Давно некада имао сам пријатеље – немачку породицу, које се и сада сећам с љубављу и поштовањем. Они су били веома пристојни људи, од оне врсте пристојности која је вековима гајена међу богобојажљивим немачким буржујима. Наравно, они су имали и својих слабости, ко од нас нема слабости? Једна од таквих слабости била је јака знатижеља о животу познаника и комшија.

Из неког разлога њима није било свеједно шта купују њихови суседи, у каквој одећи шета домаћица, какве имају аутомобиле итд. Чак претпостављам да неко време нису могли да спавају кад би комшије купиле скупоцен “мерцедес”. И верујте, такву особину примећивао сам код веома много Немаца.

Овај прилично дугачак увод написао сам због тога што многи Срби не схватају зашто ЕУ тако упорно форсира Србију да уведе санкције Русији. Од Нове године у Бриселу ће почети преговори о 31. поглављу Статута ЕУ, које предвиђа синхронизацију политике нове државе-чланице са политиком Заједнице.

Позивајући се на тај члан, чиновници у Бриселу су већ изјавили да ће заврнути руке за леђа Београду и приморати га да приступи економском рату са Русијом.

Реците ми, молим вас, какву ће корист имати ЕУ од санкција Београда према Русији? Русија ће се успаничити и прекинути помоћ Донбасу? Склониће своје авионе из Сирије? Замолиће у зајам пола милиона избеглица од ЕУ?

Од свега тога неће бити ништа. Једини ефекат од српских санкција огледаће се у томе да ће низу српских произвођача бити лоше.

Зашто онда присиљавају Београд на такав мазохизам? Ради слова из 31. члана, који друге земље спокојно игноришу?

Не господо, ви улазите у заједницу где слово из Статута не дефинише начин понашања, већ начин понашања дефинише интерес њених главних држава. Тај интерес се изражава у веома једноставној мисли: ако је мени лоше, онда и мом суседу мора бити лоше. А ако је мом суседу добро, онда се ја од тога не осећам добро… Ја трпим губитке од санкција, моји сељаци ме гађају ђубретом, појављују се рупе у буџету, а Срби спокојно шаљу своје воће и поврће у Русију и не хукћу себи у брк! Да то не буде за њих превише? Да, и то је само почетак. Ускоро ће САД прогурати такозвани споразум о трансатланској трговини са ЕУ и Европи ће се смучити, јер су цене америчких синтетичких прехрамбених производа знатно ниже од европских. Уследиће поплава хре нискоквалитетне хране и шта ће од тога испасти? Србија још није ступила у самоубилачки клуб и неће увозити ту храну, зато ће наставити да тргује са Русијом. Јер једна од предности Србије данас јесте могућност да производи храну која није генетски модификована. И сав трик је у томе да ће, будући јефтинија од немачке производње, она моћи конкурисати америчким отровима. Како је то погрешно испало. Ако се трујемо, онда треба да се трујемо сви заједно.

Срби треба да приступе ЕУ, да објаве економски рат Русији, због чега ће њихове цене такође порасти и они никуд неће моћи утећи од јефтиног америчког ждерања. Али зашто је тако важно јести америчке ГМО производе? Зато што од њих расту магареће уши и исушује се мозак. У томе је сав амерички трик, јер се они не могу носити са ментално здравим народом. Због тога се Београд мора свим силама натерати да иде указаним путем.

Рећи ћете да ја будућност видим у црним бојама? Што се тиче САД, управо тако. Јер, политика коју Вашингтон спроводи у исламском свету несумњиво сведочи о томе да ГМО храна већ делује на мозгове америчке администрације. Очигледни су сви знаци усахнућа мозга. Видимо, на ред су стигле уши.

Па и Европљани су већ кренули тим путем. Да ли је дошао ред на Србе?

Извор: "Фонд стратешке културе"