Међу свим барјацима којима се задњих година витла Србима пред носем у овој нашој државоликој творевини, која се славом предака још увијек зове Република Србија, могу да се нађу албански, велико-албански (прошао Предсједнику испред носа), дукљанско-монтенегрински, турски, ханџар-дивизијски, хрватски,разни страначки идолополонички,разни окултистички са жутим петокракама, па до од разних несрећника злоупотребљене заставе дугиних боја, једино нема српске тробојке.

Омладина,а и старији на грудима носе америчке и британске заставе,у куће нам се три сата дневно слуша турски језик,симболичне радње за најезду иноплемаца су при крају. Срби су између Светог Саве и Сулејмана изабрали да се поклоне турском освајачу и крволоку. Одбацили смо ћирилицу, сад ћемо мало да тумачимо арапско писмо.

Зато браћо и сестре, ко је у могућности, нек помогне овај метафизички рат, украсите ретровизоре нашим лијепим тробојкама, куће,балконе и прозоре, вадите било какве мајице и дуксеве с отаџбинским-православним мотивима, навијачке, умјесто лакостиног крокодила ставите ове сезоне не себе неки српски симбол. Дошло је вријеме да се обрадујеш да у сред Србије сретнеш српског родољуба, па увећајмо ту радост, покажимо да нас Богу фала још има.

 Повод за ово писање које иначе сви знамо је срамотна, а помало и језива слика од јутрос испред канцеларије Мјесне заједнице у Фекетићу гдје нема српске заставе, док државна мађарска и ова несрећна масонска НДВ-овска вијоре. Ако је држава дигла руке од мог села, онда је молим да ми не шаље рачуне и порезе, плаћаћу новим господарима који буду по Божијем допуштењу, а ако запосленима (иначе љубазнима) у локалној самоуправи не смета да на радном мјесту немају заставу земље из чијег буџета примају плату,онда бих их замолио да се обрате администрацији Сорошевог стипендисте (по аутоматизму и анти-Србину) Виктору Орбану, који иначе и није етнички Мађар, већ бијели Циганин.

Угљеша Булатовић, Фекетић