Од господина Момира Лазића, уредника угледног часописа „Збиља“, који ове године слави четврт века постојања, добили смо ексклузивно право да објавимо одломке из обраћања смењеног владике Филарета СА Синоду СПЦ, да би наши читаоци видели како ради модерна инквизиција. Господину Лазићу захваљујемо од свег срца на уступљеном материјалу, који објављујемо у наставку.

Уредништво „Борбе за веру“

+++

ОБРАЋАЊЕ  ЊЕГОВОГ  ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

ЕПИСКОПА МИЛЕШЕВСКОГ  ГОСПОДИНА  ФИЛАРЕТА

СВЕТОМ  АРХИЈЕРЕЈСКОМ  САБОРУ

СРПСКЕ  ПРАВОСЛАВНЕ  ЦРКВЕ

Београд, 22. мај 2015. године

Ваша Светости

Браћо Архијереји

Захваљујем Вама и Светом архијерејском Сабору Српске православне цркве што сте ми омогућили да присуствујем данашњем заседању и изнесем одбрану по оптужници која ме неправедно терети. Чули сте наводе комисије Светог архијерејског синода, а сада вас молим за пажњу и стрпљене да саслушате и мој одговор и моје аргументе којима побијам наводе Синодске комисије.

Радовао сам се својевремено доласку комисије Светог архијерејског синода и очекивао сам да ће ми указати на све евентуалне пропусте и грешке и помоћи ми да их отклоним. Обећали су да ће написати записник о затеченом стању у Милешевској епархији, да ћемо записник потписати сви, а да ће један примерак бити уручен мени.

Комисија је радила 2. и 3. марта 2015. године. Када је комисија после два дана рада у Владичанском двору и у Манастиру Милешева завршила посао, чланови комисије отишли су на Златибор. Од обећаног записника није било ништа. Чланови комисије у канцеларији епархијског Управног одбора обратили су се протођакону Дејану Марковићу и проти Слободану и тражили од њих да им одговоре где су паре и где је каса. Ја сам седео у другој соби са владикама. У холу Владичанског двора седела је једна група свештеника и са њима отац Велибор Џомић, који је иначе често долазио код њих у хол и говорио им да ће владика бити смењен.

Пред  Двор су долазили неки људи у цивилу. Један од њих је Небојша Свичевић и он је свештеницима рекао: „Сад ћете видети владика ће отићи, биће смењен, мени нико не може ништа, јер сам овде рођен“. Са тим Небојшом прота Џомић је ишао у кафић, док је комисија радила у Владичанском двору. Џомић је неколико пута излазио у двориште пред Двор и шетао са разним цивилима. Тада се увелико почело причати по Пријепољу да ћу ја бити смењен. Имам девет писаних и потписаних изјава сведока који су потврдили да их је прота Велибор Џомић позивао и тражио од њих да кажу ако имају нешто против владике, да то слободно ураде, јер ће владика ускоро бити смењен.

Иначе, дан, два пре доласка комисије по Пријепољу се пронела вест да некакав поп позива људе, народ, да ако имају нешто да кажу против владике Филарета, нека то слободно кажу, јер ће владика бити смењен.

Другог дана рада комисије владике Хризостом и Теодосије, као и прота Џомић, радили су у Манастиру Милешева. Прота Џомић је у договору са свештеником Јовом Анданом позивао одређену групу свештеника на информативни разговор у Милешеву код владика и да дају своје изјаве. То су исти они свештеници који су још 2012. године правили групашење по епархији. Владике Хризостом и Теодосије су седели са протом Џомићем у малом салону, а ја сам седео у великом салону. Свештеници су били испред. По њих, једног по једног, је излазио прота Џомић и уводио их код владика. Џомић им је говорио: „Немојте ништа да се плашите, слободно кажите шта имате против владике, јер ће владика бити смењен“. Свештеници су спремни да ово посведоче, али само у случају ако се ја вратим у милешевску епархију. Другачије не смеју, јер се плаше за себе.

Интересантно је и веома симпоматично да су тих седам свештеника који су сведочили против мене говорили о свакој теми која је интересовала чланове комисије. Како је могуће да они знају све о свему?

Када је комисија после ручка завршила рад, мени записник нису прочитали, а камоли дали да га потпишем  да бих знао шта су нашли, а шта нису.

Напомињем, ми смо били спреми да комисију примимо као домаћини, као свој свога. Имамо лепе апартмане у двору у Пријепољу, са купатилима, а тако и у манастирима. Понудио сам им смештај.

Када је стигла комисија пред двор у Пријепољу ја сам их са свештеницима домаћински дочекао и замолио да одмах понесу ствари како би били смештени у апартмане.

Владика Хризостом је рекао да неће ту спавати. Када смо ушли у велики  салон рекли су да неће код мене спавати, јер су се већ сместили. Касније сам сазнао да су одсели у луксузном хотелу „Мона“ на Златибору, успут буди речено комисија је неоправдано направила за два дана рачун од 245.000,00 динара. Ако већ нису хтели да спавају код мене, чудим се зашто нису отишли да спавају у хотеле на Златару или Бистрици, који су довољно луксузни, али значајно јефтинији и ближи Пријепољу.

Желим и то да кажем, опростите на овоме, ја сам за чланове комисије спремио и поклоне, што је основни домаћински ред. Спремио сам им Зборник 800 година Милешеве, по једну икону Белог анђела и по десет килограма хељдиног брашна. Нисам намеравао да их подмитим, већ је то добар обичај Милешевског владике.

У току рада комисије молио сам и владику Теодосија и владику Хризостома да ми помогну да ме мимоиђе чаша горчине која ми се спрема, говорио сам да се у Пријепољу увелико прича да ћу бити смењен и тражио сам и очекивао братску помоћ и разумевање.

Напомињем да рачун за хотел Мона ја нисам платио већ сам га предао Његовој светости патријарху српском Иринеју. Позван сам 10. марта на седницу Светог архијерејског Синода, седници су присуствовали његова светост господин Иринеј, епископи зворничко-тузлански Хризостом и рашко-призренски Теодосије, и секретар Синода Саво Јовић. Очекивао сам да ме Синод позива да ми дају записник и да ми укажу на грешке, да ми помогну, да се поправи и исправи шта није било добро. Понудили су ми акт о разрешењу са епархије, који је већ био припремљен и чекао ме на столу. Рекли су и да је администратор већ постављен. Ја сам одбио да примим тај акт и тражио сам записник комисије Светог архијерејског синода. Његова светост патријарх Иринеј је држао у рукама записник и рекао да не може да ми га да и додао: „по овоме ће ти се судити“.

Неколико пута су тражили да поднесем оставку, ја сам одбијао. Наглашавам да седница Светог архијерјског Синода тада није заседала у пуном саставу. На седници није био владика шабачки Лаврентије и митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Напомињем, да је један од чланова комисије причао по Патријаршији да код Филарета нема великих финансијских проблема.

Увече, када сам дошао у епархију у Пријепоље затекао сам акт послат из канцеларије Светог Синода о мом разрешавању и постављењу администратора до заседања Светог архијерејског Сабора. У том акту је писало да ће се примопредаја извршити у суботу 14. марта.

Ја сам позвао сараднике и казао да морамо поштовати одлуку Синода, иако је било другачијих предлога од мојих сарадника.

Дана 14. марта сачекао сам комисију са мојим сарадницима и извршио одлуку Светог архијерејског Синода. Договорили смо се да останем у Владичанском двору до седнице Светог синода (19. марта), а да ће Синод решити где ћу ја да идем.

У недељу, 15. марта требало је да сви заједно служимо свету литургију у Манастиру Милешева.

Сматрам да је важно да напоменем да су чланови комисије отишли на вечеру и спавање у Манастир Милешева.

Ујутру, 15. марта нисам могао да служим литургију јер сам целу ноћ има болове у желуцу и повраћао сам. Јавио сам да ја не могу да служим.

У понедељак, 16. марта администратор Епархије милешевске г. Јоаникије, дошао је око 9 часова у Владичански двор. Попили смо кафу и он ми је саопштио да морам напустити Двор и Милешеву и да могу да изаберем манастир у који хоћу и да идем.

Одлуком Синода број 1206/724 од 31. маја 2001. године, наглашено је „Узети на знање одлуку Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Г. Филарета којом је, на основу одлуке Светог архијерејског сабора АС бр. 60 од 21. јуна 1989. године, манастир Вазнесења Господњег-Милешеву, прогласио за свој ставропигијални манастир“.

Замолио сам владику Јоаникија да ми да комби да ме одвезе у Манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана, у Воденој пољани на Златару и да ми да једног радника да ми помогне око ствари. Владика је то благословио и тако је урађено.

Дошао сам у манастир, смесио се и у желуцу су ми се јавили све јачи и јачи болови и шећер је достигао ниво од 24 јединице. Нисам имао лекова па је мој кум др Душан Јовановић, који је сазнао шта се дешава са мном, интервенисао код министра здравља.

Министар је организовао да хитна помоћ из Нове вароши дође по мене и да ме возе на ВМА. Од висине снега кола су се једва пробила, то је било 18. марта.

Пошли смо на ВМА. Одмах сам јавио мом ђакону Дејану Марковићу да обавести Владику Јоаникија да сам пребачен на лечење на ВМА. Ту сам лечен од 18. марта до 8. априла.

Дана 8. априла отишао сам на додатно лечење у Врњачку бању због високог шећера. У току лечења прешао сам на инсулин.

Захваљујем Његовој светости патријарху Иринеју што се интересовао за моје здравље као и појединим архијерејима који су ме посетили.

У Врњачкој бањи наставио сам инсулинску терапију и лечење бањском водом.

Дана 1. маја поподне (мислим да је био 1. мај) звали су ме на мобилни телефон из канцеларије Синода и питали где се налазим да би ми уручили неку пошту. Рекао сам да сам на лечењу, а да ћу бити у Патријаршији у уторак или среду и да тада могу то да ми уруче.

Пошто нисам имао превоз, а из бање су упутили да идем на ВМА ради контроле, чекао сам 7. мај када сам имао обезбеђен превоз за Београд. Напомињем, после тог позива службеника из Синода непрестано су ме звали новинари, јер су очигледно имали некакве информације. Ја сам искључио мобилни телефон да не бих имао контакт са новинарима, а службеник Светог синода који ме је звао 1. маја, поново је звао и опет питао где се налазим да ми неко донесе пошту. Рекао сам да ћу пошту примити када дођем у Патријаршију.

Чуди ме да се нико није сетио да пита где ће владика Филарет провести васкршње празнике, али због уручивања неке поште су били упорни. Од 7. до 13. маја био сам поново на ВМА. Отпусне листе сам предао Његовој светости патријарху српском Иринеју.

Ваша светости, браћо архијереји, тек сам пре два дана сазнао за шта ме све нападају и оптужују. Записник нисам добио па нисам могао пре да одговорим.

Прота Џомић је, чујем, још два дана после синодске комисије био у Пријепољу и причао да ће владика бити смењен, што се десило. Никада нећу рећи да није било пропуста у мом раду. Радило се како се знало, могло и умело. Увек може бити боље и лепше, зато молим Његову светост и свети архијерејски Сабор да ми опросте на свим слабостима и учињеним грешкама.

Ја сам свестан да лоше стојим са администрацијом и да су могуће административне грешке у вођењу епархијских послова, али Бог ми је сведок, никада нисам урадио ништа из зле намере или користољубља. За 16 година, колико сам на челу Епархије милешевске, а уз помоћ благочестивог народа, обновљено је 14 манастира које су још Турци порушили. Остало је да се обнове три манастира: Свете тројице (Мили) код Бродарева, Заступ и Житина.

 Да би се обновио манастир Свете тројице и дошло до зидина морали смо правити мост преко реке Лим, да би се превезао грађевински материјал.

На левој обали Лима направили смо бетонску стопу коју је извођачу радова платио Горан Варатевић из Пријепоља, који живи у Канади. Остаје да се направи бетонска стопа на десној страни Лима како би се направио мост и са мало људи и новца манастир се може обновити.

Што се тиче манастира Заступ и Житина, они су близу Пријепоља. Они се тренутно не могу обновити зато што су потребна велика финансијска средства за археолошка истраживања, пројекат и зидање.

Изграђено је и 36 нових цркава, шест је још у изградњи. Направљен је и сређен Владичански двор и 12 манастирских конака, а основали смо и радио станицу Радио Милешева.

У име патријаршијског Управног одбора комисија је у Милешевску епархију долазила три пута. Два пута је долазио Марко Павловић и протођакон Зоран Николић, а једанпут Стојадин Павловић и правник Милан Андрић. Никада нису ставили крупније и озбиљније примедбе, што, разуме се, не оправдава ни мене ни моје службенике због пропуста којих је било, али је требало да нас поуче и да исправимо евентуалне грешке.

Тренутно се у Милешеви припрема обележавање 800 година Манастира Милешеве и раде се мокри чворови и велика чесма на паркингу, ако да Бог и Свети Сава у јулу треба да почну радови на Дому Светог Саве.

Желим да нагласим да су све непријатности које сам доживео (смена, болест, разрешење) били уз часни пост.

Писао сам патријаршијском Управном одбору и молио да пошаљу стручњаке до обуче свештенике за администрацију за вођењу књига. Одговора до дана данашњег није било.

Обраћање је у целини (42 куцане стране) објављено у часопису "Збиља"