Са срцем испуњеним радошћу желимо рећи да смо имали и имамо неподељено уздање, веру и наду у исповедничку позицију Грузијске Православне Цркве према екуменистичким претњама у припреми и одржавању тзв. "Свеправославног сабора". Ми Богу благодаримо за Мученичку Грузијску Апостолску Цркву, коју води ревнитељ Господњи Католикос - Патријарх Илија Други!

Овакав – до сада више пута исказан - светоотачки чврст став Грузијске Цркве, какав је заузет у Шамбезију, када је у питању уплив  разарајућег вируса папистичко-екуменистичке свјереси у Православне Цркве, јача оптимизам православних у погледу коначног тријумфа Православља над свим лажима религије антихриста.

Сматрамо важним да овом приликом напоменемо, да је у мају месецу 1997. године Грузијска Православна Црква иступила из свејеретичког "Светског савета цркава".

Одлука о иступању је уследила пошто су се обитељи четири најпознатија манастира у Грузији, у априлу и мају 1997. године, обратиле отвореним писмима предстојатељу ГПЦ. Обраћање манастира Светог Шиа од Мгвиме, од 27. априла 1997, потписало је цело његово братство на челу са старешином архимандритом Георгијем и архимандритом Јованом (Шеклашвили).

Обраћање Лавре Преподобног Давида Гареџијског, од 30. априла, потписао је настојатељ Григорије (Губахидзе) с братством.  

Обраћање манастира Зарзма, од 15. априла, било је оверено потписима архимандрита Георгија (Хабеишвили) и братије.

Обраћање манастира Витанија потписало је цело братство, на челу с настојатељем јеромонахом Хагајем (Чохели).

У својим писмима Католикосу-Патријарху целе Грузије Илији II, монаси су захтевали моментално иступање Грузијске Цркве из екуменистичког покрета.

У мају 1997. године овим ревнитељима Православља се придружило свештенство и монаштво Шемокмедске епархије.

Присталице екуменистичког покрета су покушале да верни народ преведу „жедан преко воде“ „разјашњавањем“ принципа „православног“ екуменизма, али верујући нису прихватили лажи које су им наметане.

Антиекуменистичку позицију је подржавала већина грузијског свештенства.

Лидери политичких партија, које нису покидале везу с народом, такође су се придружиле обраћањима.

Медији су, по промислу Божијем, такође били на страни противника екуменизма.

И, као резултат протеста и захтева одлучних антиекуменистички настројених чеда Грузијске Православне Цркве, Католикос-Патријарх целе Грузије Илија II је, у мају 1997. године, донео једино исправну одлуку о иступању ГПЦ из ССЦ и других екуменистичких структура. И тако је ГПЦ отргнута из мреже „савета нечастивих“ и утицаја богопротивног екуменизма.

Користимо прилику да подсетимо наше цењене посетиоце да је одлука о иступању из ССЦ је донета и у СПЦ. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном мајско-јунском заседању 1997. године, „...донео је одлуку да Српска Црква иступи из Светског савета Цркава, чија је она чланица од 1965. г...“. Такође, „...одлучено је да Српска Црква убудуће не буде више органски члан ове организације“. Но, ова одлука Сабора СПЦ, као, на жалост, ни многе друге, никада није спроведена у дело. Она је, на закулисни начин, стављена ад акта.