Поштована редакцијо,

Најпре желим вама и свима вашим ближњима  од Милостивог Бога благословене преостале дане Божићног поста. Одавно  намеравам да вам напишем коју реч о стању у коме се налази верујући народ СПЦ у Аустрији.

Сменом Епископа Константина а доласком администратора Епископа Иринеја Буловића процветала је екуменистичка делатност у овој епархији СПЦ. Чим се појавио Епископ бачки поједини свештеници (бечки најпре!)  су похитали, због страха или  додворавања, да новотаре. Противно  одлуци  Сабора СПЦ  из маја 2007.  која гласи да: “... док се не дође до прихватања резултата рада Комисије у свим епархијама Српске Православне Цркве у  погледу служења Свете Литургије и других богослужења држати се устаљеног вековног поретка наше Цркве», почеше читати молитве  наглас и мењати дотадашњи начин богослужења. Верујем да је свима  православним верницима јасно да, на жалост, већина епископа и свештеника потцењује сопствено словесно стадо. У најмању руку сматрају да верујући народ  веома мало познаје поредак црквеног богослужења или сматрају да су  «шпијуни» послати да «роваре».  Ипак уследио је одговор тог истог  народа. Број оних који су редовно учествовали на Светој Литургији у три бечка храма СПЦ се битно смањио. А насупрот томе број верних у руском и другим храмовима Православне Цркве у Бечу се повећао доласком правоверних Срба. Веома ми се допада како је поступио верни народ српски у датој ситуацији. Док су свештеници негодовали и критиковали - народ је одговарао бојкотом истих али не удаљивши се од Свете Православне Цркве. Стварно не разумем  јерархе «новотарце». Ако се толики Светитељи Православне Цркве посветише служећи ову и овакву Свету Литургију – шта ли они хоће?

Само Једини  Срцезналац и Човекољубац Господ може сачувати Своје стадо да га не би вуци у јагњећим кожама распудили. Дошло је време када се сваки подвиг побожности  ниподаштава. Стиче се утисак да пост најтеже пада клирицима. Част изузецима!  

Поједини свештеници саветују  верном народу да је пост (изван четири утврђена годишња поста) средом и петком довољан да би се у недељу причестили Светим Тајнама. Кажу суботом се не пости. Духовне песме Светог владике Николаја су непримерене за певање у време Причасног на Светој Литургији. Даље кажу, жена може у свако доба да приступи Светом Причешћу. Док Блаженопочивши Патријарх Павле у  првој књизи «Да нам буду јаснија нека питања наше вере» (страна 402-408) на самом крају свога одговора на ово питање  пише: «...Причестити се у том стању, или некрштена крстити се, не би могла.Но,  у смртној болести може се и причестити и крстити».

Црквена општина у Бечу је добила на поклон од римо-католика једну богомољу у 16. бечком округу. Када је извршена примопредаја кључева владика Иринеј је указао руком и упутио надлежног архијерејског намесника да пољуби руку бечком кардиналу Шенборну. Што је овај наравно морао да учини (?) а за њим су исто учинили и поједини верници

https://www.youtube.com/results?search_query=srbi+dobili+novu+crkvu+u+becu

У Аустрији се сваке  године одржава тзв. «дуга ноћ цркава» када су све «цркве» отворене за посету. Свештеници СПЦ одлазе код римо-католика и протестаната, клањају се њиховим олтарима и сматрају (по савету Епископа)  да докле год не носе богослужбену одежду нема сметње да учествују у неправославним службама.

Доласком Епископа Андреја мења се само тактика. Сам Епископ богослужи по «старом» начину али препоручује свештеницима да изоставе молитву Трећег часа и јектенију пред молитвом Оче што понеки већ чине. Сам владика Андреј веома воли екуменску делатност и томе је веома посвећен. Боже ми опрости, као  да је послат у Аустрију да се не меша у свој посао. Зар су се клирици СПЦ толико удаљили од сопственог народа да ни не знају колико тај исти народ држи до Православља али и до правоживља. Да им је доступна православна литература коју са љубављу читају. Владика Андреј проповеда народу као малој деци која тек упознају Православље. Сам Епископ оставља утисак национално недефинисаног човека што је поред матерњег немачког језика, верујем, била његова предност у избору за аустријско-швајцарску епархију.

 Али проблеми са тзв. «новотаријама» и екуменизмом у овој епархији СПЦ нису једино (душегубно) што се надвило над нашим народом. Наш народ је од сопствене Цркве пуштен низ воду а право у руке Васељенској патријаршији то јест  фанариотима. Као и свуда у православном расејању и у Аустрији постоји тзв. Епископска конференција потпуно страна Православној Цркви али по угледу на римолатоличке бискупске конференције. Као разлог установљавања ове и овакве конференције наводи се рад на заједничком унапређењу Православља у  расејању. Нека би дао Милостиви Господ да је тако! Мој утисак је сасвим другачији.

Епископском конференцијом увек и свуда председава клирик Васељенске патријаршије који је митрополит док су сви остали епископи. Случајно ли је тако? Постоји заједничка интернет страница на којој пише између осталог и ово: “ Васељенски патријарх (тренутно Вартоломеј) је глава (главни) Православне Цркве. Грчки-православни Митрополит  аустријски (тренутно Арсеније) је отуда главни представник Православне Цркве у Аустрији“. („ Der Ökumenische Patriarch (derzeit Bartholomaios I.) ist das Oberhaupt der Orthodoxen Kirche. Der jeweilige griechisch-orthodoxe Metropolit von Austria (derzeit Arsenios) ist daher der oberste Repräsentant der Orthodoxen Kirche in Österreich.“) Проверите сами овде:   http://www.orthodoxe-kirche.at/site/orthodoxedioezesen/griechischorthodoxekirche/article/18.html

Верујте то се и на делу види и осећа у понашању Митрополита и свештеника Васељенске патријаршије као и по питању Православне веронауке у аустријским школама. У Аустрији  Православних  има око 450 000. Од тога највећи део (само у Бечу 200.000-250.000) чине православни Срби. Носиоц веронауке у Аустрији је СПЦ  јер најмање 85% деце која похађају верску наставу у аустријским школама су српска. Од скоро се Митрополит Арсеније наметнуо за шефа Канцеларије (Службе) за Православну веронауку у Аустрији. Његов претходник, Србин који је постављен од владике Константина и који је истом окренуо леђа и приклонио се фанариотама, сада је само инспектор за веронуаку. У међувремену је постављен још један инспектор, наравно Грк! У понедељак 21.децембра 2015. је  служена предбожићна школска Литургија за ђаке веронауке иако ми имамо скоро три недеље до Божића. Ту их чак и  перјаница екуменизма и уније са римо-католицима Митрополит пергамски Јован Зизјулас изобличава јер сам каже да се у Православљу не служи Света Литургија посебно  за поједине слојеве друштва (на пр. за ђаке, старе, једну посебну породицу и сл.).Ђаци су добила од вероучитеља „Православну  школску Библију“ која је уствари преузета од римо-католика  а на крају се налазе неколико хиљада измена  текста који одступа од садржаја Светог Писма. Настоји се да, једног дана, богослужбени језик буде немачки који нас, наводно, повезује и који ( чак и неки свештеници СПЦ сматрају и заговарају!) наша деца боље разумеју. Фанариоти, а зна се из историје Цркве како су заслужили то име, наглашавају нам да не сме бити ентофилетизма а сами предњаче у њему. Ђаци веронауке тврде да је један грчки свештеник и вероучитељ на часу говорио да су после отпадања Јевреја од Бога сада Грци изабран народ и да су Грци носиоци Цркве.

Фанариоти пут свој знају а то је очигледно унија са њиховим“светим оцем“ и архијеретиком папом римским. Њихове претензије да сво Православно расејање подчине Васељенској патријаршији покушаће и да остваре на Сабору који је заказан за 2016. годину. Док се у самој Грчкој јерарси, попут Серафима пирејског и Серафима китирског и других,  противе  неправославном  делању  Васељенског патријарха  Вартоломеја наши јерарси ћуте. Епископ Андреј  је свештеницима  поделио  чак и грчке мантије а има их који са поносом носе грчке капе. Шта се то збива са српским епископима и свештеницима?  Истински гркофил  је онај који се држи Вере и Предања које утврдише Свети Оци Православне Цркве који су великим делом били Грци. Васељенска Патријаршија је добила првенство части јер је заиста била украшена часним и правоверним  патријарсима. Данас и у будуће нека би нас Милостиви Господ спасао и сачувао од овог актуелног (Вартоломеја)  и њему сличних патријараха васељенских! 

Молимо се Милостивом Господу да нам подигне новог Светог Јована Златоустог, Светог Марка Ефеског, Светог Саву  да заштите Православну Веру  од непријатеља унутрашњих и спољашњих, видљивих и невидљивих.

Нека би вама и вашим ближњима и свима нама Господ подарио велику милост Своју и да у здрављу и радости дочекамо Празник Рођења Богомладенца Христа!

 СРБИН ИЗ БЕЧА