header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Митрополит Кијевски Онуфрије предложио да се откаже учешће у Осмом сабору (интегрална беседа)
Митрополит Кијевски Онуфрије предложио да се откаже учешће у Осмом сабору (интегрална беседа) Штампај Е-пошта
уторак, 12 јануар 2016

  Поштовани читаоци, овде наводимо беседу коју је предстојатељ УПЦ МП, митрополит Онуфрије, изрекао 28./15.12. на годишњем епархијском заседању духовништва Кијевске Митрополије, по питању ''Свеправославног сабора'', планираног за 2016. годину, који изазива озбиљно неспокојство јерараха, свештенослужитеља и мирјана који ревнују за чистоту Православља:

''То питање је данас, вероватно, најважније. Сабор је планиран за јун следеће године. По тим плановима, он већ треба да буде завршен на Тројицу.

Уопште, увек су се питања која су се износила на Саборима, решавала раније. Ради тога су се проводила предсаборска саветовања, на којима су износила она питања која је Сабор после требало само да потврди. Никада се није се догађало да Сабор већ почне и да се тек после његовог почетка ''избацују'' питања о којима већина ни не слути да постоје, питања намерно спорна, која изазивају раздоре.

Позиција наше цркве је таква да питања која се износе на Сабор (на пример ''О новом календару у Цркви''), треба да буду решена на таквим , предсаборским састанцима. Затим њих треба све цркве да одобре, и затим се већ усаглашене позиције износе ради одлуке Сабора. Ако макар и једна Помесна црква иступи против, то питање се скида са дневног реда. То се назива правилом консензуса – потпуне сагласности. И наша црква је инсистирала на томе да се строго придржавамо тог правила. То је гаранција тога да не буде раскола. Јер чак и да нека питања прођу већином гласова, подела ће се у том случају већ десити – пре Сабора.

Са таквим приступом су се сагласиле све Помесне Цркве. Али, када смо почели да разматрамо питања диптиха, (''првенства'' Константинопољске Цркве), аутокефалије (са јавним циљем Константинопоља да дарује аутокефалију украјинском делу Московске Патријаршије), календара (сам Константинопољ је већ делимично прешао на католички календар, по њему већ празнује Божић и окружење главног аутокефалистеу оквиру УПЦ МП - Олександра Драбинко), другобрачнсти свештенств, (које већ практикује окружење тог Драбинко), показало се да ниједно од тих питања није доведено до краја.

И поставља се питање: ''Ако се ми, немајући припремљена решења за Сабор, ипак саберемо на таквом ''Сабору'', зар се неће он претворити у сукобе и спорове, који ће само компровитовати Цркву?''

Осим тога, тамо може бити примењен и следећи систем наметања одлука: после дугог разматрања, решавамо да донесемо одлуку у неком облику (то јест - одбацујемо  верзију која је раније предложена), прихватамо нову, коначну, верзију, гласамо за њу, али се она износи на потписивање на грчком језику. Ми кажемо: ''Треба пажљиво да погледамо!'', а они нам говоре: ''Па шта имате да гледате? Већ смо гласали, дајте, потписујте!''. ''Не'', кажемо ми, ''ми ћемо прво превести''. И показује се да су нам на потпис потурили прву верзију – ону коју смо одбацили. И тамо постоји хиљаду начина да обману човека и учине неправду.

Самим тиме, ако се питања буду само предлагала ради разматрања већ на самом Сабору, то ће се претворити у вашар који ће постати срамота за Васељенску Православну Цркву.

Зато постоји овакав предлог (ми ћемо га још разматрати на Архијерејском Сабору) – да  откажемо учешћe на том Сабору. Учешће на њему може бити веће зло него отказ од учешћа на њему. Јер чак и да пристанемо да учествујемо у њему да бисмо изнели своје ставове, док ми размотримо сваку формулацију, наши опоненти ће износити своје варијанте на интернет као већ договорене и изгласане. И док се сви разаберу шта је било, изнићи ће маса саблазни и претњи од раскола.

Да се то не би десило, по мом мишљењу, ми треба да се уздржимо одо учешћа на том Сабору. (Ово лично мишљење митр. Онуфрије пропраћено је бурним аплаузима духовништа, иако у Цркви није уобичајено да се на такав начин изражава одобравање).

А ако само једна од Помесних Цркава не учествује на Сабору, он већ неће бити свеправославни...

Ја мислим да се треба молити Богу, молити га да Он уклони ову саблазан, која се надвија над Свету Православну Цркву, да би нас Господ сачувао у вери. Не треба тражити нову веру. Данас треба тражити обнову човека јер је наша вера - света. Колико светих угодника нам је дала! Ово место, (Кијево-Печерска Лавра) нам  говори, камење вапије, мошти сведоче о томе да је наша вера спасоносна. Зашто тражити нешто друго, што би више одговарало нашим страстима? Ми треба себе да мењамо, да поштујемо веру, а не да веру мењамо по својим немоћима, по својој гордости. 

Бог нам је дао веру и чувајмо је, а ако неко други буде тамо нешто радио – то су његови проблеми и његов одговор пред Богом. Ми имамо свој пут и морамо њиме да идемо''.

Напомињемо да је 27./14.10. Синод УПЦ МП иступио са обраћањем верницима УПЦ, у којем је наведено и обраћање учесницима предстојећег ''Свеправославног'' сабора: ''Сматрамо за свој пастирски дуг да кажемо неколико речи о нашој обеспокојености ситуацијом која настаје услед припрема за ''Свеправославни'' сабор. Ми молимо све оне који учествују у тој припреми да учине све да се сачувају правила, традиције и обичаји Свете Саборне Православне Цркве, које су основа нашег Свеправославног јединства''.

Извор: http://www.3rm.info/main/60911-mitr-kievskiy-onufriy-predlozhil-otkazatsya-ot-uchastiya-v-vosmom-sobore.html

http://www.inform-relig.ru/news/detail.php?ID=11259 

Превод: Православна породица, децембар 2015.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 јануар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.