То су ректор нишке Богословије Милутин Тимотијевић који је лични пријатељ Његове Светости Патријарха Иринеја и под чијим окриљем директно или индиректно ова банда опстаје.

Доласком тадашњег Епископа нишког Иринеја у Ниш, долазе и његови људи: свештеник Боги Цветковић постављен за старешину Саборне цркве, о. Мића постављен за старешину Пантелејске  цркве, о. Раша за старешину Светониколске цркве. То су биле једине нишке градске цркве. О Милутин долази касније преласком Призренске Богословије у Ниш. Преласком утиче на тадашњег Владику Иринеја и поставља свога зета Бранка Цинцаревића за намесника нишког и секретара Црквене општине који злоупотребљавајући свој положај и чин долази до великог материјалног богатства! Гради очеву кућу паралелно са Богословијом, по сведочењу радника, радили смо паралелно Богословију и кућу Цинцаревића, своју кућу гради на земљи Светониколске цркве у елитном делу Ниша, коју је купио за џак парафина. Да би се оправдао нуди о. Раши да и он узме плац од Цркве поред њега, што о. Раша не прихвата али зато прихвата О. Златан Папић који зида огромну кућу зидајући Цркву на Гробљу по сад већ устаљеној шеми, а о.Бранко зида кућу паралелно са градњом Светосавског дома!

 Иначе о.Бранко и о.Мића су живели у црквеној кући код Шојке која је дата инвеститору, по препоруци о. Бранка да гради зграду у замену з ...? Да не говоримо о Бранковом приватном бизнису са шверцовањем материјала који се продају у локалима задужбине Симе Игуманова а кирија се плаћа 50е у центру Београда симболично! Наравно средствима Симе Игуманова управља Ректор, а рачуноиспитивач зет Бранко, а Бранков син Стефан професор, земљак Ђорђе економ који је оженио ћерку о. Љубише, а о.Љубиша добио место старешине цркве Цара Константина, други Тимотијевићев зет добија Светониколску цркву, иначе кћерке воде црквени хор Бранко, који добија огроман новац од саборне цркве, од града и државе, а ником не полажу рачуне! Путовања и гостовања као на пример  за Кину користе за склапање приватних бизниса. Да не би имали проблем са о.Рашом, који је доста утицајан и познат у граду, рукополажу му два сина -  Миту и Свету - али због неподобности стављају их на приградске парохије! О.Мита се жени са кћерком о. Жике који је познати шверцер црквених ствари , а свештеник у Пантелејској цркви, а о.Жика опет зет Оца Благоја, иначе проте у Пантелеју где се налази и Благојев син Свештеник Зоран! Богијев син Иван добија место у Саборној цркви! Касније синови о. Раше прелазе у градске цркве, а градску цркву добија и Бранков зет Дарко!  Целокупну ситуацију, и долазак новог владике користи о. Борко који злоупотребљава свој положај секретара ЕУО-а, прикрива лоша материјална пословања црквених општина и манастира, намешта себи одличну парохију, намешта рукоположење свом другару црквењаку Банету, доводи пашенога за свештеника у Пирот, користи пријатељство са Рашиним сином Светом да окрене о.Рашу против Владике. Један је од главних организатора хајке на Владику да би сачувао своју главу! Користи своје знање о финансијским малверзацијама цркава и манастира да окрене поједине свештенике и монахе против Владике! А на исти начин на свештенство и монаштво врши притисак и о. Бранко, користећи се сазнањем о туђим гресима, да би преко њих исте уцењивао и држао у шаци, а своје грехе крију као змија ноге! 

То су ствари које народ јавно зна, а тајно сами Бог зна! Између себе се мрзе и не подносе, а ујединили су се у злу, да би сачували себе устали су на Епископа! 

Боже стани на пут злима! Сачувај Епископа Јована и Цркву!

Слободан Ф. Станковић са браћом и сестрама

На фотографији у наслову: ректор нишке Богословоје Милутин Тимотијевић