Интервју за „Геополитику“ Герхарда Визневског, политичког аналитичара и аутора књиге „Истина о атентату на Шарли Ебдо“

Седмог јануара 2015. године свет је био потрешен вестима из Париза, сазнавши да су двојица маскирана нападача упали у седиште француског сатиричног листа „Шарли Ебдо” (Charlie Hebdo) и притом усмртили дванаест људи, десеторо запослених и два полицајца, а ранили једанест других особа. Све велике западне новинарске агенције известиле су да је повод за напад био исмевање муслиманског пророка Мухамеда и да је чин дело исламских терориста.

Један део критичких, слободоумних новинара и политичких аналитичара је након објављивања званичног извештаја француских државних органа, почео да трага за непознатим детаљима скривеним од очију јавности. Међу њима био је Герхард Визневски (Gerhard Wisnewski), један од водећих западних геополитичара, аутор више контровезних наслова књига, као на пример: „Операција 9/11“, „Јерг Хајдер – несрећа, убиство или атентат“, „Лажи у свемиру“ и „Титаник атентат“. Свој истраживачки рад о терористичком акту у Паризу почетком 2015, Висневски је објавио неколико месеци касније у књизи „Истина о атентату на „Шарли Ебдо“.

Екслузивно за читаоце „Геополитике“, први пут од објављивања дела, Визневски за један штампани медији износи своје виђење дешавања пре, за време и после атентата на париски часопис.

Водећи светски медији са сигурноћшу тврде да је атентат на новинаре магазина „Шарли ебдо“ мотивисани исламски терористички напад. Ваша књига нам указује да многи детаљи везани за атентат и за истрагу нису представљени јавности. Напад у Паризу догодио се после позива француског председника Оланда да се Русији укину санкције. Постоји ли, по Вама, нека повезаност ових догађаја?

-За појединце сва дешавања у Паризу изгледају као казна за Оланда, али ја верујем да му атентат иде у прилог, јер у тренутку убиства новинара он је био најнепопуларнији француски председник свих времена, а након атентата његова популарност, по испитивању јавног мњења, расте за 20%. Разлози су били Оландови државни наступи на церемонијама за одавање почасти мртвима, на којима је он наступао као отац нације, а врхунац је био заједнички митинг са 44 шефова држава 11. јануара 2015. године Паризу, који му је дао изглед „џиновског државника“. Веома сличну међународну солидарности и раст популарности достигао је Џорџ Буш после 11.септембра 2001. Укратко, након напада на „Шарли

Ебдо“ Оланд је опет био „неко“.

Шта се зна уређивачкој политици часописа „Шарли Ебдо“? Како се он финансира? Зашто је редакција часописа упорно сатиричним карикатурама храбро исмејавала Мухамеда ако су знали за претње смрћу исламиста?

-„Шарли Ебдо“ је антихришћански и антиисламистички магазин, док је антисемитизам био забрањен и кажњаван са отказом. Он је ноторички био банкрот и могао је се у последњих неколико година под околностима различитих напада, где су наводно били „жртве“, одржати под медијском небом. Последњи тобоже исламистички атентат донео је редакцији милионе. Одбојне карикатуре против хришћанства и ислама нису храбар чин, него сатанистичка провокација на ивици ножа.

Француски парламент се тих дана изјаснио за признавање Палестине. Има ли назнака можда да су ционисти били умешани у атентат?

-Као што сам рекао, мислим да је атентат имао друге циљеве: подршка Оланду и успостављање тоталитарне Европе преко новог закона о тероризму.

Зашто је полицијски инспектор Хелрик Фредо (Helric Fredou), који је радио на истрази масакра новинара, исте ноћи извршио самоубиство? Да ли га је „неко“ хтео „ућуткати“ или је открио нешто узнемирујуће, што је било превише за његову психу?

-Ово тзв. самоубиство је веома сумљиво. Фредо је жарко желео да настави да ради на овом случају, али је наводно дошло до свађе са својим предпостављеним. Фредо је хтео да телефонира, али са ким није познато. Коначно, пронашли су га у канцеларији са метком у глави, а власт покушава да убеди његову мајку да је реч о самоубиству, док њој недозвољавају извештаје аутопсије.

Према званичној верзији атентата, браћа Куачи (Kouachi) су након почињеног убиства на лицу места оставили своје индефикационе податке и путничко возило, што је признаћете премаштовито и за филмско платно. Шта се заправо догодило?

-Десило се да су пронашли тзв. „Фараон гроб“, то јест складиште са пуно доказа: остављени аутомобил, молотовљеве коктеле са отисцима прстију, исламистичке заставе, па чак и идентитет од Саида Куача. Стварно гротексно. Зашто си нападачи уопште били прерушени ако су код себе имали легитимацију? И зашто су га са свим осталим доказима оставили у возилу? Знамо овај образац из 11. септембра 2001. године.

Зашто полиција није имала интереса да се осумљичени ухапсе, него су сву тројицу атентатора погубили?

-Драстично формулисано, овде се ради о уништењу доказа. Ако се зна да у Француској ексистира исламистичка мрежа, која је спремна да изврши терористичке нападе, онда би због испитавања осумљичене заправо требало по свим могућим околностима ухапсити. Али, очигледно да није било добре воље за овакво дело.

Француске власти су знали за претње новинарима часописа „Шарли Ебдо“. Зашто полиција тог дана атентата није била на свом радном месту, испред зграде редакције часописа?

-Па, то је једна од великих мистерија. Искључиво на тадашњи дан полиција није била стационирана испред зграде редакције, него су наводно пролазили на сваких пола сата. Пола сата је наравно довољно времена да се изврши терористички напад.

Из Ваших одговора закључујемо да је француска обавештајна служба организовала оружани напад на редакцију часописа. Да ли је притом имала помоћ спољног фактора?

-Све западне обавештајне службе раде заједно. У стварности већ постоји „Европска унија тајних служби“, плус Израела и САД.

Да ли је случајно да је заменик уредника израелске телевизије IBA Channel, Амшаи Штајн, био на право место у право време и фотографисао маскиране убице како улицом урличу Allahu akbar, пре него што су се укрцали у возило за бекство?

-Интересантно је шта говорите, и нисам знао за овај податак. Ако се заиста тако одиграло, онда треба детаљно испитати  све околности.

За многе самостално мислеће људе атентат на новинаре „Шарли Ебда“ још један је у низу операција под лажном заставом, која има за циљ, између осталог, да изазове Армагедон битку између религија и да успостави тоталитарни систем који ће бити по укусу светске владе у сенци. Каква је политичка и геостратешка позадина атентата у Паризу?

-Мислим да се ради о питању јачања тренутног европског система владавине, који се најбоље контролише са изазивањем оваквих операција. У овом случају реч је о председнику Француске Оланду и актуелног европског режима са Ангелом Меркел, која се одмах након извршеног атентата појавила у Паризу. Они су заједно са 40 шефова других држава демонстрирали јединство, управо оно што тренутно недостаје Европи, а изабран је прави тренутак да евоцирање старих успомена. Оланд и Меркелова би требало да одрже еврозону и Европску унију у животу, и то им се омогућује са новим кризама попут „Шарли Ебдо“, пад авиона „Џерман Вингс“ или напад на фабрику гаса у Лиону. Сва ова дешавања стварају стално нове законе који доприносе репресивну и психолошку контролу становништва.

Разговор водио: Милан Старчевић

„Геополитика“, новембар 2015.