Помаже Бог, браћо Срби! Господ одабра ево мене грешног и полуписменог да понизи горде и да их позове на покајање. Члан сам црквеног одбора црквене општине Салзбург Епархије Аустријско-Швајцарске СПЦ. Шта се дешава код нас?
Нови „свештеници“ дају Причест без претходне Свете Тајне Исповести, пост као услов за Свету Тајну Причести се и не спомиње, црквне књиге су уклоњене, Фреска Свете Тројице, на којој је Бог Отац приказан у виду старца кажу да ће бити уклоњена позивајући се на филиокве, уводе се такозвана предавања, Православни свештеници се уклањају са парохија као што је био случај у Инсбруку. Нашем старом, сада пензионисаном свештенику је одређена новчана казна итд. И то се све ради у име Православља са благословом и под руководством Епархије Аустријско-Швајцарске и „Светог Архијерског Синода“ СПЦ. Даље: Све парохије Епархије Аустријско-Швајцарске су принуђене да купују робу: свеће, књиге, бројанице итд. преко Епархије у Бечу, која опет робу добија од Епархије Бачке. Зар се то не зове монопол? Врата пакла дођоше дакле до наше Цркве, али неће је надвладати. (Мт. 16) „Врата пакла“ су по некима источњачки израз за врата тврђаве, која су била прва нападнута од стране непријатеља, па су се на том месту састајале старешине то јест вође ради саветовања, суђења или разматрања својих поступака. Та „врата пакла“ се данас зову Синод то јест „Свети Архијерески Синод“. А зашто се назива светим и зашто Синодом? Да ли зато, што су га основали Свети Апостоли, или Света равноапостолна браћа Кирило и Методије, или Свети Сава српски са својим оцем Светим Симеоном Мироточивим? То би били разлози да се назива Светим, али ништа од тога. „Свети Архијерски Синод“ је незаконито дете 20-ог века. Отац му је ђаво, а мајка комунистичка секта. Ето зато се маскира са тим називом „свети“ и са страном речју „Синод“, да га људи не би препознали. Католици имају свог „светог оца“, ми Православни имамо свој Свети Архијерејски Сабор, а Новотарци или Полуунијати свој „Свети Архијерски Синод“. Католици верују у непогрешивост папе, ми Православни верујемо у непогрешивост Васељенских Сабора, а Новотарци или Полуунијати у непогрешивост „Светог Архијереског Синода“, дакле шаке одабраних људи. Зар то није овоземаљски метод управљања или владања мањине над већином? Многе државе и организације овог света су синодски уређене. Али то није начин небеског управљања. Небески начин се састоји у „Једномислију“. Зато ми Православни верујемо у „Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву“ како нам каже Симбол вере. А никако у „синодску“ цркву. „Свети Архијерски Синод“ је временом деградирао наш Свети Архијерејски Сабор и сада видљиво преузима контролу над целом Црквом, постављајући истомишљенике или покорне себи на кључна места. Сакрио се дакле вук под овчијом кожом. Крањи циљ му је да обезглави Цркву Христову, то јест да себе наметне као главу Цркве. Гордост невиђена! Слава Богу да се у српском језику не нађе реч за тај нама страни израз, за то зло које се зове „Синод“. Погледајмо укратко шта нас задеси након оснивања Синода у СПЦ: прво Балкански рат, па Први светски рат, па увођење новог неправославног календара, па привредна криза, па Други светски рат, па страдања под комунистичком сектом и одвајање Македноске цркве, па немири на Косову и Метохији, па опет привредна криза и исељење многих Срба у иностранство, па распад заједничке комунистичке државе са својим ужасним последицама, па одвајање наше Црногорске браће, па проблеми на Косову и Метохији итд. А шта нам још долази? У задњих 15-так година дупло више Срба је лишено живота путем чедоморства од стране српске руке, него у оба светска рата од стране „непријатеља“. Као да смо заборавили оне укорне речи Христове, да не чинимо зла ни једном од „његове најмање браће“ како Христос често назива људе. Да ли може човек икада бити мањи него као зачетак у утроби своје мајке? Као што пастири одоварају ако им стадо пређе на туђу страну, тако ће Архипастири први да одговарју за грех чедоморства. Прво они, па онда свештеници који то прећуткују па онда очеви било законити или незаконити, јер отац је глава породице, па тек онда мајке. Риба од главе смрди, како каже наша народна изрека. Глава већег дела Цркве је тренутно „Свети Архијерски Синод“ на челу са истомишљеним патријархом. Када сам патријарх Српски на Васкршњи Понедељак 2015. године причешћује све присутне у цркви у Зајечару, како пише у црквеном листу „Православље“, претпостављамо без претходне исповести, не обраћајући пажњу ни на то, што су многи можда јели за доручак прасеће печење, као што је то код нашег народа обичај. Шта онда даље говорити? Владика Аустријско-Швајцарски је скоро пре почетка овог поста причестио све присутне у Инсбруку, такође без исповести. Боравио је на скоро одржаном сабору католичке цркве у Ватикану и то у име Православља итд. Медији преносе да патријарх српски позива Србе да се врате на Косово и Метохију. Јесте да човек не живи само о хлебу, како нам каже Свето Писмо, али тамо нема ни хлеба, ни воде, ни струје, ни посла, ни услова за живот. То би било исто, као кад би пастир рекао стаду да иде пред вукове, а он сам остао иза стада свога на сигурном. Зашто се патријарх не пресели у Пећ на Косову и Метохији где му је и место? Пастир добри иде пред овцама својим, а оне иду за њим, како нам каже Свето Писмо. Зато захтевамо да се у најскорије време сазове ванредни Сабор СПЦ, да буде целокупан и да се у једномислију без прегласавања утвди и одреди шта је православан начин, а шта није? У супротном већ долази до подела између верника, то јест Православих и Новотараца или Полуунијата и једни ће да држе Богослужења у храму, а други под ведрим небом, јер се не може мешати истина са полуистином. Сви обреди који се чине у виду 7 Светих Тајни, неће бити међусобно признати, уколико што пре не дође до Сабора, то јест до договора. Треба имати у виду да се предстојећи „Свети и Велики Свеправославни Сабор“ како га називају Новотарци или Полуунијати, а ми Православни једноставно „Васељенским Сабором“ не претвори у „Неправославни Сабор“, који не био признат од свих и тако неминовно водио ка разводу са „непокајаном прељубницом“. Слава Богу на висини, јер без ње нема мира на земљи, ни добре воље међу људима. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векома. АМИН! Горан Петровић На фотографији у наслову - храм Покрова Пресвете Богородице у Салзбургу |