Живот нас православних Хришћана у Северној Америци, пун је искушења и потешкоћа и са собом уврек носи једно тешко и мучно питање: Како да се спасе човек који живи у времену опште апостасије и безакоња. Лако! Човек једино и само може да се спасе кроз Цркву; на тој Лађи која сигурно плови ка спасењу а којој је Крмарош сам Христос! Управо тога ради, човекомрзац Сатана нас својим лукавствима одвраћа од Цркве и води на странпутицу. Лукав је душеловац и човекубица, те нам често нуди ”бродове и бродиће” који се по правилу преобразе у подморнице и своје путнике шаљу у бездан.

Једна од таквих лудости, коју Сатана има у својој палети погубељних злоба, је и Холовин (Halloween). Овај назови празник, нама на старом кнтиненту је био готово непознат. Једини додир са Холовином, или Ноћи вештица, имали смо кроз ”популарну културу”. Сретали смо га у Америчким филмовима и књигама где смо га могли видети као део локалног фолклора. Зато није ни чудо што велики број нас Православних Хришћана, који смо деосељенци у Северну Америку, лако упаднемо у ову сатанску замку. Често се без размишљања и под утицајем ”локалаца” лако прилагодимо и своја колена пресавијемо пред Мамоном, принесемо жртву идолима и одрекнемо се Христа а да тога нисмо ни свесни. О страшне ли погибије! Тешке речи зар не!? Па је ли стваро тај Halloween толико опасан? Може ли се стварно Православни Хришчанин одрећи Христа ако у чествује у овако нечему? Многи на ово само одмахују руком и говоре: добро, добро... Оно шта се овде може чути, од оних који покушавају да се оправдају, су углавном следечи аргументи:

-   ”Ма то је све безазлена и шаљива прослава”

-   ”То је само обичан маскембал, леп провод за децу”

-   ”Ма то је само прослава јесени”

-  ”Нема ту никаквог зла то је само обично глупирање”

Управо ови и овакви аргументи су релативизација зла! Реторика којом Сатана увек оправдава и релативизује грех, говорећи: ма није то ништа страшно, само ти уради и видећеш да није страшно! Једно је истинито у свим овим тврдњама: Све се на површини чини наивним и безазленим. Наводно данашњи Холовин нема никакве везе са оним ”правим” и изворним Келтским светковаљем Принца Смрти . Ако је воистину тако као што причају, зашто се онда слави у исти дан? Зашто има исту ”иконографију” и исти обредослов као и тај пагански празник? Да би смо ово разумели морамо да откријемо историју, демонолошку догматску позадину, и практикум овог паганског обичаја. Само ће мо тако јасно и исправно моћи да расудимо и добијемо одговор на питаље: Може ли Православни верник на било који начин да учествује у прослави Холовина!?

Прва замка лукавог лежи у самом имену Холовин. Овај израз је Старо-Енглески ”All Hallow E'en” и у преводу са истог би значио: Ноћ свих Светих. Дакле сам израз нема никакве везе ни са тим Келтским Култом Смрти, већ са Богоносним Оцима Цркве, Келтским и Галским Просветитељима и Равноапостолним Свецима који су ширили Хришћанство на Северу Европе. Оци су установили празноваље Свих Хришћанских Светих управо на овај дан како би се борили против паганизма. Као би се Светлом Истине и Силом Крста разобличила паганска ђавопоклона пракса. Само незнањем и Сатаниним лукавство, ово свето име се везује поново за паганско световање смрти.

Данашњи Холовин је празник базиран на празновању Келтског Култа Нове Године,  кога су славили народа паганске Ирске, Британије и делова Француске. Њихова паганска идолопоклона религија је учила да се живот рађа из смрти, па се смрт узимала за почетак живота. Управо због тога нови циклус живота, нова година, славила се умирањем природе. Зато је празник везан за Први Новембар, почетак ”умирања пририроде” хладноће, мрака, трулежи и распада из којега ће се поново поникути живот. Почетак владавине Самхаина за кога су древни Келти веровали да је Принц Смрти и таме. Управо су њега, ”Принца Смрти” прослављали на своју нову годину. Не двосмислено је ко је тај Самхаина по предаљу наше Свете Цркве и колико ђаволопоклоничког има у самој ”теологији” Келтског култа. Ипак погледајмо дубље и уверићмо се да је по среди прави култ ђавола. Сам ритуал древног ”Келтско Култа Мртвих” готово се мало разликује од данашње световне прославе Холовина у Севрној Америци. Некада су Друзи, свештеници култа, налагали да се сва светла затру. Потом би се на сред села ложила ломача од храстовине, за келте светог дрвета. Управо на овој ватри су се приносиле жртве Принцу Смрти, спаљивала се стока и живина, е да би се он одобровољио и у овај свет пустио духове. Духови предака једном пуштени у овај свет ишли су својим некадапшњим кућама да са живима ”заједничаре”. Управо се на овај начин кроз Сатану остварује јединство са свима онима који су у царству смрти. Ако верујемо у оно шта Црква учи, онда је то од праоца Адам па до силаска Господа Исуса Хрисата у пакао, дакле читавог људског рода у Аду!!! Управо у овом изласку душа из пакла у свет, лежи корен маскирања у акрепе, духове и њиховог тумарања по мраку. Живи се маскирају у мртве, па читав људски род, они у свету и они из пакла постају једно. Пако је на земљи а Принц Смрти је краљ! У краткоме то би била ”теолошка” снова самог ”празника”. Како дакле неко ко верује и исповеда да је Исусу Христос, Оваплођени Бог који је победио ђавола, грах и смрт; како такав може да учествије у прослави празника Самхаина где пакао царује земљом? Једана о главних активности током ”Холовина” јесте да маскиран деца иду около, куцају на врата и казју ”trick or treat” у буквално преводу Лукавство или Дар. Но, хајмо да видимо шта је то заправо и шта заправо тај обичај представља.

Древни Келти су веровали да кад душе умрлих ућу у царство смрти кроз трулежм тела, да у мраку и смраду оне остварују целовиту заједницу са Самхаин (Сатаном). Веровали су да су душе у царству смрти гладне и да у агонији гладују. Једном пуштене у свет, душе и духови из подземља, као и они који их поражавају у својим костимима, ишли би по кућама да се нахране и напоје. Погледајте сад само то: жив човек узима на себе обличје душе из пакла, подражава је, тумара улицама и лупа на врата говорећи: ”trick or treat”! Нахрани моју вечну глад! То казује маскирани у име духа кога он изображава. Управо то је тај  Дар, жртва који мора да се принесе! Ако ми не даш жртву онда ево ти ”лукавство” то јест проклетство мога господара Самхаина то јест Сатане! Дакле именом ђаволским се уцењује: Дај или буди проклет и име Самаханово! на овај начин уцењени не приноси  дар лажноме духу, детету оденутом у чаршаф, већ он принси жртву Сатани. Дакле ако сагледамо обичај и догматске основе култа онда ”trick or treat” би се боље могло превести као ”Поклетство или Жртва”. Погледајте само страхоту кад мало дете говири: Принеси жртву Сатани или буди проклет! Јасно је и слепцу да било који Православни хришћанин који учествује у оваквом обреду, својом слободном вољом склапа завез са царством смрти и слави његов тријумф, те у његово име уцењује. Такво заједничарење са царством смрти коме је цар није Смахаин него Сатана лично, је ништа друго до воњног богоодрицаља и издаје Христа и Цркве!

Оно што су Друзи (свештенци култа) чинили током ранохришћанског периода, и данас се чини! Кад је Хришћанство стигло међу Келте, када су Богоносни оци Јеванђелском истином растерали мрак незнабоштва, многи су се Келти борили против Хришћана. Пракса коју су Друзи у то време имали је да се на прослави Дана Мртвих, кад су Хришћани почели славити Све Свете, изругује Хришћанским симболима. Обично распињањем мачака на крстове, и изругиањем Крсту нарочито на гробљима. Много касније почетком поновног васпостављанља овог назови ”празника” у Северној Америци, видимо присаједињење и других сатанистичких симбола овом Келтском култу. Тако да данас на ”безазленим” пластичним декорацијама видимо и наопачке крстове, пентаграме, око у изврнутом троуглу... али и делове вештичарког култа као и Вудуа и Јурубе, присутних кроз симболику живих мртваца, зомбија. Дакле са једне стране лаковерни ће рећи: Па ето обједињено је све из поп-културе што је плашљиво у један забавни догађај! Истина је другачија: Отац сваке лажи Сатана је заокружио сваку душегубну злобу и себи сотворио прославу на замљи, какве није било преко Хиљаду Година!

Суновратом Хришћанског Запада, падом система вредности и губитком морала, па и самог Хришћанског идентитета, ми као друштво смо се одаљили од Бога. Тако раслабљени постајемо лак плен; како скривеном тако и отвореном деловању Сатане. Како је могуће да данас просвећени свет слави лешеве, смрт и трулеж? Да крштене душе иду у ђавоље литије одевени у акрепе? Је ли то либерализам и дехристијанизација секуларног Запада или отворени култ Сатане? Сатанизам вешто маскиран у допадљиви шоу програм, забаву и разоноду за децу? Зар ми родитељи да скрнавимо своју децу, одевајућиих у Акрапе, шаљемо их да у име Сатанино скупљају жртву? Све то чинимо са смешком и говоримо: Ма није то ништа, то нема ниакво дубље значење, све је то само игра и провод...!

Како са овиим искушењем да се носимо? На који начин да својој деци објаснимо? Зар да она буду изопштена? Зар да им се смеју у школи што у прославама не учествују? Па зар да ми деца буду са Мормонима и Јеховиним сведоцима? Хоћеш ли  да му браним, па да се опире и у инат мени направи нешто горе...? све су то питаља која ми Православни родитељи имамо, но како даље?

Прво и основно морамо чврсто веровати у Бога! Господ вели: Који верује у мене, ако и умре, живеће. И ниједан који живи и верује у мене, неће умрети вавек (Јн. 11,25-25). Па зар онда ми да верујемо Сатаниној обмани? Па зар онда да идемо и да тражимо Дарове у име Сатанино? Да чинимо тако безмље а онамо да говоримо: Верујем у Господа Исуса Христа који рече: Ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети (Јеванђеље по Јовану гл. 6 стих 35).

Ако су нам деца оцрковљена, ако се Прићешчују Светим и Живототворним Даровима, ако ми као родитељи живимо Јеванђелским животом, дакако ћемо се лакше изборити против ове саблазни. Ако пустимо нашу децу и да их васпитавају Ријалти програми, естрада и Јутјуб онда ће мо тешко савладати Сатану. Црквени Живот није гаранције да нећемо имати искушења, напротив! Ако се против ђавоље сили боримо и ђаво ће ударати на нас свом жестином. Треба знати да кад смо у Цркви, у заједници са Самим Господом Богом  и Богоодицом и Свим Светим и Славним Мученицима и Преподобним оцима и мтерама нашим, одолечемо напасти ђаволској.

Данас када наша Света Црква слави Јеванђелисту и Апостал Христовог Луку, кад готово сви парохиски Храмови у дијаспори служе Свету Литургију, узми децу и иди у Цркву! Као што старац Тадеј Витановачки говораше: Свака Света Литургија је као Атомска бомба бачена у пакао! На Литургији се све освесвештава и сви бар на крако постајемо свети у пруству толике Светиње: Крви и Тела Самог Господа Исуса Христа! Пред толиком силом ђаво узмиче! Тако Православни родитељ треба да супротставља овом отвореном сатанизму и безакоњу!

Нека славе смрт они који то желе, ми славимо онога који је Смрт Смрћу победио, Господа Исуса Христа који се ради нас обукао у смртно тело и принео себе на жртву, за спас људског рода и коме са Беспочетним Оцем и Благим и Живототворним Духом, Слава у све векове векова! Њега и само Њега, Једнога у Тројици, Славимо и друге богове до Њега не познајемо! Амин!

Отац Лука

+ + +

МОЛИТВА ЧАСНОМЕ КРСТУ

Слава Господе, Крсту Твоме Часноме!

Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.

О! пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавек. Амин.