Уз повике „спасимо хришћанску Европу!”, нисмо ништа урадили за хришћане у Сирији

Од свих ратишта у Сирији вредно је поменути и битку за Хасаку, сиријски град на североистоку земље кога су заједно од силовитог напада терориста Исламске државе одбранили борци Сиријске арапске војске, курдских Јединица народне заштите (YPG), сиријских Националних обрамбених снага (NDF), али и борци хришћанских Суторо милиција, који су се показали као вешти и храбри ратници.

У последњем покушају да се направи било каква оружана формација која би се могла звати „Слободна сиријске војска” амерички стратези су рачунали на хришћанске милиције из Хасаке. Но, сиријски хришћани не заборављају са коликом су пожртвованошћу борци Сиријске војске и шиитског покрета Хезболлах борили да би ослободили градове и села у Вади Ал Насари или такозваној Долини хришћана у Сирији, те колико је труда прошле године уложено у ослобађању Малоуле, Јабруда, Седнаје и других хришћанских насеља и светилишта на Каламоуну.

Без обзира на све, стратези Пентагона су хришћанске милиције из Хасаке дословно стрпали у коалицију са борцима „умерене опозиције и назвали их „Сиријским демократским снагама”. Ради се, наравно, о новом бренду CIA у Сирији – „умерени побуњеници” су сада „Сиријске демократске снаге”.

НЕКАД 250.000 ХРИШЋАНА, ДАНАС 100.000

Ал-Монитор је ових дана хришћанским милицијама посветио чланак, називајући их „снагама које су ослободиле Хасаку”. Наравно, њихов допринос био је огроман, али су у тим операцијама учествовали и други. Осим тога, Хасака није „ослобођена”, него је одбрањена, јер никада и није пала у руке Исламске државе, а аутор је веројатно мислио на борбе за одбрану хришћанских села у подручју Кабура у регији Хасака, као што потврђује његов саговорник. Додуше, аутор је био искрен и чланак пропратио фотографијом на којој се јасно виде борци хришћанских Суторо милиција (на сликама испод) под службеним заставама Сиријске Арапске Републике, истим какве истичу сиријски хришћани широм земље.

Ал Монитор је интервјуисао Ахикара Ису, једног од службеника хришћанске милиције који је говорио о оружаној формацији којој припада. Он је говорио о циљевима Суторо милиције и најновијим ангажманима, али себе пре свега сматра Сиријцем, а тек онда сиријским хришћанином. Иса је поносно рекао да припада аутохтоној групи која је у Сирији већ 2000 година, много пре осталих мањинских група у земљи, те да је то оно што је њега и његове саборце натерало да узму оружје и одбране свој идентитет и земљу.

Иса је рекао да је до избијања рата 2011. године у тим подручјима било 250.000 хришћана различитих група. Међутим, данас их је само 100.000 јер су многи били присиљени да напусте домове и села јер би их бројни непријатељи побили. Уз пуно жаљења, Иса је потврдио да је већина хришћана емигрирала посебно на север Еуропе, односно у Шведску, која је деценијама дом великој сиријској хришћанској заједници. Они који су се преселили на сигурнија подручја унутар Сирије чине мањи дио од укупно избеглог становништва.

„Расељавање хришћана би могло да утиче на будућност ове аутентичне сиријске заједнице, као и ометање да се врате у своја подручја порекла, чак и по завршетку рата у Сирији”, каже Иса. Он је рекао да су хришћани почели постепено узимати оружје у регији Ал Џазира након пада подручја у регијама Деир Ез-Зор и Рака у јуну 2014. године у руке терориста, а посебно што сиријска држава више није била активно присутна у тим удаљеним подручјима, око 1.000 километара од Дамаска.

ЧУДЕСНА ОДБРАНА ЛАКИМ ОРУЖЈЕМ

Истовремено са мобилизацијом хришћана настао је калифат који се проширио у покрајинама Рака и Деир Ез-Зор крајем јуна 2014. и потом запретио другим сиријским деловима у Хасаки и Камишлију. ISIS је тада покренуо офанзиву и заузео Мосул и низије Ниневех у Ираку, где је између јуна и августа 2014. године раселио и потпуно искоренио све хришћане. Све то је подстакло мобилизацију сиријске хришћанске заједнице.

Према Иси, за годину дана су оружане хришћанске снаге, познате као Суторо милиције достигле неколико стотина чланова у тим подручјима. Али шта може учинити неколико стотина бораца у равнотежи војних снага у жестоком и бруталном рату? Са великим поверењем Иса је одговорио да су његови борци спречили екстремистичке групе да потпуно окупирају подручје Кабур у покрајини Хасака. Он је рекао да се ово подручје састоји од око 30 хришћанских села и градова који су дом за сиријске и асирске хришћане, а оно се протеже на површини од око 1.200 квадратних километара. Крајем фебруара 2015. године велика група терориста Исламске државе напала је тај део, убила неколико цивила и отела стотине других за чију се судбину још не зна. Међутим, према Иси, Суторо милиције су се терористима супротставиле на неколико места и учествовале у жестоким сукобима који су довели до повлачења ISIS и ослобађања већине села у Кабуру. Осим тога, Иса тврди да су његове снаге ослободиле Хасаку у борбама средином јуна ове године. После завршетка битке официри сиријске војске посетили су Суторо милиције и упознали малу групу бораца која је поразила хорде нападача. Иса је рекао да их је сиријски полицајац питао за оружје које су користили у борбама, и да је био изненађен кад је сазнао да су сви користили само неколико пушака и аутомата.

На питање како сиријска хришћанска заједница и његова милиција живе данас у светлу недавних збивања, Иса је напоменуо да су сада на делу два додатна фактора. Један је однос са Курдима, а други руска интервенција, чији утицај још није потпуно јасан.

Скраћење и редакција изворног текста Нови Стандард

Alter Mainstream Info