Већина нас била би пресрећна да одгаји дете које ће бити и остати прави верник. То није увек лак посао и сваки родитељ који успе у томе, требало би да се много радује. Не постоји метод који би нам помогао да то остваримо, јер је то дато по Божијој промисли и милости.
Међутим, читајући списе Светог Силуана и приче о његовом оцу остао сам задивљен. Чини се да најосновније духовне лекције он није стицао од Старца него од једноставног сељака који је поседовао веру свеца-сељака који је био његов отац. Ево примера: “Немојмо бити тужни због губитка земаљских добара, такви губици су неважни. Мој отац научио ме је овоме у најранијем детињству. Када би се нека штета догодила у кући, он је увек остајао смирен. Када је нашу кућу захватио пожар и када су комшије повикале: “Иване Петовичу, гори ти кућа!” он је одговорио: “Уз Божју помоћ поново ћу је саградити.” Једном смо шетали поред нашег кукурузног поља и ја сам повикао:” Погледај, лопови нам односе снопове!” “Да сине,” одговорио је ” Господ нам је дао кукуруза на претек. Ако неко краде, значи да оскудева.” Следећег дана сам му рекао: ” Оче, дајеш велику милостињу, а они који си богатији од нас дају много мање.” Одоговорио је: “Да сине, али даће Бог!” и Господ никад није изневерио његове наде. Нема бољег начина да се дете учи Хришћанству, до кроз животни пример, али искрен и из срца. Не можеш учити оно што у свом животу не примењујеш. Превод са енглеског: Проф. Бојана Поповић |