Као и сваке, тако и ове, 2015. године, на Сајму књига има вредних нових издања из области хришћанске духовности, без које се наш идентитет не може ни замислити. Поменућемо само неке, да би читаоци „Печата“  могли да се оријентишу кад крену у набавку насушних наслова. 

Тако је Светигора, издавачка кућа Митрополије  црногорско – приморске, објавила низ наслова који се тичу преких потреба данашњег човека: почев од сведочења о опасностима алкохолизма и наркоманије, преко зборника о чудима Светог Василија Острошког, до књиге о православном приступу болести, „Исус Христос, лекар душе и тела“. Незаобилазне су и сабране посланице Светог Петра Цетињског, као и књига славног руског математичара и философа, Игора Шафаревича, „Русија и светска катастрофа“.   

Изашла је и потресна књига о икони Пресвете Богородице Пећке, заштитнице србског крстоносног рода.

Издавачка кућа „Образ светачки“ нуди такође низ значајних дела: „Србски духовни луг 20. века“ је књига са житијима и поукама великих србских духовника (попут Светог Јустина Ћелијског, оца Јакова Арсовића, оца Тадеја Витовничког, оца Никанора Хиландарца, итд.); „У борби Бога и ђавола“ је књига о новомученицима Свете Румуније под комунизмом ( са повестима о онима који су и по двадесет година били утамничени због своје вере); књига „Како се прелази из смрти у живот/Умирање несветих и светих“ кроз низ примера умирања светаца, злочинаца и обичних људи говори о великој тајни преласка у вечност; ту су и поуке савремених светих Светогораца, Порфирија и Пајсија…По први пут, на србском је објављена и антологија православног хумора, „Од осмеха до премудрости“. Душекорисне шале потичу из Русије, Грчке, Србије, али и из православне Америке.          

Пошто већ деценијама од Николе Тесле, Србина из Смиљана, хоће да направе свашта, од Хрвата до „марсовца“, манастир Студеница је направио прави потез објављујући књигу о Теслином оцу, проти Милутину, угледном православном проти, из које сазнајемо   да је генијални србски научник међу прецима и у роду имао низ свештеника и монаха, а да му је ујак био митрополит дабробосански Николај Мандић.

„Духовни луг“ из Крагујевца објавио је две упутне књиге православног мислиоца Радета Јанковића, „Црна књига Црноречја“, о послератном страдању Бољевца и околине, и „Глуво доба“ (о нашем времену и апокалипси). Београдски „Чувари“ понудили су  „Мисионарске белешке“ савременог руског свештеника Андреја Ткачова. Издавачка кућа „Романов“ из Бањалуке нуди нови превод петотомне енциклопедија православне духовности, „Добротољубља“, као и студију И.К. Јазикове о православној икони.

Београдски „Логос“, који се већ две деценије бави издавањем репрезентативних књига руске религиозно – философске мисли, нуди читаоцима, између осталог, две књиге Константина Леонтјева, генијалног „Византинца“, који је, још у 19. веку, знао да је „просечни Европејац идеал и оруђе свеопштег разарања“: „Исток, Русија и Словенство“ и „Добре вести“. Леонтјев ЗНА да ће Русија помоћи балканским православцима да се ослободе Турака, али да ће се Балканци, које воде малограђанске елите, одмах окренути леђа Русији, а лице Западу. Ту је и незаобилазна „Философија привреде“ Сергеја Булгакова, прави лек против канцер – капитализма наших дана.

У „Катени мунди“ изашла су два омладинска антиутопијска романа Јулије Вознесенске, „Касандрин пут“ и „Ланселовотово ходошчашће“ (романи о апокалипси)...

Издавачка кућа „Бернар“  вредно ради: изашла је раскошна Лесковљева проза „Црквењаци“, појавили су се „Божји људи“ Боре Станковића… Наставило се са издавањем дела енглеског хришћанског писца и апологете, Г. К. Честертона, који је, својевремено, знао како да брани Србе, оптуживане за „ратоборност“: ”У светлу историјских чињеница постаје савршено јасно да смо управо због њихове ратоборности ми могли себи да дозволимо да будемо мирољубиви. Уколико су они ватрени, такви су зато што је искључиво храброст која се граничи са фанатизмом била у стању да сачува границе хришћанства пред најездама непријатеља, у време када смо ми бирали своје прве парламенте и градили своје прве катедрале. Док се градило све оно што називамо светом, они су представљали зид тог света.“

Сада је објављен и Честертонов роман „Наполеон са Нотинг Хила“, у је, јасно и гласно, речено: “Каква је фарса овај савремени либерализам! Слобода говора, у нашој модерној цивилизацији, практично значи да морамо да причамо само о неважним стварима. Не смемо да причамо о религији, јер то је нелиберално; не смемо да причамо о хлебу и сиру, јер је то приземна и проста прича; не смемо да причамо о смрти, јер је то депресивно; не смемо да причамо о рођењу, јер то није префињено. То не може да потраје. Нешто мора разбити ову чудну равнодушност, овај чудни успавани егоизам, ову чудну усамљеност милиона у гомили. Нешто је мора разбити. Зашто то не бисмо били ви и ја?”

Заиста, зашто?

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ   

(Измењена верзија текста објављеног у „Печату“ 30. октобра 2015)