Данас, око 19 часова, управо у доба када на „Борби за веру“ постављамо нове текстове,  у манастиру Манасији, у Браничевеској епархији, почиње манифестација која својим садржајем пројављује сву страхоту обезбожености српских новотараца.

После двадесетогодишњег столовања Игњатија Мидића – јересиарха и новотарца – у овој епархији, дошло се до тренутка да се у средњовековној задужбини Светог Деспота Стефана Лазаревића одржава „међународни фестивал витештва“, чији ће специјални гости бити монаси Шаолина. Шта рећи до: тајна безакоња на месту светом!

Архимандрит Лазар Абашидзе, велика труба Православља, опомиње да човек који се обучава у оваквим вештинама често не схвата ни позе, ни медитације које се користе приликом вежбања каратеа, кунг-фуа, џудоа, аикидоа, итд, те да чак и многи хришћани то не поимају... Отац Лазар додаје: "Чему уче побројана "спортска" занимања? То је јасно сваком ко престане да вара себе - убијању или суровом сакаћењу противника голим рукама!“  (Шири извод из текста оца Лазара доносимо у прилогу).

Пре неколико дана поновили смо на сајту текст – писмо под насловом „Новотарска борба за царство земаљско“, у коме је, рекли бисмо, кључна реченица изјава попа Александра Михајловића, највернијег ученика епископа Игњатија Мидића: „Ми се не бавимо загробним животом, ми смо људи од овога света“. Ово је, може се рећи, синтеза новотарског јеретичког учења и њихово програмско начело, које је овај поп, јересима заробљеног ума, можда и нехотимично изрекао. Док Свети Апостол Павле, - кроз посланицу Филипљанима, читавом православном роду, - узвикује: „Наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа (3,20), домаћи новотарци заводе српски народ са уских спасоносних стаза његових славних и честитих предака, на путеве широке, чији је крај плач и шкргут зуба. То су кривоверци који  настоје да Србина осиромаше и оголе, да му душу испразне и учине је пустињом, да га направе празном и пустом сенком без обадве славе, без славе његове земаљске отаџбине и небеске. Уздање у црквену јерархију одавно је престало. Само верни народ, уз помоћ Божију, може зауставити ово разуларено зло, које пустоши православне душе и скрнави српске светиње, претварајући их у „тајну безакоња на месту светом“ (уп. 2. Сол. 2,7 и даље).

Зато, „Српче моје златно... брани  веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби... Вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!“ (Свети Владика Николај, „Борба за веру“).

Уредништво "Борбе за веру"

+++

ФЕСТИВАЛ ВИТЕШТВА У МАНАСИЈИ, ГОСТИ МОНАСИ ШАОЛИНА

Међународни фестивал витештва "Деспот Стефан Лазаревић“ - ЈУСТ ОУТ Манасија 2015, чији је покровитељ председник Србије Томислав Николић, биће одржан од 25. до 27. августа у оквиру манастира Манасија, у близини Деспотовца, саопштила је јуче председникова служба за сарадњу с медијима.

Та манифестација се одржава у сусрет изузетно значајног јубилеја - 600 година манастира Манасија, са циљем промоције српске културе и баштине, а уз учешће бројних уметника и витешких трупа из Србије, Бугарске, Чешке, Француске, Републике Српске, Хрватске, Словеније, Украјине, Русије, Кине, Мађарске и Румуније.

Специјални гости су монаси Шаолина, који ће извести спектакуларан наступ прве и друге вечери фестивала.

Свечано отварање фестивала је у уторак, 25. августа у 19 сати у манастиру Манасија.

Програм је конципиран са циљем да се у три дана трајања фестивала на што бољи начин широком аудиторијому приближи средњовековна култура Србије, европских држава као и да се промовишу вредности ове епохе.

Манифестиција обухвата: Визиторски центар - поставку са историјским чињеницама из доба Деспота Стефана Лазаревића, изложбу средњовековних заната, пратећи културно-уметнички садржај, радионице за децу са културним и спортским аспектом.

За потребе Визиторског центра креирана је мултимедијална мобилна апликација "Аугментед Реалитy - Проширена стварност" чија технологија омогућава да се информације из стварног света комбинују с рачунарски генерисаним сликама и садржајем и тако обједињене их приказује на рачунару, таблету или мобилном телефону. Тиме се корисничко искуство проширује додатним информацијама.

"Манасија 2015" апликација за мобилне уређаје је пример примене ове технологије и специјално је за овај догађај креирана и може се преузети на Google Play-у и и Tunes-у као "Манасија 2015".

Извор: „Б92“

+++

У својој књизи "Покајање и грех последњих времена" руски архимандрит Лазар опомиње да човек који се обучава некој од ових вештина често не схвата ни позе, ни медитације које се користе приликом вежбања каратеа, кунг-фуа, џудоа, аикидоа, итд. Чак и многи хришћани то не поимају... Он каже: "Чему уче побројана "спортска" занимања? То је јасно сваком ко престане да вара себе - убијању или суровом сакаћењу противника голим рукама! Ту углавном поново почињу да противурече, тврдећи да је то "вештина самоодбране", да каратиста или кунгфуиста никад не напада први, итд. При том у вежбе улазе ствари које би код смиреног хришћанина требало да изазову "благи" ужас, јер је он васпитан на заповестима еванђељским и учи се да достигне кротост, незлобивост и љубав према непријатељима и да ономе ко га удара понуди и други образ: тако, на пример, кунгфуиста вежба да тако удари супарника и да двама палцима руке, пробивши му груди, извади срце из њега; ако су "телесне могућности савршено развијене" то се учини тако брзо, да убијени пада мртав, не схвативши шта се десило. Постоје слични методи да се из човека истргну други животно важни органи.

При таквом ударцу убица се најпре мора концентрисати на тајанствени извор "кими" енергије (он се налази негде у области желуца), која - по учењу неких школа - даје такву натприродну снагу ударцу и прелази приликом наношења истог на противника (о пореклу тог извора енергије се ништа не каже). Приликом ударца каратиста или кунгфуиста испушта стравичан крик, који тобож даје могућност да се концентришу све те силе (ако се тај крик ослушне и ако се покуша наћи расположење које му одговара, он више од свега нодсећа на згрушај мржње који је "излетео на слободу": та мржња се, као змијски отров, дугим вежбама, као у посудици, скупља у срцу таквог човека.) На таквим часовима ученику се често предлаже да чини нешто слично далекоисточним верским обредима: да клекне на колена и руке ставља у тајанствене положаје, и нуди му се нешто слично медитацији; много шта тајанствено и оно што сами ученици не схватају треба чинити са својим телом и душом"...