Драги наш верни народе Епархије нишке,

Након што синоћ, до у позне сате, чекасмо исход заседања Синода, за који смо негде и претпоставили да ће бити наставак замајавања народа и исцрпљивања нашег владике и након што синоћ не сазнадосмо ништа, иако смо до касних сати дежурали поред градских цркава док се светла не погасише, јутрос сазнадосмо оно чему смо се у неку руку и надали.

Прво, на фејсбук страници Петиција за смену владике Јована након вишедневног лудовања и богохуљења извесни Петар Петровић, коловођа обесних, обриса све своје постове. У првом тренутку помислисмо да је то добар знак, али како ни народ није "од јуче", та мисао беше само на трен, досетисмо се да је то само да би се богохулници притајили, макар мало "посули пепелом" и направили "финим".

Синоћ је било јасно да МУЧЕЊЕ НИЈЕ ЗАВРШЕНО. Претпоставили смо да је владика уцењен, да је добио опцију коју, ако не прихвати,тешко њему.

И јутрос, сазнадосмо и која је опција.

Наш врли Патријарх, који ће, ето, ускоро постати почасни доктор на Академији Светог Владимира у Њујорку (ако се питате доктор чега, па ваљда геометрије, пошто се разуме у троуглове и шестаре одлично), одложи Јованово питање до пред свој полазак у Америку, када ће му, онако узгред, док пакује своје најскупоценије одежде, сав усплахирен јер ето, ускоро и он постаје доктор, саопштити нехајно, у пролазу,чега се удостојио у погледу Јовановог питања.

А предлог је, ако је веровати Вечерњим новостима, нова епархија, где ће му Владика Лаврентије омогућити да мирно, у неком манастиру, тихује далеко од Цинцаревића и братије, да им не квари бизнис.

Да свој монашки живот настави тамо где је и његов духовни отац и његова духовна браћа. Да се склони од трговаца јер ето, мора да се збрине цела династија Топаловића, пардон Тимотијевића, са све млађахним и нејаким Стефаном!  Овде нема места за Јована! Бара је мала, а крокодили се одвећ накотили!

А шта ће бити са народом? Па ништа, народ више неће одлазити у градске цркве! Tако ће моћи да их претворе у бутике свиле! Ето Тимотијевићима и Цинцаревићима неочекиване радости! Аkо су до сада користили задужбину Симе Игуманова у Београду и Калчу у Нишу, добиће још ексклузивнију дестинацију! Још више слободног простора, још више лепог екстеријера и ентеријера! Дивота! 

А народ ће се лепо организовати, па у Епархију Шабачку! За својим пастиром! И сви ће бити мирни.

Тако ће Сара моћи да одмах доведе Шаолин монахе док су још ту, па да заједно певају, играју и оргијају у Константиновом граду! Да на миру изводе своје циркуске представе док Сарин хор еуфорично "вришти". Нико их неће ни слушати па ће моћи да урлају до миле воље! Да се костимирају, лудују! Данима и ноћима!  

А Свети Василије нека се више не љути и нека не баца камење, кад ето, и за Јована се нашло неко решење које ће морати да прихвати! Иначе ће га прогласити и лудим и много болесним и свакојако настраним! 

И ето, епилог се негде од самог почетка и наслућивао.

ЈЕР ОВО ЈЕ НИШ, ЛЕГЛО НАЈГОРИХ ОТРОВНИЦА БЕЗ ДУШЕ. 

Ово је мртав град, којим ходају само сенке некадашњих људи и некадашњих привредних гиганата које су ти исти, бивши људи упропастили. 

Ово више није Христов град. Одавде су Бога отерали. 

Верни народ Епархије нишке