Крајем прошле године у издању Сретењског манастира изашла је књига „Нека говори Бог“ - зборник беседа и писама грчких духовника. Предлажемо нашим читаоцима фрагмент те књиге-поуке и савете архимандрита Амфилохија (Макриса; 1889-1970

Изреке старца Амфилохија

Када сретнеш човека духовно клонулог, не сваљуј на њега своје бреме јер његова колена неће издржати. Ми морамо бити благодатни људи, како би онима који нам долазе били одмор за душу.

***

Човеку, који живи без Христа, све се чини тешким и нејасним.

***

Ако ви упражњавате молитву, нису вам страшни ветрови искушења. Њихова снага слаби и они ништа са вама неће урадити.

***

Христос често долази и куца ти. Ти га позиваш у трпезарију своје душе, али обузет својим бригама, заборављаш на великог Посетиоца. Он чека да се ти појавиш, чека, и када ти већ много касниш, Он устаје и одлази. Други пут си опет толико заузет да Му одговараш кроз прозор. Немаш времена ни врата да Му отвориш.

Заволи, чедо моје, гостопримство, јер оно отвара врата раја. Будући гостопримив, можеш се удостојити да примиш и анђеле. Гостопримство- највећа од врлина. Она привлачи благодат Духа Светога. У лицу сваког госта, чедо моје, ја видим Самог Христа.

***

Што јаче човек воли Бога, тим јаче он воли и људе. Он воли у њима образ Божији, односи се са поштовањем и деликатношћу.

Човек који воли духовно, преко молитве осећа да се налази у Богу и у брату. Он се жалости када брат не живи добро и моли се за његово уразумљење. Никада се неће променити (свој добар однос) онај ко има хришћанску љубав.

***

Уколико у човеку нема унутрашње топлине, он се и лети покрива ледом

Уколико у човеку нема унутрашње топлине, макар било и лето у дворишту, он се смрзава, покрива се ледом.

Уколико ваше срце нема Христа, то Његово место заузима новац, или иметак или људи.

***

Сматраћемо све људе вишим од нас колико год да они имају недостатака. Нећемо се жестити, већ се увек сећати да се и други стреми куда и ми (у Царство Небесно). По благодати Божијој увек сам видео људе као свете и стављао их изнад себе.

***

Два крила која могу уздигнути човека изнад земље- то су чистота и просто срце. Ти би требало да будеш прост у делима и чист у осећајима и помислима. Са чистим срцем почећеш да тражиш Бога, у једноставности ћеш га наћи и радоваћеш му се. Чисто срце лако улази на врата Неба.

Једном добром речју, реченом у заштиту ближњег, задобијаш рај.

***

Када видим раздраженог човека, молим се да га Господ умири и не слушам шта он говори

Када видим раздраженог човека, онда се молим да га Господ умири. Не слушам шта он говори. Зато и не примам к срцу његове речи. Када се он умири и укаже се згодна прилика, ја ћу попричати са тим човеком. Тада ће већ он бити у стању да спозна своје безумље.

Човек који виче, немоћан је.

***

Благодат Бога, духовно једињење са Њим преображава човека. Пролази страх, подозрење, човек се више не боји смрти и посматра на овај живот, ма колико леп он био, као на робство.

Никада не придајте значаја ничему земаљском и ломљивом. Имајте старање о једињењу ваше душе са Богом.

***

Често се причешћујте,топло се молите, трпите-и увидећете снажну Руку, Која вас подржава.

Из писама старца Амфилохија

Марији Куфаки

Тренутно се налазим у Благовештенском манастиру. Предстоји нам ноћ и сестре се спремају за свеноћно бденије. Као што ти је познато, увек суботом служимо свеноћно бденије ноћу, а Литургију недељом ујутру.

Ветар гласно завија и протестује против тога што смо га затворили ван, а море...жали се, вапи и оно: овај зимски ветар га из све снаге бије и ломи о копно. Киша која навлачи са собом црне облаке, немајући мира од ваздушних ударадаца, труди се да укроти буру да би се умирило не само јадно море, него и земља, са њеним дрвећем, зверима, људима, од којих неки певају и играју у јако осветљеним салама, а други плачу и лију сузе бола и туге над гробовима вољених.

Само неколицина под црквеним сводовима клечећи славослови Бога отаца наших, не обраћајући пажњу на сву ту природну стихију јер се пре свега труди да буде сконцентрисана на свој однос са Царем Христом и да мирно прихвата буре унутар и изван.

Та мала „честица Христова“ која се састоји не само од мушкараца, него од жена, од младића и девојака по читавом свету- чета Назарећана који Га прате, где год да иде.

И у Грчкој нас је мало, расејани смо по острвима и копну. Неко се од нас налази на великом острву, неко на микроскопском Патмосу, где се већ деветсто година, не само дању, него и ноћу, води беседа са Христом коме не сметају ни торнада ни олује...

Беседа са Богом

Осамљивање- то је беседа са Богом и Његовим душама које нам постају тако блиске преко величине љубави. Никада у животу не бих мењао неприступачне за живот и лишене вегетације литице Патмоса за расцветале вртове Атине. Тамо видиш људе који не размишљају о светости. Они гледају на цвеће, на лепоту вртова и њихова срца не узносе благодарност Богу, Који је за нас испунио свет толиким лепотама. А у пустињи чак и оскудни пејзаж чини да видиш Бога поред себе.

Срећан је тај који је са Богом , па макар живео и на голој стени. О томе сам мислио у малој цркви светог Томе и пожелео сам да поделим са тобом своја атинска размишљања...

Ники Кутели

Бог мира да буде са нама.

Сестро Нико, радуј се у Господу Исусу.

…Како је Господ? Он је већ ушао у твоје срце или још стоји споља? Предпостављам, не само да је ушао него се сместио у твом срцу. А то значи да си ти срећна-јер си се удостојила да примиш у гостима пријатеља путника и просјака, Исуса!

Питам те: да ли стоје ране на Његовим рукама, ногама, у ребрима? Јер пратим како Га данашњи хришћани повређују много више него некада Јудеји. Ника, има ли он трагова рана на свом дивном и преслатком лику? Јер многи од наших савременика, образованих и необразованих руже Га на путевима и у кафеима. Да ли је наг или одевен у порфирни огртач, у који смо Га облачили ми, свештеници, ругајући се над благодаћу Божанствене Литургије?!

Не гони израњаваног Исуса, не веруј оптужбама Његових непријатеља. Прими га у дом твог срца, као Лука и Клеопа. Припреми Му ужину и поједи је са Њим, јер ћеш тако очистити своје „Ја“ од грехова. Дани пролазе, тело слаби, а Господ стрпљиво чека.

Бићу радостан када дођем и чујем да из твог срца говори Христос, што ти желим,

твој брат у Христу, Амфилохије.

Срце- одаја Исуса

Знате како често мислим на вас и како вас јако волим? Јер и ви волите Оног, Који воли добру и чисту децу. Оне који воле Христа и ја много волим. Водите рачуна о одајама вашег срца- тамо живи Христос, не дозволите да их прашина и ђубре упрљају. Увек се молим о томе да пребивалиште Исуса одржавате у чистоти и светости.

Бдите над собом

Сваке секунде ћемо пазити на себе, свакога дана, сваке недеље проверавати где смо пали, и исправљати се јер се често, због непажње или због лукавог који нам на сваком кораку поставља клопке и жели да осујети наш труд (и најмању ситницу може искористити као повод за то!), лишавамо свега оног што смо постигли великим трудом. Подвизаваћемо се , како бисмо се једном, сасвим неочекивано и за нас саме, нашли у горњој домовини. Шта ћемо видети? Колико ће се све разликовати од онога што видимо овде! Сетићемо се нашег земног живота и рећи ћемо: како смо неразумни били тада, нисмо имали стрпљења, нисмо имали једно, друго!

Духовном сину Николају

Драги мој Николај, радуј се у Господу.

Ових дана ми је стигло твоје писмо. Нисам одмах одговорио. Одпутовао сам на Калимнос и зато те молим за опроштај. У твом писму видим бол због одласка са овог света твог благочестивог оца, са осртва, које ми грешком називамо својом домовином. Јер је она само „хотел“, у који су одсели твоји рођаци. Колико их је прошло кроз њу, колико ће још проћи и ни трага неће остати! Време брише имена. Имена чувају само папири, али ће и њих време уништити.

Драги Никос! Велика је неправда мислити да ће човек постати власник земље која га је прихватила. Он види својим сопственим очима: под његовим ногама-мноштво људи који чекају васкрсење из мртвих. Истински хришћанин живи на земљи као гост и окреће свој ум ка отаџбини светих, која је на небесима. Његово срце са љубављу тугује о оним местима где нема ни жалости, ни уздисаја, већ радост и живот бескрајан, разговор са светима и праведнима.

Твој поштовани отац пребива у миру и радости. Он са нестрпљењем очекује своје ближње. Сада он упоређује небо и земљу: побегао је из тамнице и од сада је слободан. Побегао је од лошег окружења и пребива са праведнима и светима. Он је срећан. Зато и ви, пошто сте хришћани, кроз бинокл вере можете видети оно о чему вам пишем. Мати, већ у годинама, ускоро ће срести оца. И сетите се онда све што вам сада говорим, јер наше жиљење је на небесима (Флп. 3:20). Из тога следи да смо ми грађани неба и наш цар-Христос.

Ово мало сам желео да ти напишем, како би моје речи пренео мајци и својој браћи и сестрама. Кончина твог богобојажљивог оца донеће благослов читавој породици, јер одозго, он ће се молити за вас. Господ вам свима дарује утеху, а њему који се преставио, мир, радост и васкрсење.

Со многим очинским молитвама, Амфилохије, јеромонах

Са новогрчког: Александра Никифорова

Са руског: Ива Бендеља

Извор: "Православие.ру"