|
Из Новога Сада, града Чика Јове, Србадији стижу сад песмице нове. Те песмице пише архијереј један Што је светске славе и гладан и жедан. Лажни чика Јова Иринеј се зове Нуди рог за свећу кроз песмице ове. Ево шта нам каже сматрајућ нас децом Која се играју са медом и зецом:
„О ви српска децо што читати знате, Немојте „Новости“ никад да читате! Они свашта пишу, не питају мене, Уместо да кротко пред двором ми шене. У последње време, слагали су фришко Да смо ми сменили баш владику нишког. Децо мила моја, то истина није, Ту се, тек да знате, нешто друго крије. Владику је Јову заболела нога Па смо га послали пут светог Острога. Тамо да се лечи, јер шта ће у Нишу? Попови без њега лакше ће да дишу. Биће трговине, гламура и сјаја, Играће се опет ринге – ринге – раја. ( Јер је глупа раја!) Болови у нози оштри су ко ренде: Сетите се само старог Качавенде. И њега је, децо, заболела нога,* Па је хитно смењен управо због тога. И браћу Ђокиће болеле су ноге, Епархијске бриге сад не брину многе. Константина нема више у Берлину, Град сам препустио свом духовном сину. А одлуком славне те синодске владе Шутнули смо Гешу из хладне Канаде. Даје се на знање широм целог света – Због ногу сменисмо чак и Филарета. Није што је лајо против Меркелове, Него што је имо у нози болове. Владика ће Јова у Острог да иде И да ноге лечи у бањама приде. А у славном Нишу, граду Синђелића, Ставићемо једног од Оцокољића. То је Тодосије, што Косово прода, Духовно џелатство лук му је и вода. Од кад је убио свог духовног оца Пиштољ му на браћу баш редовно шкљоца. Он ће да нас слуша, има ноге јаке, Вршиће нам радо жеље свакојаке. И у бунар хита, ако му се каже, Такви се тркачи у Синоду траже. Зато, српска децо, што читати знате Од свог портпарола поуку имате: У СПЦ, знајте, прилике су таке - За трчање треба имат ноге јаке. Да се трчи мора у исправном правцу – У загрљај папи, нашем послодавцу. За то и ви, децо, не мучте се џабе - Поткујте се лепо, ко све папске жабе. Јер све жабе виде да се коњи кују, Како поткивени кроз свет напредују, Па и оне радо своје ноге дижу, Јер ће у Ватикан тад брже да стижу“. Слушали смо помно новог Чика Јову, Што га Прстенлија сви одавно зову, Ал његове речи срце нам не прима, У његовој песми ништа нам не штима, Па му поручисмо: “Чуј нас, портпароле, Знамо – сигуран си, ноге те не боле, Ал се ипак питај – шта те чека, рано, Кад одеш одавде, а непокајано, Кад пред Саву дођеш, а он те упита: „Што си био папи ти одана свита? Зашто си служио ватиканској лажи, Папин прстен носиш, сад ми одмах кажи?“ А са Светим Савом, зна се, нема шале, Пред њим не помажу екуменске хвале, Портпаролске лажи, пропаганда бедна, Пред њим могу само бити срца чедна. Зато портпаролу порука од срца: „Покај се пред Христом док ти било куца, И кај се пред Српством што га свагда вараш, О кајању одмах почни да се стараш“. А ви, српска децо, што знате читати, Немојте слушати шта портпарол млати, Молите се Богу за ту српску слогу, За владику нишког у Светом Острогу. ____________ *Песник алудира на неке чињенице везане за смену владике зворничко-тузланског Василија Качавенде. Наиме, владика Василије својевремено је изјавио да се неће повући са катедре, без обзира на извесне слабости физичке, јер, позвао се на речи Светог Апостола Павла, да трка мора да се трчи до краја. А онда, кад су почели притисци „Блица“ и осталих „слободних медија“, и кад му је из „врха“ запрећено, затражио је да се пензионише и за медије изјавио да је у „лошем здравственом стању“, да га „боле ноге“ и да се „једва креће“ – нап. „Борба за веру“. |
