header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Свети Владика Николај: Јауци са Опленца (песма настала у доба конкордатске кризе 1937.)
Свети Владика Николај: Јауци са Опленца (песма настала у доба конкордатске кризе 1937.) Штампај Е-пошта
субота, 21 новембар 2015
   Јарко сунце небом прошетало,

Хода сунце по небу плавоме

И милује сестрицу рођену,

Милу сеју, Божију земљицу.


Хода сунце по небу плавоме,

Хода сунце па се наслађује.

А кад стигло виш' славног Опленца,

Стаде јарко на небу сунашце,

Да с' нагледа свете задужбине,

Да с' поклони цркви Светог Ђорђа

И моштима славних витезова.

Тад заблиста света задужбина,

Блиста црква Светога Ђорђија,

Блиста црква да очи засјени:

Мермер јој је бјељи од биљура,

Црвен бакар као суво злато,

А ликови дивних светитеља

Као да су од драгог камења.

Истом црква синула у сјају

Кад заструја из цркве светиња

Кроз питому земљу Шумадију,

Па се вину до небеских двора.

Стало јарко на небеси сунце,

Стало сунце па се раздрагало,

Од радости још већма засјало

И овако поче бесједити:

„Благо вама, свјетли витезови,

„Благо вама одсад и довјека!

„Ја каква је ваша задужбина?

„Такве више у свијету нема!

„Јесте већа многа задужбина,

„Јесте већа и јест' богатија,

„Али љепше од ње нигдје нема,

„Нити љепше, ни Богу милије!

„Сам је Христос мени казивао:


„Сунце моје, моја вјерна слуго,

„Кад пошеташ по небу плавоме

,, „Ти обасјај моју земљу драгу,

,, „Сиња мора, реке и потоке,

,, „Густе шуме и плодне равнице,

„Села моја и моје градове,

„Нек' свак' знаде за милост Божију.

„Ал' кад стигнеш у земљу Србију

„Виш Тополе Карађорђевића,

,, „И опазиш цркву на Опленцу,

„Стани слуго, да с' мало одмориш,

,, „Да с' одмориш и разгледаш цркву

,, „Какве више у свијету нема!"

„Још ми рече, Христос, цар небески:

„Вјерна слуго, моје сунце драго,

„Ту у цркви Светога Ђорђија

„Сан бораве српски витезови,

„Витезови Карађорђевићи.,

„Који су ми врло омиљени

,, „Што су старо царство обновили,

„Старо царство свјетлих Немањића

„И великих Божјих угодника.

„Застан' слуго, па им се поклони

„И њихове гробове цјеливај!"

Поклони се сунце до земљице,

Поклони се светој задужбини

И цјелива гробове јунака,

Па се диже у небеса плава

И отиде даље. путовати.

А кад било при заласку своме

Виш' дворова града Ватикана,

Заста опет да с' мало одмори.

Но да видиш чуда невиђена'

Римски папа савјет саставио,

Око њега стари кардинали,

У дно стола бискуп сарајевски,

Вјерна слуга бечкога ћесара

Стари душман српскога племена

И његове Цркве светосавске.

Тад устаде седи отац папа

И овако поче бесједити:

„Дјецо моја, моји доглавници,

,,Ми имамо госта великога


„Из бијелог града Београда;

„Дошао је у Рим, у град вјечни,

„Да са нама закон уговори

„О правима наше Римске цркве

„У држави младог Краља Петра.

„Но чујте ме, моја браћо драга,

„Ми смо досад трипут вијећали,

„Трипута смо закон састављали

„За живота Краља Александра,

„Али никад нијесмо успјели

„Да се наши планови остваре.

„Краљ је увјек законе враћао

„И у књизи 'вако поздрављао:

„Свети оче, од Римљана главо,

„Има, оче, у мојој држави

„Од давнина неколико вјера,

„Те ја морам о свакој мислити;

„Свакој дати што је право, оче,

„Да су равне пред законом вјере,

„Да у земљи мир и слога влада.

„А ти тражиш што бити не може:

„Да је твоја вјера пред осталим,

„Да иза ње друге заостају,

„Има једна вјера у Србаља,

„Вјера славна, вјера православна,

„Дивна вјера светитеља Саве

„Од свијетле лозе Немањића!

,, „Ту ја вјеру понизити нећу

„Док је мени на рамену главе.

„Мож' ли знати, римска поглавицо,

„Кад је папа наумио био

„Да крунише Немањина сина

„Римском круном од бисера бјела,

„Од бисера и жежена злата,

„Како Срби круну одбацише,

„Одбацише и бисер и злато

„Па од гвожђа круну сачинише

„И Стевана њоме овјенчаше,

„Да се знаде да је у"Србаља

„Преча душа од трошнога тјела

„И душевна блага од земаљских.

„Ил' зар не знаш, поглавицо римска,

„Кад су Турци свијет освајали


„И на српско царство ударили

,,Да се Лазо привољео био

„Небескоме царству Христовоме

„Јер је оно увјек и до вјека,

,, „Па је Лазо војску причестио

,, „Код прекрасне Самодреже цркве

,, „И с њом пош'о у Косово равно

„Гдје је царе славно погинуо

,, „И његова сва по избор војска,

„Да не служи свецу Мухамеду!

„Знаш ли, оче, што је даље било?

„Пет вјекова Срби су чамили

„Под управом туђијех царева

„Који су их на крст распињали

,,И на сваке муке ударали;

,, „Отели им славу и господство,

„Узели им живот и имање,

„Али једно узет' не могоше:

,, „Свету вјеру из срца јуначког,

„Свету вјеру славних Немањића.

„А вјера је Србе сачувала,

,,3а вјеру су Срби бојак били,

„За Крст Часни и слободу златну,

„Са вјером су борбе издржали,

„Силне борбе с двије царевине,

„Са вјером су земље очистили

„Од некрста и клетог туђина

,,И слободу своју искупили!

„Но чули ме света поглавицо,

„Кунем ти се Богом великијем,

„Мојом славом и мојим образом,

„Ја ти нећу душе огрјешити

„Вјеру Срба другој потчинити,

„Другој вјери признати првенство

„Да знам да ћу сутра погинути.

„Доста ти је, римски свештениче,

,, „Да је твоја вјера католичка

„Равноправна са вјером Србаља.

„Зато, оче, други закон гради!"

„Јесте л' чули, моја браћо драга,

„Јесте л' чули шта нам књига каже?

„Па сад ваља да се одлучимо

„Да ли ћемо Краља послушати,


„Други закон земљи предложити

„Или ћемо стари обновити!

Тад устаде бискуп сарајевски,

Поклони се трипут до земљице,

Љуби папи скуте и рукаве

И овако њему проговара:

„Свети оче, наше сунце јарко,

„Ми смо тебе добро разумјели

„И чули смо шта нам књига каже.

„Јест' истина да је у Србаља

„Тврђа вјера од сваког камена,

„Ал' се немој оче препанути:

„Нису Срби оно што су били,

„Нема више слоге у Србаља;

„Вође српске народ раздјелише

„На партије и фронтове разне,

„Једни друге страшно погледају,

„Једни другим о животу раде,

„Да се лакше власти докопају,

„Ради славе и пролазног добра!

„Ми смо ствари добро припремили

„Како ћемо Србе придобити

„Кад то нисмо могли са ћесаром,

„Са његовим силним армијама

„И нашијем многим шуцкорима!

„Ти не слушај Краља Александра

„Њега више нема у животу

„Већ састављај онакав конкордат

„Каквог више у свијету нема;

„Гради закон што год тежи можеш,

„Нек ти служе власти у земљама,

„У земљама Карађорђевића,

„Да смо први на царском дивану,

„Да нас љубе у скут и папучу

„Министери и војводе славне,

„Патријарси и владике влашке

,,И остали влашки свештеници!

„Гради закон што се грђе може,

„А Срби ће закон изгласати,

„Јер су Срби памет изгубили

„Ратујући једни са другима.

„А кад вјеру српску понизимо

„И првенство наше потврдимо.


„Биће лако што год наумимо!

Скочи папа на ноге лагане

Па Шарића и грли и љуби

И овако њему одговара:

„Бе аферим, мој Иване сине,

„С том памети можеш папа бити

,,А некмо ли папин доглавниче!"

Па он узе дивит и хартију,

Старе књиге из средњега вјека,

И сачини чудо од закона

Каквог више у свијету нема,

Те га даде своме кардиналу

Да га носи госту великоме,

Да свој потпис на конкордат стави.

Боже мили чуда великога!

Кад Конкордат власти потписаше

И на њега печате метнуше,

Застиди се на небу сунашце,

Па од стида зађе за облаке

Да не гледа велике неправде!

Истом сунце зашло за облаке,

Брзе муње небо запалише,

Загрмјеше громови с висина,

Из облака осуше бујице,

Би рекао и би се заклео

Да се само небо проломило!

Затресе се земља под Опленцем,

Заљуља се црква из темеља,

Са звоника звона зајецаше,

Из кандила сузе потекоше,

Заплакаше свјетли витезови,

Витезови у славном Опленцу,

Плачу болни до неба се чује

А из груди Краља Мученика

Крв потече из ране големе

Од жалости због неправде тешке!

Боже мили на свему Ти хвала,

Није небо дуго туговало

Зећ се рано бјеше разведрило;


Рано сунце на истоку стаде

Изнад бјелог града Београда

И дозива српског Патријарха

Те му каза што је и како је.

Кад Варнава рјечи саслушао

Паде јунак на оба кољена,

помоли се Христу Спаситељу,

Светом Сави и светом Ђорђију,

Те одскочи на ноге лагане,

Узе перо у бијелу руку,

Па Србима ситну књигу пише

И сузама слова залијева:

„Дјецо моја, моји соколови,

„Није нама усуд досудио

„Да у миру царство уредимо,

„Јер се нама спрема искушење,

„Искушење теже од ранијих;

„Иде нама страховита напаст

„Из црнога града Ватикана,

„Хоће силни да нам дух униште,

„Да понизе вјеру прадједовску

„И са нашом земљом завладају,

„А ми смо се, дјецо завадили

„Око власти и пролазне славе!

„Већ тако вам Бога истинога,

„Вишњег Бога и Крста Часнога,

„Оставите кавгу и инате

„Да ми сложни напаст дочекамо

„И слободу земљи сачувамо,

„Да на нама клетва не остане

„Страшна клетва наших потомака!

Оде књига на све четир' стране,

Оде књига од руке до руке.

Кад су Срби књигу разумјели

И видјели шта им књига каже,

Заиграше срца у грудима,

Јер су Срби духа витешкога

И чувају образ и светиње,

Па Варнаву 'вако поздрављају:

„Ти се не бој, свети Патријарше,

„Тешко оном ко кавгу замеће,

„Ми смо вични за вјеру гинути

„Крв пролити а не зажалити

„За Крст Часни и слободу златну."

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 21 новембар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 102 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.