Мој познаник – онај који се недавно оглашавао поводом текста „Порнографија и смрт Србије“ – послао ми је једно своје размишљање о томе како је Запад, веома вешто, смислио појам „неразвијених земаља“ да би могао да и даље пљачка и колонизује планету. Данас се налазимо на врхунцу њиховог бандитизма који жели да постане Нови светски поредак. Зато сматрам да је вредно да читаоци упознају одломке из овог писма.

Владимир Димитријевић

+ + +

 „Ево о чему је реч:Политикин забавник, на претпоследњој страни, редовно, цитира мисли познатих и знаменитих лјуди на различите теме.  У последњем (јубиларном, 77. годишњица од настанка листа) броју „Политикиног забавника“ (26. фебруар 2016.), тема је била Цивилизација…Цитиране су разне личности које су нешто рекле о цивилизацији, али је најинтересантнији и „најзнаковитији“ исказ, реченица коју је изговорио Бертранд Расел, енглески филозоф и писац (1872-1969). Мртав хладан је ( 50-60' година)изјавио ово:

 „Човечанство је толико постало једна породица да ми не можемо обезбедити наш напредак уколико се он не осигура и свима осталима“.

Ми и ви

Наше и ваше

Ми не можемо, ако ви не будете

Нама треба, па ви морате (и ми ћемо вам то „обезбедити“)

А то само зато што смо сада сви ми „браћа“(по економији) …

Сада смо сви, као пред законом, једнаки и пред економијом …

То је сама суштина онога што се зове „Право на развој“, а што се сада довршава оним што је познато као „глобализација.“

Невероватно је да се један такав „мозак“, „слободни мислиоц, пацифиста, критичар грађанског морала и борац за људску једнакост“, овако преигра и открије саму суштину ове светске, цивилизацијске операције?

Ево једног пасуса из текста Мексиканца Густава Естеве, који је објавио 1999. године.

Gustavo Esteva: 

(…)

Pronalaženje nerazvijenih

Krajem Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države bile su zastrašujuća i nezaustavljiva proizvodna mašina, neviđena u istoriji. One su bile nesporno u središtu svetske pažnje. Sve institucije stvorene u to vreme priznale su tu činjenicu: čak i Ujedinjene nacije odražavaju Ustav Sjedinjenih Država.

Ali Amerikanci su hteli više od toga. Oni su želeli da svoju novu poziciju u svetu učine sasvim belodanom. Želeli su da učvrste tu hegemoniju i učine je trajnom. U tom cilju, zamislili su političku kampanju na globalnoj skali koja će otvoreno nositi njihov pečat. Oni su čak izmislili odgovarajući simbol za prepoznavanje te kampanje. I oprezno su odabrali priliku da to lansiraju, 20. januar 1949. Tog istog dana, kada je predsednik Truman došao na vlast, počelo je novo doba čovečanstva, doba razvoja.

»Mi hrabro moramo pristupiti, rekao je predsednik Truman, novom programu koji će učiniti dostupnim uspehe naših naučnih dostignuća i industrijskog progresa radi poboljšanja i uspona nerazvijenih područja.

Stari imperijalizam, eksploatacija zbog inostranog profita, nema mesta u našim planovima. Predočavamo program razvoja zasnovan na koncepcijama demokratske, poštene raspodele.«^[1]

Koristeći prvi put u takvom kontekstu reč »nerazvijenost«, Truman je izmenio značenje razvoja i stvorio simbol, eufemizam, koji se još uvek koristi i ukazuje, bilo prikriveno ili otvoreno, na doba američke hegemonije.

Nikada ranija, do tog dana kada je postala politička kovanica, ova reč nije bila šire prihvaćena. U istom trenutku javilo se novo shvatanje sebe i drugog. Dve stotine godina društvene izgradnje istorijsko-političkog značenja termina »razvoj« uspešno je prisvojeno i preinačeno. Politička i filozofska propozicija Marksa, prepakovana je, u američkom stilu, u borba protiv komunizma, da bi bila stavljena u službu hegemonističkih planova Sjedinjenih Država, uspevajući da tokom ostatka stoleća prožme ne samo narodni duh nego i onaj intelektualni.

Nerazvijenost je, dakle, nastala 20. januara 1949. Toga dana dve milijarde ljudi postalo je »nerazvijeno«. Od toga trenutka realno su prestali da budu ono što su bili, u svoj svojoj raznolikosti, i pretvoreni su, kao u izokrenutom ogledalu, u odraz stvarnosti drugih. Ogledalo ih je umanjilo i stavilo na kraj reda, ogledalo koje je jednostrano izmenilo njihov identitet, stvarni identitet heterogene i raznolike većine, svodeći je na homogenizovanu i suženu manjinu. 

Truman nije prvi upotrebio tu reč. Nju je verovatno otkrio Vilfred Benson, bivši član sekretarijata Međunarodne radničke organizacije, kada je 1942. godine, pišući o ekonomskoj osnovi mira, ukazao na »nerazvijena područja«.^[2] Ali izraz nije odjeknuo ni u javnosti, ni među stručnjacima. Dve godine kasnije Rozenstajn-Rodan je i dalje govorio o »ekonomski zaostalim područjima«. Artur Luis je, takođe 1944. govorio o raskoraku između bogatih i siromašnih naroda. Tokom iste decenije, izraz se povremeno pojavljivao u tehničkim knjigama i dokumentima Ujedinjenih nacija. Međutim, on je postao važan tek kada ga je Truman predstavio kao simbol sopstvene politike. Tek u tom kontekstu, razvoj  je zadobio kolonizatorsku virulenciju. (…)

__________

 ^[1]Harry S. Truman, Inaugural Address, January 20, 1949, Documents on American Foerign Relations, Conecticut: Princeton University Press, 1967.

^[2]Vilfred Benson, „The Economic Advancement of  Underdeveloped Areas“, The Economic Basis of Peace, London: National Peace Council, 1942.