Покушаћу без пуно филозофирања, врло просто, једноставно, надам се хришћански... Дакле, не схоластички "шта ми мислимо да тамо пише" (па један мисли овако, а други онако, и тако унедоглед), него - шта то заиста пише? Декларација је дефинитивно писана са неким циљем, да би на неки одређени начин била схваћена и прихваћена. Верујем да нам је Бог свима дао довољно здравог разума, или како се на енглеском каже common sense ("заједнички разум") да бисмо могли истоветне речи истоветно и да схватимо.
Почетак: "заједница Светога Духа са свима вама". Ако је "са свима вама", кристално јасно је да сматрају да је и са њима. Дакле, декларација почиње недвосмисленом тврдњом да између патријарха московског и папе римског постоји заједница Светога Духа. 1. Сусрели се "као браћа по хришћанској вери". Јеретик није брат по хришћанској вери. Дакле, овде Кирил московски недвосмислено исповеда да папа није јеретик, и да, следствено, римокатолицизам није јерес. 2. "Наш братски сусрет", још једна потврда да Кирил московски папу не сматра јеретиком. Онда, тврдња да се на Куби "динамично развија хришћанска вера"... Осим једне руске цркве, Куба је у потпуности римокатоличко острво, тако да се у овој ставци тврди да је римокатолицизам исправна (што би, колико разумем, "хришћанска" требало да значи) вера, која се па још "динамично развија". 3. "Сарадња католика и православних... који су позвани... на одговор о разлогу своје наде". "Своје" наде не прави никакву разлику између наде римокатолика и наде православних, те су дакле и одговор позвани да пружају заједно. "Своје" указује на истоветност и истинитост заједничке наде. 4. "Делимо заједничко духовно предање првог миленијума". Овде Кирил московски исповеда да римокатолици имају неизвитоперених првих хиљаду година предања. Напомена за људе и комарце: филиокве је постао део римокатоличког предања много, много пре фамозне 1054. Исто тако и безбрачно свештенство, итд. "Сведоци тог предања су Пресвета Богородица и свети које поштујемо." Ког предања? Оног без филиокве, или оног са? Оног са брачним, или оног са безбрачним свештенством? Опасно је призивати Пресвету Богородицу и светитеље за сведоке, а не прецизирати шта тачно треба да посведоче! 5. "Жалостимо се због губитка јединства, до кога је дошло због људске слабости и грешности." Овде не пише да се жалосте због искривљивања вере (до кога је дошло због слабости и грешности), него због губитка јединства! 6. "...да ће наш сусрет допринети поновном успостављању тог Богом заповеђеног јединства" И НЕКИ ЈОШ ТВРДЕ ДА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕМА ВЕРСКИ НИ ЕКУМЕНСКИ КАРАКТЕР (НЕГО "ДИПЛОМАТСКИ")?! Требало би да буде јасно и људима и комарцима. 7. Овде прво иде позив "православни и католици да једногласно сведоче истину", па речи-амортизери "у свим областима у којима је то могуће и потребно". Које су то области? Која је то истина? А која је то - једногласност? Једногласност подразумева да се ради о истој истини, такође подразумева и то да (и) римокатолицизам стоји у истини, сведочи истину. 8. "Из земаља где је почело ширење наше вере." Опет - "наше" вере. Заједничка вера. Или неко може ово боље да прочита, разуме, "протумачи"? Можда студентима теологије треба да се тумачи, људима и комарцима је јасно. 11. "Уздижемо молитве Христу..." Заиста, не пише "уздижемо молитву", што би било потпуно недвосмислено, али и овако није баш најјасније - да ли уздижу одвојене молитве, или више заједничких молитава? Читајући од почетка (братски сусрет, "наша вера", од срца срцу, итд, и тако ближе), тешко је отети се утиску да се ради о множини заједничких молитава, а не пару појединачних. 16. "Заједничком сведочанству Христа и Јеванђеља". Да би сведочанство било "заједничко", оно мора бити исто. ("јер многи свједочаху лажно против Њега... и свједочанства њихова не бијаху једнака"). Дакле, овде се римокатолицима још једном признаје истинитост њиховог сведочанства Христа и Јеванђеља, то јест истинитост њихове вере. Људима и комарцима довољно. 18. "Ми, хришћани..." Да не терамо мак на конац, али и овде се, што гласно, што прећутно, уверава господин Франциско да није јеретик. Ко зна, можда му дошла помисао, па се насекирао. Али, ту је ставка 18. да га духовно укрепи. 19. "Православни и католици деле једну и исту представу о породици, и позвани су да сведоче о породици као о путу према светости." Шта овде пише? Па, пише да и римокатолицизам, "путем породице", може да "води према светости". А светости нема без истините вере. Дакле, мало изокола, али опет тврдња да и римокатолицизам може да донесе светост, тј. да је истинита вера. 22. "Да се обратимо хришћанској омладини." Овде се не прави апсолутно никаква разлика између православне "хришћанске омладине" и римокатоличке "хришћанске омладине". Не само да се истој омладини обраћају, него се, лепо, и заједно, једногласно обраћају. Ваљда по оној апокрифној "Дозволите да се обратимо". Па кажу... "Не бојте се да идете против матице, бранећи истину Божју." Значи, опет, једна истина? Истина православна, истина римокатоличка... Истина "Божја". Па је то, значи, имају и римокатолици, и то у свој пуноћи њеној. Јер, како би иначе била "Божја"? 23. "...и од сваког од вас очекује да будете Његови ученици и апостоли." Од сваког - од вас! Од сваког православног, и од сваког римокатолика. Па да сваки православни буде апостол Његов, и да сваки римокатолик буде апостол Његов. Како је то могуће без исте вере? Тешко. Дакле, још једна тврдња да је вера, суштински, иста (чим дозвољава да се у оквиру ње постане чак и "апостол"). "Васпитавајте децу у вери хришћанској" (ово је и даље упућено омладини) - дакле, да и римокатоличка омладина, баш као и православна, васпита своју децу у римокатолицизму, јер је и то "вера хришћанска", опет исто као и православна. Па онда "предајте им многоцјено зрно бисера" вере, тј. ако неком до сад није било јасно - бисер римокатолички, бисер православни. Да је тврдња покушала више да их изједначи, не би успела. Бисер - бисер, вера - вера. Дивота. 24. "Православни и католици су... уједињени мисијом проповедања Јеванђеља Христовог." Проповедао ти Вукашин, проповедао Алојзије, важно је да ти је неко проповедао! А и проповед, ваљда, није нешто различита. "Шио ми га Марко, шио ми га Ђура." Важно да је зашивено. Па онда, уз "узајамно поштовање чланова хришћанских заједница", долазимо и до "поентирања" - "искључује сваки вид прозелитизма". Ово, у преводу на српски, значи да православни ни у сну не покушава да обрати римокатолика у православље, а и зашто би, кад имају исти "бисер вере" (ставка 23.). Даље, имамо још један бисер - да "католици и православни... исто мисле међу собом". Како ће мислити исто, ако немају исту веру? Дакле, још једна тврдња Кирила московског и Фрање римског да, ипак, имају исту веру. И, за крај овог пасуса, потпуно недвосмислени, апсолутни бисер: "да ширимо Јеванђеље не тамо, гдје име Христово бјеше познато, да не зидамо на туђем темељу." Овде Кирил московски потпуно недвосмислено исповеда спасоносност римокатолицизма, идентичну спасоносности православља. Хришћанин је позван да "како год спасе кога", тј. да проповеда Јеванђеље свакоме ко се не спасава, ко није утемељен у Христу, у истинитој вери. Једино нема шта да проповеда ономе који већ и сам исповеда Христа, и то у истинитој, непатвореној вери! Дакле, Кирил московски је написао или потписао да је Јеванђеље међу римокатолицима сасвим лепо и правилно раширено, те да дакле православни немају ту шта да траже. Што би спасавали - спасене? 25. "...кроз њено отргнуће од њене Цркве." Цркве - великим словом, и православне, и римокатоличке. "Верујем у једну, свету, саборну и апостолску Цркву." Пошто су овде две цркве великим словом, ваљда се обе сматрају за делове "једне, свете, саборне и апостолске Цркве"? Или овај комарац не зна да чита? 26. Исто. 27. "Наше хришћанско братство." Још једно сведочанство Кирила московског да римокатолицизам није јерес. Јер, са јеретицима нема "братства". Дипломатије има, али братства нема. 28. "Да братски сарађују на проглашењу Јеванђеља спасења." Опет - прогласио ти га православни на православан начин, прогласио ти га римокатолик на римокатолички начин, ето теби спасења! И, ни пет ни шест, него: "заједно унети сведочанство Духа истине"! Да бисмо га заједно унели, морамо прво заједно и да га имамо! Дакле, овде се потпуно недвосмислено тврди да и римокатолици имају сведочанство Духа истине! То јест, за неупућене, да "имају Духа Светога". 29. "У неустрашивом исповедању правде Божије и Благовести спасења нека нам помогне Богочовек Исус Христос, Господ наш и Спаситељ, који НАС (!) духовно оснажује Својим непоколебивим обећањем: "Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам да Царство". Дакле - духовно оснажује православне, духовно оснажује римокатолике (треба ли рећи и - истим Духом - или је бар толико јасно?), па "неустрашиво исповедају православни", "неустрашиво исповедају римокатолици", а све то - једно те исто? Зар не пише, од речи до речи, тачно то? Или треба неки "тумач" да се нађе? Уз то, да се неко случајно не би нехотице збунио шта то Франциско и Кирил овде пишу и потписују - овде се православни и римокатолици називају истим стадом. И, ако би се неко случајно још некако дрзнуо да посумња шта му то говоре, има још: "Који некада не бијасте народ, а сада сте народ Божији; који не бијасте помиловани, а сада сте помиловани." Дакле, не "народи", него "народ", и не коме нешто недостаје, него у целости помилован. Овде се опет недвосмислено исповеда спасоносност (и) римокатоличке вере, иначе би било потпуно неспојиво са оним "а сада сте помиловани". 30. "Обраћамо се са надом Пресветој Богородици, речима древне молитве..." Ето, ако неком није било јасно да ли су у ставци 11. биле две одвојене молитве, или више заједничких молитава, одговор стиже у ставци 30. Заједнички се моле Пресветој Богородици, речима исте молитве. Па још да Она "ојача братство свих оних који је поштују". И оних који је поштују православно, и оних који је "поштују" као "безгрешно зачету". Кирил московски и Франциско римски су очигледно убеђени, па то и сведоче, да то Пресветој Богородици ништа не смета, него поштовање, ваљда, узима као поштовање, па какво год, па још само треба да им "ојача (већ постојеће) братство Ето, овај комарац је тако прочитао. А ви не замерите ако је штогод погрешно написао. раб Божији Бојан Ђукановић |