Учешће београдских научника на скупу о католичком надбискупу из Другог светског рата у Загребу протекло на рубу инцидента. Историчари др Милан Кољанин и др Радмила Радић дочекани хладно, уз негодовање домаћих научника

Учешће двојице научника, др Милана Кољанина и др Радмиле Радић на научном скупу "Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској" протекао је у Загребу готово на рубу инцидента, јер је према гостима из Србије исказано отворено негодовање због ставова о Алојзију Степинцу. Док су сви учесници скупа из Хрватске тврдили да је Степинац несебично помагао Србе и спасавао децу из логора, српски научници су то енергично демантовали.

- Пољски свештеник Максимилијан Колбе постао је свет јер је живот дао за другог. Да ли је Степинац због својих дела у НДХ био изложен смртној опасности? Није - рекао је др Милан Кољанин, из београдског Института за савремену историју, што је изазвало незадовољство других учесника скупа.

Скуп је у Загребу организовао Хрватски католички универзитет, а присутан је био цео врх Католичке цркве, представници Српске православне цркве, муфтија Азиз Хасановић и бројни амбасадори акредитовани у Загребу.

Отварајући скуп, кардинал Јосип Бозанић је рекао да је циљ окупљања научника, међу којима су били и истраживачи из Србије, трагање за истином.

- Занимљиво је видети када се и зашто појављују напетости у подручју које се зове хрватско-српски односи. То захтева одговоре на низ питања, попут - зашто у прво време није било лоших односа, а који су узроци да су се појавили, и где је у свему Алојзије Степинац - рекао је Бозанић.

Др Радмила Радић, из београдског Института за новију историју, рекла је да, што се тиче Српске православне цркве и верника, Степинац представља симбол "вековног непријатељства Ватикана и Католичке цркве" према православљу.

- Оно што остаје спорно већ педесет година од његовог покопа у Загребачкој катедрали, односи се на његову улогу пред Други светски рат и за време рата, подршка коју је пружио формирању НДХ, као и незаузимање јавног става против масакра Срба и присилног покрштавања - рекла је др Радић и упитала да ли се уздизањем његовог антикомунизма скреће пажња са догађаја из Другог светског рата.

НИЈЕ ОСУДИО УБИЈАЊЕ

НАУЧНИЦИ из Србије јасно су указали да је Степинац, као врховни црквени великодостојник у НДХ, требало јавно да осуди убијање стотина хиљада људи и да се одреди као противник усташког система.

Ј. Керблер

Извор: „Новости“