Већина нас била би пресрећна да одгаји дете које ће бити и остати прави верник. То није увек лак посао и сваки родитељ који успе у томе, требало би да се много радује. Не постоји метод који би нам помогао да то остваримо, јер је то дато по Божијој промисли и милости.

Међутим, читајући списе Светог Силуана и приче о његовом оцу остао сам задивљен. Чини се да најосновније духовне лекције он није стицао од Старца него од једноставног сељака који је поседовао веру свеца-сељака који је био његов отац.

Ево примера:

“Немојмо бити тужни због губитка земаљских добара, такви губици су неважни. Мој отац научио ме је овоме у најранијем детињству. Када би се нека штета догодила у кући, он је увек остајао смирен. Када је нашу кућу захватио пожар и када су комшије повикале:

“Иване Петовичу, гори ти кућа!” он је одговорио: “Уз Божју помоћ поново ћу је саградити.”

Једном смо шетали поред нашег кукурузног поља и ја сам повикао:”

Погледај, лопови нам односе снопове!”

“Да сине,” одговорио је ” Господ нам је дао кукуруза на претек. Ако неко краде, значи да оскудева.”

Следећег дана сам му рекао: ” Оче, дајеш велику милостињу, а они који си богатији од нас дају много мање.”

Одоговорио је: “Да сине, али даће Бог!” и Господ никад није изневерио његове наде.

Нема бољег начина да се дете учи Хришћанству, до кроз животни пример, али искрен и из срца. Не можеш учити оно што у свом животу не примењујеш.

Превод са енглеског: Проф. Бојана Поповић