Папа Фрањо жели да успостави боље везе са Републиком Српском и Руском православном црквом, па је на мјесто пензионисаног војног ординарија у Хрватској Јураја Језеринца именовао монсињора Јуру Богдана, наводе вјерски аналитичари.

Језеринац важи за десничара, који је имао провокативне и понекад шовинистичке испаде, док је Богдан био ректор Папског хрватског завода Светог Јеронима у Риму.

Контроверзни бискуп Језеринац, који је од 1980. године био у Канади, гдје је водио хрватске жупе, вратио се у Хрватску 1991. године на наговор тадашњег кардинала Фрање Кухарића.

У кулоарима је словио као свештеник одан идеји хрватства, а није му било страно ни да „кокетира“ са усташтвом.

Скандал у јавности избио је својевремено када је у Вуковару на миси захвалници поводом Дана државности, током проповиједи, читао пјесме Марка Перковића Томпсона, нарочито бирајући оне у којима се појављује усташки поздрав „За дом спремни“.

Језеринац је након прве осуђујуће пресуде хрватским генералима у Хагу (која је послије укинута) изјавио да би Српска православана црква (СПЦ) „могла дати свједочанство да одлазак српског живља из Хрватске није плод удруженог злочиначког подухвата и прогона, већ организовани подухват побуњених вођа“.

Иван Маркешић, социолог религије са Института „Иво Пилар“, сматра да папа покушава да неутралише јаку националну тврђаву унутар Војног ординаријата и Хрватске бискупске конференције.

На Језеринчево мјесто долази човјек широког образовања, а оно што је још важније, ријеч је о особи коју папа изузетно цијени због екуменских ставова, наводе хрватски медији.

То је, након формирања заједничке српско-хрватске комсије која би требало да одлучи о канонизацији Алојзија Степинца, нови покушај поправљања односа Ватикана и Српске, а онда и Руске православне цркве, процјењују медији.

Истовремено, извори из Католичке цркве у Хрватској истичу да комисија неће заиста одлучивати о канонизацији Алојзија Степинца јер је то „готова ствар“ као и да се Српска православна црква ништа не пита у вези са тим.

Извор: „Принцип“