се могу оспорити. Тек после успешне одбране остају као трајна вредност и научни допринос кандидата.  

Ипак, ако се на интернету потраже (поражавајући) чланци о  другим владикама, па упореде са онима у којима се говори о владики Јовану, долази се до закључка да су или "букачи" немаштовити, или владика нема "прљавог веша". Дакле процес је заиста кафкијански, као што неко написа... За то време прошла је и владикина Слава и годишњица хиротонисања. Све у муку и ћутању свештеника који су обавили "своје", а сада се понашају као да се није десило ништа. Брука и невиђена срамота.

Пита ли се у целој овој гунгули нешто и народ? Или се можда верује да је народ светина која нема способност расуђивања? 

Народ, који је дошао да се заједно са својим пастирима помоли оне суботе када је почело оно што се дуго кувало? Оне суботе када су владики забранили служење а народ изашао из храма саблажњен и револтиран, увређен јер су га слагали. Тај  исти народ који у цркви налази утеху за многе своје невоље, како егзистенцијалне, тако и духовне природе - гледа како Архијереја јавно малтретирају они којима се тај исти народ до јуче исповедао! Па, имају ли они заиста толику моћ или их је неко подржао у томе? И ко их је подржао? Народ би да зна. И пита се тај исти народ како да, после свега, са истим поверењем гледа оне који су свог Архијереја издали! Како да им се после овога исповеда? Сада је на месту питање хоће ли можда неко од њих злоупотребити исповест?

И коначно, чињеница је да и свештеници и владике и патријарх, читава СПЦ постоје због народа, а не народ због њих. Народ од свих побројаних очекује и обраћање и објашњење јер један овакав, очигледно монтиран процес, је већ кап у препуној чаши. 

Ако је живот и идентитет цркве везан за личност епископа, као што на сајту Епархије нишке пише отац Миодраг Павловић, да ли се овде ради о затирању истинског православља у Епархији нишкој, уклањањем правоверног епископа?

Мишљења  сам да се, ако се овако настави, епилог неће бити бенигне природе, како рече један од коментатора  на профилу оца Илариона, "отпуштањем владике као лошег надничара"... јер нити је "надничар" лош, нити је народ блентав. Даље, не ради се овде ни о каквом идолопоклонству, како рече протосинђел Иларион, јер Владика нишки никад није био ни сервилан ни претерано "фамилијаран" ни са ким, што му многи, вероватно с правом, спочитавају. Није се тај додворавао ни политичарима, ни осталим моћницима из различитих организација које владају градом. И управо због тога га народ и сматра својим! Није владика Јован ни слаткоречив ни умиљат! Не подилази он народу лепим речима. Он дела на један одмерен и достојанствен начин. И баш такав је овом народу у ова времена потребан. А времена су очигледно тешка, последња. 

Дубоко верујем да је ових дана потребна интензивнија подршка владики Јовану, подсећање да није  сам, да није и да неће бити остављен од верног народа који од њега очекује да ни он не остави свој народ!

Још увек се надајући да ће се наћи довољно здраве памети да се овај проблем адекватно разреши и да се владика Јован достојанствено врати, те да ће се, у хришћанском духу, наћи снаге и разума да сви опросте једни другима све а  у име добробити верног народа Епархије нишке, захваљујем на уступљеном простору,

др Миодраг С.