„Овакав сусрет народ доживљава као чин велеиздаје“.

Због чега су папи потребни ови сусрети? Папа сада има задатак да у зону свог утицаја уведе и Руску Православну Цркву. Ствар је у томе да - у складу с екуменистичким учењима католичке цркве - пуна благодат може постојати само у случају признавања папе за поглавара цркве. И у свим водећим и кључним документима католичке цркве та чињеница -  да је папа апсолутни поглавар цркве – стоји забележена. Баш као и учење о папској непогрешивости.

Стога, сваки сусрет за римског папу јесте знак признавања његовог првенства у хришћанској цркви. Као прво, његова легитимизација - признавање папе за део хришћанске цркве, а друго – признавање папе као поглавара хришћанске цркве. Сабор је за Ватикан само средство за постизање јединства с Православљем, наравно, под вођством римског папе. Од нас то скривају, зато што је та тема изван дискусије. Јер ако би о тој теми дискутовали, онда би се јавио огроман јаз између погледа на свет народа и оних који данас кроје политику Московске патријаршије. Свакако, овај састанак ће допринети стварању једне светске религије и он представља признавање јереси екуменизма. И признавање јереси папизма“ – каже Олга Четверикова.

Са те тачке гледишта овај чин патријарха Кирила изгледа као издаја Православне Цркве. Наглашавам да су сва обраћања са молбама црквеног народа свештеноначалију, да се тај сусрет не одржи, остала неуслишена. Православни људи су молили да се не одржава Сабор 2016. године. Шта ако смели патријархов корак доведе до раскола у Православној Цркви? И коме ће то ићи на руку? Шта је Ватикан? То је и држава и финансијска институција с моћним системом државне безбедности и најбољим класичним специјалним службама, које постоје од средњег века и које имају такво искуство и утицај да су агенти ЦИА-е у поређењу са овим професионалцима у одорама – само деца. Пошто је у Ватикану религија неодвојива од државе с финансијама, онда и улогу специјалних служби такође врше људи с бројаницама. Римски папа не одваја религију од политике (јер је он званични шеф државе), и зато све што се збива под маском верске делатности је несумњиво - политика. Ватикан – то је религијско-политичка структура, која заузима веома важно место у систему глобалне власти.

„Овакав сусрет народ доживљава као чин издаје, - каже Олга Четверикова. – Усто, као чин велеиздаје. Ово радикално мења ситуацију. То ће довести до смутње у нашој Цркви, а пошто је Црква темељ духовне сигурности нашег народа, то ће довести до веома озбиљних последица и у систему наше националне и државне безбедности“.

По тврђењима стручњака, папство је одавно ступило на пут екуменизма – стварања једне „глобалне цркве“, духовно оправдавајући глобализацију и потчињавање свих држава једном глобалном центру. Сам папа види себе као јединог поглавара свих цркава и због тога вековима настоји да се сретне с патријархом московским и целе Русије као са својим потчињеним (по виђењу папства). Ватикан је 2013. године издао докуменат „На путу ка реформи међународног финансијског и валутног система у контексту глобалног органа власти“. Кажу, нужан је глобални орган власти и јединствен финансијски систем. Наравно, о томе је такође неприлично говорити – као повод служе разумнији разлози за сусрет, – геноцид над хришћанима Блиског истока, ИСИЛ, тероризам, глобално отопљавање и светски рат.

„О томе су сви ћутали, али сада, данас, је хитно потребно покренути ову тему како би се оправдало уједињење с јеретиком. То је просто политичка технологија, информациони инструменат за спровођење политике експанзије. Овај сусрет није само симболичан, већ и мистичан. То је легитимизација римског папе у очима православних. Римски папа види Русију и Православну Цркву као објекат своје експанзије – духовне, идеолошке и верске“, - сматра Четверикова.  

По мишљењу стручњака, Ватикан ствара једну светску религију, кварећи хришћанско учење. И узимајући у озбир да је папа признао талмудски јудаизам и Јевреје као „изабрани народ“, значи да се он тиме фактички одрекао хришћанског учења.

„Ми данас можемо оквалификовати католичко учење као јудео-хришћанску јерес. Следствено, ми прекрасно разумемо шта је та 'једна светска религија' коју они стварају“, каже она.

На крају, шта нам преостаје него да се радујемо када римски папа каже да је грађење мостова потребно да би загрлио своју православну браћу. Наравно, између редова остаје „млађа“ браћа, која од сада иду ка потчињавају католичкој цркви. Али овде питање није толико верско, колико политичко. Пред лицем „исламског тероризма“, вехабизма и других напасти нама ласкају и скрећу нашу пажњу на тврдњу да наводно у Русији поново виде месију, који је више пута спасавао свет. Са те тачке гледишта, сасвим је логично зашто Европа, у лицу папе – тражи наше учешће и иште пријатељство. Само, са таквим пријатељима непријатељи ти нису потребни – историја је то доказала.

По материјалу са „Политикус.ру“

Превод и приређивање: „Борба за веру“