„Чувени  екуменизам све више стиче особине не високе љубави

о којој толико воле да дискутују његови апологети,  

већ најобичнијег разврата.“

Отац С. Карамишев

 О заседању папског синода, одржаног у Ватикану, на коме се дискутовало о  проблемима у породичном животу и мешовитим браковима

У Ватикану је  одржан синод Папске цркве који је био посвећен питањима породичног живота. „Радио Ватикан“  је преносио излагање председника епископске конференције Грчке, монсињора Фрагискоса Папаманолиса: „Мешовити бракови у грчкој католичкој општини сачињавају скоро 80%. Као по првилу, децу крсте у Цркви којој припада њихов отац, и мајке поштују конфесију у којој је крштено њихово дете. Постоји и много православних мајки које своју децу доводе на катехизам у Католичкој цркви.

Све то представља добар пример  екуменизма, и то не само на нивоу породице: такав однос је врло раширен међу свим верницима, како православним, тако и католичким. Сви желе слогу, недељивост; на жалост – то је прерогатив свештенства“.

Реч „мешовити“ добро приказује духовни смисао појаве која постоји у Грчкој, зато  што је име мешања „Вавилон“. И поменути мешовити бракови људи различитих вероисповести показују отпадништво, равнодушност према Истини. Реакција на такве појаве од стране утеловљене Истине је оваква: „Знам твоја дела: ниси ни хладан, ни врућ! О да си хладан или врућ! Али јер си млак, ни хладан, ни врућ, повратићу те из уста мојих!“ (Откр. 3, 15 – 16).

Вавилон то је име не само божанског, срушеног древног града, већ и симбол будуће покварености  људског рода. Било који покушај да се помешају истина и лаж доводио је до тога да Истина напушта људе који су се предали подмуклости.

Екуменизам који монсињор Фрагискос толико хвали – то је тај исти Вавилон зато што је у његовој основи не победа истине над лажи, већ њихова вештачка мешавина. Паписти, надахнути градитељи религиозног Вавилона, уопште не треба да се сумња, појешће остатке православне побожности, која се још колико-толико очувала у мешовитим браковима: свакако је лакше рушити него стварати. Долази до све доследнијег мешања смисла и реч „католичански“ уместо саборности и заједништва, поприма све одређеније смисао „вавлонски“, тј. „развратнички“.

А 72.правило Шестог васељенског сабора каже потпуно јасно: „Недостојно је мужу православном да се сједињује са женом у јеретичком браку,  и православној жени да се са мужем јеретиком   зближи. Ако се примети нешто такво, ма ко то да учини: брак се неће сматрати за прави, и незаконити заједнички живот ће се растурити. Јер није у реду да се меша оно што се не може помешати, или заједништво овце са вуком и са Христовим делом жреб грешника. Ако неко оно што ми заповедамо не послуша – нека буде изопштен“. Изузетак је само уколико је брак већ закључен и у таквом стању један од супруга пређе у православну веру.

   У вези са појавом о којој говори монсињор Фрагискос радује само једно: отвореност, неприкривање злочина који се чини. Чувени  екуменизам све више стиче особине не високе љубави о којој толико воле да дискутују његови апологети, већ најобичнијег разврата. Да мешање крви, мешање вере припада истоме, нека нас од искушења заштити Својом милошћу Христос Бог.

—————————–

Превод са: http://ruskline.ru

Извор: „Фонд стратешке културе“