header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Још једна "светица" - србомрзац у римокатоличком календару
Још једна "светица" - србомрзац у римокатоличком календару Штампај Е-пошта
петак, 22 јануар 2016
         -Сви су изгледи да ће икона шиптарског тероризма постати „светица“ у Ватикану

Степинац није једини србомрзац кога римокатолици славе као посебну величину. Папа Франциско, језуита кога ипак сви воле, је ових дана дао одобрење да се и она која је наводно махнула заставицом за почетак бомбардовања Србије 1999. године прогласи за свету. Овај исход глобалне пропагандне грознице је сасвим очекиван, уколико знамо да су и најжешћи промотери независности Косова међу Србима, јеромонах Сава Јањић и Епископ липљански Теодосије (Шибалић) већ давали инфантилне изјаве које величају ову петоразредну хуманутарку коју и на самом западу упоређују са обичном естрадном звездом која је послужила одређеним политичким потребама.

ВАТИКАН, 18. децембра (Ројтерс, Хуфингтонпост) – Мајка Тереза ​​од Калкуте, добитник Нобелове награде која је посветила свој живот да помогне најсиромашнијима међу сиромашнима, ће бити светица Римокатоличке цркве, изјавио је у петак званични Ватикан.

Папа Фрања је отворио пут за проглашење њене светости одобравањем уредбе којом се признаје чудо приписано њеном посредовању пред Богом.

Мајка Тереза, која је умрла 1997. у доби од 87 година, била је проглашена блаженом 2003. године од стране покојног папе Јована Павла. Беатификација, која захтева једно чудо, је последњи корак пред проглашење за свеца.

Друго чудо приписано залагању Мајке Терезе, које је потребно за канонизацију, према католичким медијским извјештајима, тиче се необјашњивог исцељења једног Бразилца који је патио од вишеструког тумора мозга.

Рођаци су се молили Мајци Терези и он се опоравио, остављајући докторе без објашњења како.

Позната као „светица сиротињских четврти“, очекује се да ће сићушна монахиња бити канонизована почетком следећег септембра. Није јасно да ли ће се церемонија одржати у Риму или ће папа ће отпутовати у Индију да председава овом церемонијом.

Мајка Тереза ​​је рођена као Ањеза Гонџа Бојаџиу од албанских родитеља у Македонији 1910. у тадашњем Отоманском царству.

Она је основала Мисију милосрђа за помоћ сиромашнима на улицама Калкуте и верски ред је касније проширила широм света. Освојила је Нобелову награду за мир 1979. године.

Тереза Клинтону: „Синко мој, учини нешто за мене!“

Идеолог шиптарског нацизма Исмаил Кадаре недавно је изјавио да је Терезин утицај био одлучан у покретању Клинтона да бомбардује Србију.

Мајка Тереза је затражила од бившег председника САД Бил Клинтона, да уради нешто за њу да би зауставио терор Србије на Косову, написао је велики албански писац Исмаил Кадаре, како подсећа публициста Лис Букуроца.

-Мајка Тереза је позвала телефоном и рекла је Клинтону: „Мој синко, уради нешто за моје Шиптаре!“ Није било лако да се да налог да се бомбардује нека друга земља. Нама данас изгледа лако да као Албанци кажемо: „добро су ово направили Србији, сјајан посао!“ – Али то није било лако

Она је прекршила закон вере због својих људи, закон вере за своје Албанце. Овим она пере све. Наша заједничка срамота је кад се вређа Мајка Терезе!“, написао је Исмаил Кадаре. (Портаљи-онлајн)

Истовремено, домаћи верски аналитичар Милан Чворовић тврди за наш портал да је Нобелова награда и популарност коју је Тереза стекла преко мејнстрим медија, кредит који је Ватикану дат од стране глобалиста као награда за модернизовање римокатоличке цркве и учествовање у стварању Новог светског поретка на челу са САД.

 

-Папа Јован Павле 2, као Пољак и Тереза као Албанка били су само инструменти које је САД истрошио ради разбијања Совјетског Савеза (папу Јована Павла) и популаризовања албанског народа (Тереза). Папа Франциско, део је исте приче. О њему се гради фама као о великом срцу и хуманитарцу, све у циљу формирања једне религије која би била у сервилном положају у односу на једну глобалну државу са центром на Западу.

Да подсетимо на крају да је тобожња светица била критикована због неадекватног односа према болесној деци од многих лекара од којих је најпознатији Аруп Чатерџи који је рођен у граду Калкути, у Индији, и који је написао књигу о њеном несавестном раду.

У књизи оптужује Мајку Терезу за неправедно оштећивање репутације града Калкуте. Чатерџи тврди да је Мајка Тереза преувеличавала службу коју је вршила међу сиромашнима, да није искористила правилно огромне своте новца који су јој били донирани у сврху помоћи сиромашнима и да је медицинска нега давана у објектима с којима су руководили њене Сестре Милосрђа била крајње неадекватна. Осим ових оптужби познато је да је ради финансијске помоћи сарађивала и са крволочним диктаторима.

Београдска патријаршија се са своје стране укључила у канонизацију ове неуспешне медицинске сестре преводећи афирмативне вести о томе на свом званичном сајту (погледати).

Сам Клинтон својом ранијом изјавом потврђује Кадареове тврдње: „Мајка Тереза је била прва она која ме је учинила да волим народ шиптарски. И сада се осећам веома поносан што сам испунио моралну дужност према њој и према вредностима слободе.“

Албанска сага о „Милосрдном анђелу“ и „Анђелу пакла“, како Терезу називају њени критичари:

„Господо, све се ове чињенице саме сливају у један неодољиво логичан закључак: на Западу нема Цркве, нема Богочовека, зато нема ни правог богочовечанског друштва; друштва, у коме је човек човеку бесмртни брат и вечни сабрат. Хуманистичко хришћанство је у ствари најодлучнији протест и устанак против Богочовека Христа и свих еванђелских, богочовечанских вредности и мерила…“ -Св. Јустин Ћелијски

 

              Извор: "Православље живот вечни"

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.