Помаже Бог, браћо и сестре!

Брате Србине, зашто спаваш или ћутиш? Пробуди се, јер су времена зла! Уместо да се литургијски са нашим владиком духовно наслађујемо и уз његов благослов Богу приближавамо, ми се правимо, као да се ништа око нас не дешава, а владике нам нема већ два месеца. Ударише нам на архипастира и овце се разбежаше!

 Браћо распињу нам владику Јована, као некад Господа нашег Исуса Христа, а ми ћутимо. Зар, да будемо исти као они људи пре две хиљаде година! Да ћутимо или подржавамо оне зле и говоримо: „Распни Га, распни Га...!!! Пробуди се брате Србине, престани да плашиш и само размишљаш о својим индивидуалним правима и хедонизму и удовољаваш своју незаситу глад и жеђ за уживањем у чулним насладама! Погледај око себе, цело друштво се деоформисало, ратови су свуда, колоне антихриста и избеглица марширају кроз нашу земљу! Осврни се, можда смо и ми, и ти, следећи који ће бити у некој таквој колони! Зато те подсећам на речи Светог Владике Николаја Велимировића: „Србине Брате  да те нешто упитам“             

СРБИНЕ БРАТЕ, теби се обраћам, да те нешто упитам: Да ли, још гори, кандило вере твоје, унутра, у души твојој? Гледам те, цео дан, ореш... И цео дан мислиш, и мисли твоје, остају затворене унутра, у теби. Да ли још има, уља у кандилу твоме, да ли је светло унутра, у души твојој. Питам те у име родитеља твојих, који те вером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише, и питам те у име ђедова и прађедова твојих, који из препуног и пламеног кандила вере своје, налише кандило вере у души твојој. И питам те у име оних још даљих предака твојих, који у ропству од петстотина година, не дадоше да се угаси кандило вере у њиховим душама. И питам те, у име оних још даљих предака твојих, који са Светлим Кнез Лазаром, за крст часни и слободу златну живот положише. И питам те, у име оних благоврених царева и краљева и благочестивих царица, који сву  земљу твоју украсише белим црквама и манастирима, славним задужбинама, одакле су сви српски нараштаји долевали уље у кандила своја. И питам те, у име оних светих патријараха српских, часних свештеника и монаха, који кроз векове борбе и муке, искушења и таме, чуваше онај свети, огањ, вере у Србина. И питам те, најзад, у име Оног, Најсветијег, духовног праоца Твога, оног, моћног и милог Саве, који је срце своје исплакао пред живим небесима, да би се у народу српском до конца векова, сачувао свети пламен вере твоје. У име, Те, велике, племените војске, благородних предака твојих, чију си крв и дух, и веру, ти наследио као законски наследник, племенити, Србине, Брате, питам те, да ли још гори кандило вере, унутра, у души твојој?“

   Нема нам владике, јер се због Бога са људима земерио-држећи се црквених канона, те га такви људи-заборављајући самог Бога и све оно што им  Бог даде, оклеваташе владику, а и самог Бога, јер су научили само да узимају, а не и да дају, јер су непослушни и својевољни, јер се Богу на погрешан начин и погрешно моле. Владика Јован је молитвеник пред Богом који се моли за све нас грешнике, а ради нашег спасења, које је самом Богу драго и за које је из љубави према човеку жртвовао на крсту свог Сина-Господа Исуса Христа. А, владика Јован, сада негде тихује у самоћи, жељан богослужења и беседа (а ми његових благослова), моли се Богу за све нас и за оне који га клеветају и распињу! Из житија светих, може се видети да су само праведници, а касније светитељи због свог доброг и богобојажљивог рада били прогањани и страдали, али су се као победници увек враћали, увећавајући стадо Христово. Сада онај непоменљиви са клеветницима ликује, али надам се не задуго, јер наш Господ Исус Христос побеђује!

   Подсећам Вас браћо Срби, каквог је нишка епископија владику добила. Владика Јован је обогаћен свршеним теоретским знањем богословије Светог Саве у Београду, теологије у Београду, Петрограду (Русија) и источном Сарајеву, он је професор београдске и цетињске Богословије, такође је обогаћен стручношћу-монашким животом 23 године, јеромонашким животом 20 година уздизајући се духовно у чинове протосинђела и игумана манастира Острог пуних десет година, као и викарног епископа диоклијског пуних 7 година. Владика Јован има више научних радова од значаја за развој библистике, иконологије у уопште богословске науке објављеним у водећим домаћим часописима, односно пројекте „Света Литургија“ и серијал документарних епизода под називом „Икона“, руководио је научним пројектима и објављивао уџбенике. На жалост нас самих, многа његова дела су цењенија ван наше земље. Из свих тих дела може се извући велико духовно и материјално богатство за све нас и нашу Цркву. 

У непрестаној молитви пред Богом и великим угодником Божјим Светим оцем Василијем, бдењем, несебичном пожртвовању у испуњавању свих јеванђелских норми и обавеза, поштујући каноне светих отаца, дајући своју младост из љубави према Господу и човеку узрастао је духовно у правог сокола Православља. По промисли Господњој, такав соко, са висине (као наш Господ Исус Христос), сишао је у низине, у нишку епископију, на њиву Господњу која је тражила много труда, рада и зноја, са обавезом да се оправда поверење патријарха српског Иринеја, који је исту напустио. Бивши владика нишки Иринеј је епископију мудро водио у тешка и смутна времена бринући се за своје стадо, због чега смо му безгранично захвални. Међутим, због својих обавеза и величине територије нишке епархије (подсећам да је ње одвојена новоформирана крушевачка епархија) није могао да има квалитетан увид у право стање епископије, рад свештенства, како црквено-литургијског, тако и материјално-финансијског пословања, или је погрешно о томе извештаван. Времена су се мењала, па је требало и у самој нишкој епископији нешто што не ваља променити или усавршти на боље. Таквог рада се прихватио владика Јован. 

   Поштујући му, при избору за владику, Патријахову грамату, сагласно Православном учењу и црквеним правилима владика Јован је успоставио своју власт у пословима вере и морала, свештенодејствовања и архипастирског старања у својој нишкој епархији, и уз сарадњу свештенства и народа почиње да управља и свестрано руководи целокупним унутрашњим и спољашњим, верским и црквеним животом у епархији, и то: учи и просвећује свештество и народ у епархији речима, делима и пастирским посланицама; чува, брани и одржава у народу православну веру, сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске Православне Цркве; стара се за редовно и правилно богослужење и уопште о црквеном поретку, уставима и богослужбеним књигама; води бригу о чувању црквених старина и освећује храмове; рукополаже достојна лица у свештенички чин, упућује их на дужност, одрђује и именује проповеднике и исповеднике;  одређује способна лица за вероучитеље у школама, даје у својој надлежности благослов и разрешења; суди свештеним лицима оба реда за мање (дисциплинске) кривице и кажњава за ова дела: опоменом, укором, епитгимојом до 15 дана и забраном светенодејства до месец дана; ублажава казне; даје свештеницима и службеницима одсуства; води надзор на радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у епархији; врши у епархији канонске посете; настојава да се све наредбе, решења и одлуке виших црквених власти благовремено и тачно саопштавају и извршују и подноси Светом ахијересјком синоду извештаје са својим предлозима о своме архипастрском раду и уопште о стању епархије, поштујући на тај начин и Устав српске православне Цркве.

   Из љубави за све нас, кроз непрестану молитву и богослужења пред Господом, кроз несебично жртвовање за све нас - кроз стална путовања и упознавања парохија, свештенства, народа, њиховом разговору и увида у проблеме и пружања разних помоћи, кроз формирање централног магацина којим је побољшао материјално-финансијско пословање епархије, кроз пружање свих врста информација у погледу црквеног живота и васпитања омладине и деце кроз формирање и рад свештенства у „Глас епархије нишке“, бризи о младим свршеним богословима, епископ нишки Г.Г. проф. др Јован Пурић је успео за четири године свога столовања да очува, надогради и унапреди духовни живот Цркве (сваког члана епархије нишке), тако и њен квалитетнији и организованији рад и да све нас духовно узвиси и приближи Богу. Уз све то, у октобру 2013.г. успео је да на успешан и најдостојанственији начин прослави 1700 година слободног Православља и као домаћин угости многе угледне личности из духовног, црквеног и световног живота свих Православних земаља.  За све то му хвала!

Као члан епархијског Савета и епархијског управног одбора од 08.02.2007. године у сазиву код садшњег Патријарха његове светости Г.Г. Иринеја и у новом сазиву епархијског савета од марта 2012. године код његовог преосвештенства Г.Г. проф. др. Јована, а посебно као председника Црквене општине Лебане и њених верника, у два сазива од 2006.г. до сада, имајући у виду дату заклетву у раду пред Господом, у тежњи ка саборношћу, љубави и очувању угледа Цркве, и коначно спасењу свних нас, кажем одговорнима: ПРЕОБРАЗИМО СЕ СВИ НА ДОБРО, И ВРАТИТЕ НАМ НАШЕГ ВЛАДИКУ ЈОВАНА.

Одано чадо Цркви и свом Архипастиру Јовану!

У Лебану,

22.08.2015. Лета Господњег

ХАЏИ МОМЧИЛО ЦВЕТКОВИЋ