Јеванђеље од Јована, глава 9, описује догађај о Исусовом излечењу слепорођеног човека. Након што је испричао својим ученицима да човеково слепило нема везе ни са човековим гресима нити са гресима његових родитеља, Исус је ставио блато на човекове очи и рекао му да га спере у Силоамској бањи.

Од најмање петог века хришћани су лоцирали једно место у Јерусалиму као Силоамску бању и као  место где се десило ово чудо.  Али нису били сигурно да је то древна Силоамска бања све до пре једну деценију када су археолози пронашли нешто у шта су они били уверени.

Као већина таквих налазишта, и ово је откривено случајно. Током грађевинских радова на поправци водоводне цеви близу Храмовне горе, израелски археолози Рони Рајх и Ели Шукрон пронашли су „две древне камене степенице.“

Према листу Библикал Аркиолоџи Ривју, „даља ископавања открила су да су оне биле део једног монументалног базена из времена Другог Храма, периода у коме је Исус живео.“ Базен је имао трапезоидни облик и био је дуг 225 стопа (68.58 метара).

Јеванђеље од Јована није једина библијска књига која је историјски потврђена у непосредној близини. Како пише у овом часопису, „порекло Силоамске бање сеже још даље у историју – најмање седам векова пре Исусовог времена.“ Базен је био део припрема које је цар Језекија направио у ишчекивању опсаде од стране асирског краља Сенахирима.

Извор: „Православие.ру“

Превод Информативне службе Београдске патријаршије