ПАПА ПУТ ДО МОСКВЕ ПЛАНИРА ПРЕКО БЕОГРАДА?

Тајни састанак с делегацијом СПЦ у Ватикану протекао у изолацији

Поглавар Католичке цркве папа Фрањо примио је у суботу стручну делегацију Српске православне цркве у којој су митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ бачки др. Иринеј (Буловић) и амбасадор при УНЕСКО др. Дарко Танасковић, бивши амбасадор при Светој Столици.

За тај састанак је православни патријарх српски Иринеј (Гавриловић) замолио папу Фрању у писму које му је упутио лани у јулу. То је писмо тек недавно у Јутарњем листу објавио новинар Драго Пилсел. Патријарх је замолио Папу да ти представници буду трајна делегација Српске православне цркве за непосредан дијалог са Светом Столицом.

Патријарх Иринеј

Разговор је прошао у потпуној комуникацијској изолацији, јер је третиран као приватна аудијенција "Делегације српско-православне Патријаршије", и ни слова више.

Могуће је претпоставити да су главне теме, уосталом међусобно повезане, биле евентуална канонизација бл. Алојзија Степинца и евентуално Папино апостолско путовање у Србију, уз Русију засад једину европску државу коју још није походио ниједан папа. Наиме, србијански председник Томислав Николић двапут је позвао папу Фрању да посети Србију. Познато је да папе не одлазе у земљу где се већинска верска организација противи њихову доласку.

Српски патријарх Иринеј је уочи Божића по јулијанском календару обзнанио да не би имао ништа против Папине посете Београду. "С мога личног и с аспекта Цркве то је велики, значајан догађај и ту не видим ништа лоше", рекао је Патријарх, додавши ипак једну јасну дистинкцију: "Битно је долази ли он као државник или као римски бискуп. У Цркви се зна како се припрема једно и друго".

То је протумачено као Иринејева сагласност да Папа дође као државник, уз могућност њиховог међусобног куртоазног сусрета, али и као противљење Српске православне цркве да Фрањо дође у својству бискупа римскога "због великог терета прошлости". Као и у Загребу, и у Београду имају утицај они који сматрају да "ране још нису зарасле". О евентуалној папиној посети изјасниће се Свети архијерејски синод, "влада" коју чине Патријарх и четворица владика изабраних на одређено време. Посета делегације СПЦ Папи не може не бити виђена и у том контексту. Београдско Ослобођење без зазора износи претпоставку да дефинитивну одлуку неће донети ни Синод ни патријарх српски, него патријарх московски и сверуски Кирил. По том извору су Бергоглиов избор за папу и његова "нескривена жеља да редефинише односе са источним светом (...) утицали и на тврд став патријарха Кирила".

Степинац и Срби

На руку папиној посети Србији, како коментаришу тамошњи православни кругови, иде и одбијање Свете Столице да призна Косово као независну државу, те Папина одлука да у процесу канонизације бл. Алојзија Степинца узме у обзир и гледишта СПЦ. Историјска улога коју је каснији кардинал Степинац имао у Другом светском рату била је предмет преписке патријарха Иринеја с папом Фрањом, те ће се тиме подробније бавити заједничко католичко-православно комисија, док је логично да се стручна делегација бавила укупним односима Српске православне цркве и Свете Столице.

Извор: „Јутарњи.хр“