Римски папа и Ватикан сада, генерално, играју велику улогу у стварању једне светске религијске доктрине – каже стручњак за Ватикан Олга Четверикова. Папа жели да постане лидер тог процеса. Подсећам да је Фрањо сасвим недавно говорио о почетку Трећег светског рата, па је самим тим на себе преузео одговорност за збивања у свету.
Постоји још и друга чињеница. У септембру 2014. године одржан је сусрет папе и бившег председника Израела Шимона Переса. Перес је том приликом рекао да се Организација уједињених нација показала неефикасном у борби против тероризма, те је зато потребно основати Организацију уједињених религија или „ОУН религија“, која би допринела окончању ратова. По Пересовом мишљењу, управо је папу могуће сматрати моралним ауторитетом за мир и он би био одличан шеф нове организације. Фактички, почела је припрема за стварање такве глобалне структуре, на чијем би челу био римски папа. Из тог разлога Фрањине речи треба разумети не само као упозорење да ће хришћани живети тешко, већ и као захтев за стварање светске организације религија на челу са папом, која би решила садашње проблеме. Ватикан је већ прокламовао екуменистичку отвореност, односно дијалoг с другим религијама. Ствар је у томе да се мора признати првенство римског папе, а сва учења могу остати непромењена. Што се тиче хришћанства, за 2017. годину се припрема потписивање споразума који би требало да прогласи правладавање раскола између римокатолика и протестаната. Тада ће бити и 500. годишњица од када је Мартин Лутер иступио са критиком цркве. Докуменат је већ спреман, а део англиканаца је већ прешао под власт римског папе. Они су сачували своје учење и обреде, али су признали водећу улогу папе. 2013. године, константинопољски патријарх Вартоломеј је први, од времена раскола 1054. године, присуствовао интронизацији папе у Риму. Константинопољски патријарх се сматра васељенским, то јест – поглаваром свог Православља. За 2016. годину се планира сазивање Свеправославног сабора. Према прелиминарним подацима, планирано је да се коначно призна водећа улога константинопољског патријарха и оснивање универзалног православног Синода. Неопходно је да се створи један орган, као у Римокатоличкој „цркви“. Тада ће бити могуће настављање екуменистичког дијалога. Потом неће протећи дуго до признавања водеће улоге папе – његовог моралног ауторитета - од стране Православља. Кроз тај ауторитет папа ће моћи да реализује своју власт. Олга Четверикова
Ватикан данас води дијалог са следбеницима конфучијанизма, будистима, муслиманима. Вође конфесија већ воде међусобни дијалог. Али нема ни говора о одрицању од својих учења. Реч је само о признавању папиног моралног ауторитета. Појављује се јасна конструкција. Папа ће бити морални ауторитет за све конфесије. Сходно томе, ниче религијска основа за нови глобални поредак. Свима ће бити речено да је са таквом конструкцијом могуће учинити крај ратовима и хаосу. Ватикан је 2013. године издао докуменат „На путу ка реформисању међунардног финансијског и монетарног система у контексту глобалног органа власти“. Наводно, потребан је глобални орган власти и јединствен финансијски систем, који би учинио крај ратовима и беспоретку. Сада видимо да се у улози планетарне претње налази ИСИЛ. И сви политичари говоре да је потребно уједињење ради постизања победе над тероризмом и екстремизмом. Папина чињења – то су само религијска покрића за Нови светски поредак. Иза свега тога стоје финансијске структуре, транснационалне корпорације, глобални фондови, велике банке. Улога Ватикана је – дати религијско оправдање. Институт за религиозне послове (односно, ватиканска банка) фактички је већ прешао под управу Система федералних резерви САД – интегрисан је у систем америчких банака. Прецизније говорећи, Бенедикта XVI су приморали да оде, како би се елиминисала самосталност Ватикана у финансијским питањима. Ватикан мора бити интегрисан у Нови светски поредак, а папа је одговоран за његово религијско покриће. За противнике се припрема репресивна машинерија. Али не обична, већ савремена. Ми видимо како се сва плаћања преводе у електронски облик, а њих је лако блокирати. Они верују у „религију власти“. То је религија која вуче корене из гностичких и кабалистичких учења. Они желе неку врсту тоталитарне духовне власти. Главно за њих је – власт. Они верују у то да су изабрани за господарење над људима. Они имају своја учења, окултна друштва, своје ритуале посвећивања. Многи православни људи у савременој геополитици виде неки духовни смисао, упоређују оно што се збива с Откривењем Јовановим. Неки не прихватају електронска средства контроле. Многи атеисти верују да ће развој технологије свима донети срећу, а увођење контроле виде као природан ток научно-техничког прогреса. У ствари, морамо се борити да будемо оно што јесмо. Шеф „Гугла“ Ерик Шмит већ говори да за неколико година људи неће имати приватан живот. Али, какав је то живот? Извор: „odigitria.by“ Превод и приређивање: „Борба за веру“ |