Драга браћо и сестре!  

Данас наша Руска Православна Црква стоји на ивици раскола. После познатих црквених дешавања почетком фебруара 2016. године, многи парохијани се боје да иду у своје храмове, да се исповедају и причешћују.

Стотине хиљада људи се обраћа својим духовницима с питањем шта радити, ако је поглавар цркве, насупрот канонима и православној традицији, ступио у отворено општење са латинима и њиховом главом – папом римским, и проповеда јерес екуменизма као неодвојиви део црквеног живота. Многи сматрају да је сада молитва у храмовима, где се помиње патријарх Кирило, саучесништво у његовим јеретичким деловањима, и да значи и отпадање од мистичког Тела Христовог, и хођење по путу сигурне погибије душе.

Заједно с тим, православне узнемирава питање: ако се ми одрекнемо примања екуменистичких смерница Архијерејског Сабора 2-3 фебруара 2016. године, од братимљења с католицима и од других одлука Декларације, страних православном светоназору, прихваћених од папе Франциска и патријарха Кирила, постајемо ли ми расколници наше Цркве?

Пробаћу да одговорим на ова питања.

Црква – то је, пре свега, Богочовечански организам, мистичко Тело Господа нашег Исуса Христа, и сваки верујући човек, стојећи у Истини, јавља се ћелијом тог Тела. Приликом смртних грехова човек отпада од Цркве и налази се ван ње. При том, неважно је како место он у црквеној јерархији заузима: патријарх, епископ, свештеник или мирјанин. Бог је непристрасан. И само приликом покајања, сазнања и одрицања од својих грешних речи и дела, он се поново сједињује с Христовом Црквом. Као што је речено у разрешној молитви, која се чита на исповести после покајања грешника: „...Помири га и присаједини Светој Твојој Цркви, у Христу Господу нашем...“. На тај начин, нераскајани грешник, упоран у својим погубним заблудама, налази се ван Цркве.

Ако људи не прихвате погубне заблуде низа јерараха и буду верни вековним светоотачким традицијама, они, као што су били, тако и остају верна чада Христове Цркве и немају никакав однос према расколу. А они, који уносе јеретичко учење у живот Цркве, јављају се расколницима и отпадају од мистичког Тела Христовог.

Зато позивам сва верна чада Руске Православне Цркве да никуда из своје родне Цркве не излазе. Ићи у те храмове где се свештенослужитељи строго придржавају догмата Православља и не прихватају јерес папизма и екуменизма. Тражити од архијереја и јереја стајање у Истини! Писати одговарајућа писма Московској Патријаршији и тражити сазив Поместног Сабора РПЦ, са широким учешћем православних заједница, ради разматрања и осуде горепоменутих јереси.

За излечење рана, нанесених телу Цркве, позивам сва њена верна чада да наложе на себе триднивни пост, почевши од четвртка 18. фебруара и до недеље 21. фебруара. При том начинити сваки дан по три земна поклона с молитвама за исцељење и спасење наше Руске Православне Цркве, искорењење јереси и могућег раскола.

С љубављу у Господу, председник Сабора православне интелигенције,

члан управе Савеза писаца Русије СПб,

духовник Народног сабора СПб,

свештеник Алексеј Мороз

Превод: архим. др Никодим (Богосављевић)