Светом архијерејском синоду

Српске православне цркве 

У име своје и свих верника Нишке епархије најљубазније молим високоцењене чланове Светог  архијерејског синода СПЦ да, приликом поновног разматрања и  одлучивања о злонамерно измишљеној „KRIVICI“ Епископа нишког Г. Јована, сачувају част, углед и достојанство како СВОЈЕ  тако и овог  извршно-надзорног органа СПЦ. Став и мишљење о овом проблему изнео сам у писму насловљеном Њ. Преосвештенству Г. др Буловићу које и Вама достављам у прилогу.

Још увек не можемо да се отмемо врло непријатном  утиску  да се подиже хајка  и окривљује ЧОВЕК - РАБ БОЖЈИ, и то  још у лицу  ПРЕОСВЕЋЕНОГ ВЛАДИКЕ, само зато што је овај у  Епархији нишкој, дакле своме ДОМУ, у коме је, као главни и најодговорнији домаћин,  хтео да успостави РЕД,  заведе ДИСЦИПЛИНУ и квалитетно побољша РАД саобразно како пише у Уставу СПЦ, Типику и Канонима Цркве.

Још чудније је да Синод није видео шта је све позитивно владика Јован већ урадио па да га за то похвали и чак награди, већ је, не утврдивши релевантне чињенице за одлучивање по овој правној ствари, овог, пре свега частног човека и узорног епископа, извргао руглу, малтретирању и покушао да га ментално хендикепира мада му је здравље крхко и већ нарушено. Оваквим понашањем,  да не кажем привременом одлуком, у очима нас верника, Синод је, као првостепени орган, пао на испиту објективног  и праведног суђења. Јер, кажњавати  човека ни кривог ни дужног на основу папира потписаног од неколико незадовољника без скрупуле и морала, који немају, амабаш,  никакве оправдане ни уставне, ни законске а још мање  канонске основе-разлоге за жалбу, прави је злочиначки акт, пре свега над човеком, а затим над правдом и пред Богом.

Господо ЧЛАНОВИ Светог архијерејског синода, ево нас, најзад,у правом тренутку и на правом месту да истини погледамо у очи и отворено поразговарамо.

Ово што се сада дешава са Епископом Јованом, дешавало се многим другим људима само зато што свештеници свих чинова, почев од ђакона па до патријарха НЕ ПОЗНАЈУ Устав СПЦ, нити знају своја права и обавезе које из њега произилазе,  НЕ ПОЗНАЈУ Каноне па се зато неодговорно понашају, а још  МАЊЕ ПОЗНАЈУ ТИПИК кога се уопште не држе већ раде како им је воља. Ти и такви пастири стада Господњег, у своме „богослужбеном“ раду, нажалост, убише нас својим незнањем, самовољом и безобразлуцима. Они се држе само једног правила, у Уставу СПЦ неписане одредбе, која у имагинацији гласи:

Ако се  неки „грешни“ раб Божји замери било ком члану хришћанске православне хијерархије, почев од највишег достојанственика – патријарха, па преко свих свештенослужитеља, све до ћифтинско настројеног продавца свећа, у Српској православној цркви се примењује НЕПИСАНО ПРАВИЛО:

„Грешни“ раб Божји се, најпре, стави на стуб срама, затим морално деградира и на крају „гиљотинира“.

Господо чланови Светог синода, ево правог одговора и јасног објашњења шта се и зашто се нашем Епископу Јовану десило то немило чему смо сви сведоци. Па та пракса је постала уобичајена код свих наших „божјих“ послужитеља и просто је стекла  „право“ грађанства. Неки наши великодостојници у изобиљу се њоме користе. Као што видите, ова неписана „одредба“ примењена је на Владици нишком али су је осетили и Владика Артемије, многа свештена лица М.Михајиловић, П. Гагулић...(далеко би нас одвело да их све побројимо)  па чак и писац ових редова о чему ће, касније, посебно бити речи.

  Резимирајмо! До овог замешатељства, бруке и срамоте, понижавања и малтретирања не би дошло да је патријарх, на самом почетку, наступио као највиши орган црквене власти у складу са својим ингеренцијама таксативно наведеним у члану 55 Устава СПЦ. Пошто овим чланом није овлашћен да САМ ОДЛУЧУЈЕ о жалбама у управном поступку, и добро је урадио што то није учинио, али није добро урадио што жалиоце одмах није поучио да немају никаквог правног основа да  спор добију већ их је морално подржао а на Синоду, у коме је он председник, чак им је отворено дао подршку.        

Ова патријархова неоснована и незаконита  подршка  закомпликовала је спор. Пошто патријарх не познаје право као науку а ни своја уставна права као и права других, а у животној пракси је осведочен као особа којој „закон лежи у топузу“, у овом случају, направио је кардиналну грешку.

Још једну, и то крупну грешку, патријарх је направио. На седници Синода главну реч је он водио, међутим, да је у њему било имало скрупуле, савести и знања, поступио би у смислу чланова 77 и 124 Устава СПЦ који кажу да „заинтересовани чланови не могу судити“. Пошто то сам није урадио, молим Свети архијерјски синод да га ИЗУЗМЕ из даљег поступка решавања по неоснованим жалбама. Да је патријарх заинтересован и да због тога не може бити објективан, свима грађанима Ниша, свештеницима и црквеним великодостојницима је то добро  познато. Па ни ове бруке не било да Бранко Цинцаревић, Милутин Тимотијевић и патријарх Гавриловић нису у блиском и присном односу.

На основу свега напред наведеног, образложеног и чињеницама доказано, уз уважавање уставних одредаба и канонских прописа, у име народа који ме  је задужио да ово напишем, молим Свети архијерејски сабор да

1. ОДБИЈЕ све жалбе жалилаца свештеника као НЕОСНОВАНЕ,

2. РЕШЕЊА   о њиховом премештају реактивирати у што краћем року,

3. Епископа нишког Г. Јована ОСЛОБОДИТИ сваке одговорности и ВРАТИТИ га у трон Нишке епархије са овлашћењима и правима која му припадају по  Уставу СПЦ и Конона Цркве.

У своје име  и име народа,  који ме је замолио да ово писмо напишем,

уз дубоко уважавање Ваших преосвећених личности

срдачан поздрав

Проф. Груја Р. Јовановић, Ниш